Mile Dupor – Prorok s Korčule

Duporove prognoze i opis rastućeg društvenog haosa, državnog kolapsa te neprestanih sukoba zbog nafte i ostalih resursa, potpomognuti zagađenjem i populacijskom eksplozijom, možda su čitaocu pre pola veka izgledali poput ‘negativne utopije’ ali danas su ružna stvarnost. Možemo li onda reći da nije bio prorok?

‘Ja sam rođen 5. jula 1891. u Vrgorcu, neoženjen.
Pošaljite mi ako možete badava horoskop, a ako mi
možete poslati knjigu mukte, pisaću o njoj recen-
ziju. Pozdravlja vas (Drugi sokak 4) Tin Ujević’
Sarajevo, 10. februara, 1934.

Ovo pisamce je veliki pesnik poslao velikom astrologu, ali sudbina je htela da pesnik ostane zapamćen dok se o astrologu zna manje. U ovom feljtonu želimo čitaocima da približimo lik harizmatičnog, i nedovoljno poznatog mistika i zvezdoznanca, Mileta Dupora (1905-1980). Rođen je 14.11.1905. u Gračacu, ali život je u glavnom proveo na ostrvu Korčuli. Dupor je svojevrstan fenomen, malo poznato ‘hrvatsko intelektualno blago’, vizionar i mislilac. Napisao je dvadesetak knjiga a ipak je njegov rad gotovo nepoznat. U literaturi i na internetu postoji nešto malo šturih podataka o Duporu. Tako je čovek koji je bio neshvaćen za života gotovo zaboravljen nakon smrti.

Proganjan i neshvaćen

Živeo je u tri države (kraljevina SHS, NDH i SFRJ), ne mogavši ni jednu nazvati istinski ‘svojom’. Iako je često bio žrtva tuđih predrasuda, nije bio kontaminiran gorčinom i mržnjom. Umesto toga, u njegovim ćemo beleškama pronaći blagost i dosta humora na sopstveni račun. Premda su mu dometi u izradi horoskopa i poznavanju astrološke teorije izuzetni, ostao je skroman. Duporov natalni horoskop otkriva kombinaciju ‘Sunca u Škorpiji i podznaka u Devici’ što ga je učinilo sposobnim da pliva u dubinama mistike te istovremeno prenese čitaocu znanje o ‘uplivu zvezda na ljudsku sudbinu’ na racionalan način. Osim toga, Dupora su zanimale mnoge teme koje nadilaze ‘svakodnevnu astrologiju': smisao čovekovog postojanja, evolucija pojedinca i rase, skriveno značenje ‘četiri kosmička elementa’.

Spomenuli smo da je Dupor za života bio proganjan i neshvaćen. Nisu mu išli na ruku vreme i okolina u kojoj je živeo. Najranija dela su mu izašla tridesetih godina 20. veka u Kraljevini SHS. Tada se astrologija praktikovala ‘u četiri zida, daleko od radoznalih očiju’. Vreme evropskog ezoteričnog buđenja već je prošlo a nad kontinentom su se počeli nadvijati oblaci ‘dolazećeg rata’. U atmosferi opšte nesigurnosti, Dupor objavljuje svoje revolucionarne teorije o postanku civilizacije, Atlantidi i posebnoj ulozi slovenskih naroda u predstojećim vremenima! U jednoj situaciji na rubu tragikomike, njegovi pretpostavljeni nastoje dobiti lekarsku potvrdu da je ‘poludeo’ ne bi li ga izbacili iz službe i tako se rešili ‘crne ovce’.

Ali Dupor ne odustaje. Već dugo poznaje svoj sopstveni horoskop i zna da je ‘odabran’ za važnu i tešku misiju. Pišući, obraća se svojim savremenicima ali i budućim naraštajima. Želi ostaviti trag, ne zbog sopstvenog ega već da bi nam preneo vitalne informacije o povezanosti ljudi i Svemira, skrivenoj istoriji čovečanstva itd.

Drugi otežavajući faktor je njegova beskompromisna priroda. Čitajući Dupora i analizirajući postojeće izvore o njemu, otkrivamo lik osobe koja će zastupati istinu i pravdu bez obzira na posledice. Znamo kako prolaze takvi ljudi.

Propast Zapada

Njegovi radovi se mogu podeliti u dve celine: astrološke tekstove i dela sa filozofsko-mističnom tematikom. Mnogi domaći astrolozi tvrde da su Duporove knjige (posebno ‘NE VERUJTE, PROVERITE’) i danas nezaobilazni udžbenici svakome ko želi da zaviri s one strane tajne horoskopa.

U drugoj grupi koju zovemo ‘hermetičkim spisima’ su tekstovi o čovekovim evolutivnim potencijalima i tajnama Atlantide. Možemo samo nagađati koja su ga duhovna učenja i iskustva ‘izgradila’. Dosta je putovao, govorio nekoliko svetskih jezika, održavao kontakte sa teozofima, komunicirao sa vidovnjacima i kabalistima… Osim astrologije, decenijama je intenzivno proučavao hiromantiju i delovanje hipnoze i sugestije na ljudsko zdravlje.

Čitajući ‘hermetičke spise’ imamo osećaj da je autor ispred svog vremena. Tekstovi o tajni Sfinge i civilizaciji Atlantide premda pisani pomalo zastarelim jezikom, danas deluju aktuelno i lako se mogu svrstati uz bok bilo kojem od modernih autora. Henkok i Templ mogli bi ponešto naučiti čitajući Duporove tekstove napisane pred 70 godina!

Pred izbijanje II svetskog rata, u Splitu izlazi knjižica ‘IDU SLOVENI’. Ovo delo koje ima prizvuk proročanstva i može se višeslojno iščitavati, nadovezuje se na Duporova istraživanja Atlantide kojima se dugo bavio.

Godina je 1939. a Dupor u tekstu ‘IDU SLOVENI’ najavljuje ‘propast Zapada’. Tvrdi da je ova civilizacija nakon dve hiljade godina, došla svome kraju. Bila je to šokantna teorija za ono vreme. Dupora nije bilo briga: panslavizam i misterija iščezlog kontinenta su bile teme koje su ga opsedale decenijama.

Baš zbog nadolazećeg ‘sloma Zapada’ Duporu je bilo stalo da svim Slovenima navede da su ta ‘nova sila’ koja se pojavljuje na svetskoj pozornici, upravo oni sami! Na brojnim mestima u ovom tekstu Dupor poput starozavetnog proroka upozorava sunarodnike da ‘su im na Istoku braća a na Zapadu neprijatelji’. Naglašava da je grabljivi i kolonijalni mentalitet razvijenih zapadnih država smrtonosna klopka koja slovenskim nacijama već dugo blokira razvoj. Bilo bi vrlo zanimljivo kada bi Dupor danas mogao prokomentarisati nastojanje ‘slovenske braće’ da pod svaku cenu postanu delovi ‘ujedinjene Evrope’ i učine sebe sastavnim delom zajednice osuđene na propast.

Atlantida vapi za priznanjem

Proučavajući istoriju minulih civilizacija, Dupor je zaključio da sveprisutne legende o ‘potopu’, ‘izgonu iz Raja’ i ‘zlatnom dobu’ aludiraju na postojanje pradrevne, izuzetno razvijene civilizacije, te da se radi o Atlantidi. Po Duporu, ona je kolevka svih kasnijih društava. U davno doba, pred 11.000 godina, u velikoj prirodnoj katastrofi nestaje veličanstveni kontinent. Preživeli stanovnici u panici beže na sve četiri strane sveta. Neke grupe preživelih osnivaju nove zajednice i države. S vremenom, stara znanja su degenerisala i izbledela ali je u kolektivnom nesvesnom ljudske rase još uvek zapamćeno da su nekada postojali ljudi koji su ‘bili gotovo ravni bogovima’.

Prva velika država nakon propasti Atlantide, bila je egipatska. Nakon nje, primat preuzimaju semitske kulture, da bi kasnije bile zamenjene civilizacijom koja je locirana na evropskom tlu a obeležena je hrišćanstvom i naglim tehnološkim usponom. Živimo u vremenu kada je treća civilizacija ‘na zalasku’. Četvrta koja tek treba da zaživi biće po Duporovim izračunima, snažno obeležena slovenskim elementom. Usput, podseća čitaoca da svako društvo približivši se kraju, poput ranjene zveri svim silama odbija promenu i silazak s pozornice. Zbog toga su, kaže, vremena prelaza opasna i obeležena sukobima. Budući da upravo 20. vek obeležava susret starog i novog, Dupor ne deli optimizam današnjih new-age pisaca. Njegove globalne prognoze su mračne, bez obzira da li se odnose na vreme u kojem je živeo ili na dalju budućnost.

Iako je uspeo da objavi tekst o Slovenima ‘u poslednji tren’, proći će decenije pre nego što čitalačka publika dobije na uvid esej o Atlantidi. Dupora je prvo zaustavio rat i činjenica da mu je deo zbirke rukopisa uništen. Kad je šezdesetih godina prošlog veka odlučio da objavi ‘Atlantida vapi za priznanjem’ suočio se sa zidom odbijanja, čak i u onim časopisima koji su bili specijalizovani za teme poput NLO-a i misterija nestalih civilizacija. Šteta, jer radi se o izuzetno podsticajnom delu.

Dupor je dao i zanimljivu prognozu povezanu sa početkom Doba Vodolije. Većina čitalaca zna da se danas mnogi autori spore oko toga kada će nastupiti to doba tolerancije i mira na planeti. Neki navode da je ‘age of Aquarius’ nastupio 1905., neki početak smeštaju u 1968. dok mnogi spominju da će se taj ‘novi početak’ tek dogoditi. Dupor tvrdi da je početak ere Vodolije nagovešten velikim revolucijama i socijalnim nemirima koji su zahvatili Evropu 1848. godine.

Govoreći o trnovitom putu kojim će čovek koračati, Dupor nas upozorava da ne gajimo iluzije. Prema njegovim proračunima, pre nego se ‘novo doba’ zaista počne događati mogao bi još proći još ceo vek! Jer, u početku energije novog bivaju potiskivane i blokirane od onih sila koje žele ‘konzervisati’ stari poredak. To znači da bi se globalna previranja kojima sada svedočimo, mogla intenzivirati u sledećih nekoliko decenija te možda rezultirati užasnim pustošenjem naše planete zbog sve novijih i razornijih oružja koja čovek stvara.

Još jedna specifičnost vezana uz Dupora je njegov stil pisanja. Neki su zamerali što piše arhaičnim jezikom. Drugi pak, da piše previše strastveno, škorpionski. Znači li to da bismo mu knjige trebali iznova ‘prevoditi’ da bi se zadovoljili kriterijumi generacije koja odrasta uz ‘reality show’ i robuje pravilima ‘političke korektnosti’? Sumnjam. Ono što vam je potrebno ako krenete da čita Dupora jest malo strpljenja i dosta opšte kulture.

On je bio autor širokog obrazovanja, svestran čovek. Tako je i pisao. Od tuda potreba za određenom ‘mentalnom gimnastikom’ koja se od nas zahteva kada ga čitamo. Ali, u slučaju Mileta Dupora, taj se trud višestruko isplati.

Govoreći u knjizi o negativnim svojstvima slovenskih naroda, Dupor spominje da uvek nekritički prihvataju sve tuđe a preziru ono svoje, autentično. To je došlo do izražaja i u njegovom slučaju. Još jedan detalj koji je ‘video’ u vlastitom horoskopu.

Današnjem čitaocu njegovi lucidni komentari deluju realno i upozoravajuće premda su prošle decenije od kada ih je pisao. Duporove prognoze i opis rastućeg društvenog haosa, ekonomskog kolapsa te neprestanih sukoba zbog nafte i ostalih resursa, potpomognuti zagađenjem i populacijskom eksplozijom, možda su čitaocu pre trideset godina delovali poput ‘negativne utopije’ ali danas su ružna stvarnost. Možemo li reći da nije bio prorok? Prosudite sami.

Za Mileta Dupora tema Atlantide je bila više od puke arheologije. Baveći se astrologijom bila mu je poznata važnost mita za ljude. Bilo mu je jasno da su mitovi područje na kojem se ukrštaju mašta-stvarnost, materijalno-duhovno, pojavno-skriveno. Intuitivno je osećao da su drevni ‘historici’ govorili o nečem važnom.

Duporove reči o kraju Atlantide izazivaju zebnju jer pripoveda priču u kojoj se možemo prepoznati. Zloslutno zvuči opis ‘globalnog rata protiv Atlantide sveta’. Podseća na jedan moderan, ‘globalni rat’ protiv … znate već koga i čega. Mile Dupor prvi put je čuo za Atlantidu 1926. Te godine u Parizu je osnovano međunarodno društvo za izučavanje zagonetke nestalog kontinenta. Iako su njegovu radoznalost pobudili antički autori koji su u svojim delima citirali ‘ono što su čuli od egipatskih sveštenika’, prva polovina 20. veka vreme je kada uopšteno raste zanimanje svetske javnosti za ovu temu.

Obnovljenom interesovanju za tajnu Atlantide doprinosili su eminentni autori onog doba, ponajviše Ignatius Donnelli i unuk proslavljenog istraživača, dr Paul Šliman.

Sažeta priča o Atlantidi glasi ovako:

Pre petnaestak hiljada godina na mestu koje je danas prekriveno vodama Atlantika postojao je kontinent nastanjen pripadnicima napredne rase. Na Atlantidi čovečanstvo je doseglo stepen tehnološkog razvoja kakav je i danas teško pojmiti! Tokom vekova ovo je drevno kraljevstvo uspelo zavladati tadašnjim svetom, kolonizirajući Egipat, Afriku, područje Srednje Amerike, Mediteran, Aziju …

Moguće je, prema tvrdnjama nekih autora, da su bogovi starih Grka, Feničana, Indijaca i Vikinga u stvari pripadnici drevne atlantske rase, dok su razna zbivanja koja opisuju drevne mitologije, samo fragmentirana sećanja na stvarne događaje.

Postoje mnoge indicije da su religije Egipta i drevnog Meksika nastale kao ‘kopije’ rituala i običaja uvezenih sa Atlantide.

Dosegavši vrh, ova je rasa krenula neizbežnim putem dekadencije i samouništenja. Pre od prilike 11.000 godina, u kataklizmi globalnih razmera nestaje čitav kontinent, glavni grad i ‘Palata staklenih zidova’. U svega 48 sati, govore hroničari, ponosna Atlantida nestala je pod vodom kao da je nikad nije bilo. Ali, kroz vekove mnogi su narodi potomcima prenosili priče o davnoj civilizaciji koja je poznavala tajne prostora i vremena ali je nestala u katastrofi, kažnjena zbog svoje gordosti.

Uprkos sve većem interesu za tajnu Atlantide većina naučnika u tadašnjoj Evropi (kao i njihove kolege danas) odbacivala je ovu temu označivši je nenaučnom! To je Dupora živciralo jer je smatrao da ‘autoriteti’ zbog svojih predrasuda ne uviđaju koliko je pitanje ‘da li je postojala ili nije’ važno za modernog čoveka.

Slutio je da je tema Atlantide više od puke arheologije. Baveći se astrologijom bila mu je poznata važnost mita za ljude. Bilo mu je jasno da su mitovi područje na kojem se ukrštaju mašta-stvarnost, materijalno-duhovno, pojavno-skriveno. Intuitivno je osećao da su drevni ‘historici’ govorili o nečem važnom.

Zbog toga je odlučio da preduzme sopstveno istraživanje. Prikupljao je podatke iz dostupnih izvora, konsultovao istoričare i arheologe. Želeo je održati niz predavanja o Atlantidi a zatim izdati knjigu. Zbivanja mu od početka nisu išla na ruku. Izbio je Drugi svetski rat pa je Dupor imao posla sa ‘svakodnevnim preživljavanjem’ u nimalo romantičnim okolnostima. Dovoljno da čoveku presednu ‘drevne zagonetke’.

Neuspelo predavanje 1946. bilo je pokušaj povratka temi Atlantide. Lokalne vlasti mu nisu dale ‘zeleno svetlo’, pravdajući zabranu namerom ‘da sačuvaju narod od širenja praznoverja’. Dupor je možda mislio da će ‘društvena klima’ tog doba biti povoljnija jer su u Rusiji naučnici slobodno mogli objavljivali radove o ‘misterijama drevnih civilizacija’. Ipak, u Jugoslaviji to nije bio slučaj. Proći će još tridesetak godina dok rukopis o Atlantidi ugleda svetlo dana a autor će ga štampati o vlastitom trošku. Možemo samo pretpostavljati koliko je bio razočaran nerazumevanjem svojih savremenika.

Danas je čitaocima dostupan tekst koji je prepravljan i nadopunjavane decenijama. I to je dobro. Da ga je objavio onda kada je nameravao, danas bismo bili siromašniji za neke od najboljih stranica! Frustriran godinama proganjanja i ruganja napisao je konačnu verziju koja je nevelikog opsega ali odiše originalnim razmišljanjem. Dupor čitaoca vodi na neobično putovanje zapletenim stazama istorije i duhovne evolucije. Na početku verovatno nije nameravao pisati o NLO, ali u konačnoj verziji rukopisa dotakao se i te teme.

Ljutilo ga je što naučna zajednica ignoriše važno pitanje o istoriji civilizacije, ali se bavi trivijalnim statistikama o godišnjoj potrošnji mineralne vode u svetu.

Dupor je želeo ‘vratiti dostojanstvo našim dalekim precima’ jer su očito bili napredniji nego što im želimo priznati. Kako objasniti njihova znanja o matematici i astronomiji? Zašto su posvećivali toliko vremena i truda gradnji monumentalnih hramova i opservatorija koji nam danas uprkos ‘modernoj tehnologiji’ koju koristimo, deluju veličanstveno? Neke Duporove teze idu i dalje od Atlantide. Spominje različite legende ali i arheološke nalaze koji navode na zaključak da je neka napredna kultura postojala na Zemlji još pre 40.000 godina. Dok naučnici ne zasuču rukave i odgovore na pitanja o tome ‘gde su naši koreni’ i je li nam život tek ‘repriza’ onoga što se već dogodilo u dalekoj prošlosti, osuđeni smo ponavljati greške predaka!

U čemu su oni pogrešili? Evo što Dupor piše u uzrocima propasti drevnog kontinenta:

Tehnika guši kulturu, civilizacija izvrće vrednosti, njeno telo stari i truli. Atlantida je proširila moć na svu Zemlju, ostarila, sile kohezije oslabile, niže ćelije zgrabile funkciju viših, sveopšti polariteti povukli društvo u kovitlac, podivljale pitome životinje … Prevelika bezbednost rasklima životne spone, mozgovi se suše, prognozeri gube moć, snagu dobija vojnička ‘vrlina’. Svaka organizacija pri svom kraju nosi pečat klimakterijuma, usiljava militarizam, pa tako i čitava vrhovna civilizacija: Atlantida je pre smrti povela globalni rat protiv sveta. Zato stare predaje govore: kad je narušen sunčani mir, zavladala je kobna sebičnost i vlast crne magije, ujediniše se podmukle sile da u more survaju čitav kontinent. Danas je to lakše shvatiti: čovek može ovladati takvim snagama prirode koje su ravne olujama i vulkanima, pritisak na dugme mogao bi upropastiti i našu civilizaciju. Iza svih većih ratova šeta glad i kuga, velike nesreće ljudi prate i prirodne katastrofe. Prepotentna Atlantida izazvala je neki atomski rat kojeg su sledile serije vulkanskih erupcija i zemljotresa. ‘

Ove reči izazivaju zebnju jer, opisujući kraj Atlantide, Dupor pripoveda priču u kojoj se možemo prepoznati. Zloslutno zvuči taj ‘globalni rat protiv sveta’. Podseća na jedan moderan, ‘globalni rat’ protiv … znate već koga i čega.

Dupor se pita da li je ‘prezrela’ civilizacija ostavila neku izvrnutu psihu ljudi? Ovo je aktuelno pitanje koje mnogi danas postavljaju. Jesmo li svi poludeli? Odakle potiču čovekovi mračni nagoni? Od kuda nam tolika ‘predanost’ destrukciji i ratu? Zašto nas je tako lako navesti da činimo sramotna dela?

Moguće je da u našoj ćelijskoj memoriji spava traumatsko sećanje na katastrofu, praćeno atavističkom potrebom da papagajski ponavljamo određene rituale, obrasce ponašanja, gradimo strukturu društva – ne znajući više pravu svrhu toga što činimo. Ako je to tačna pretpostavka, bolje nam je da istražimo potonule gradove i rešimo zagonetku pre nego nas ona uništi! Dupor s razlogom više puta spominje opasnost koja proizlazi iz činjenice da smo tehnološki napredni ali duhovno i moralno zakržljali.

Dvadeset godina posle neuspelog predavanja Dupor je ponovo pokušao svoj rad predstaviti javnosti. U leto 1966. ponudio je skraćenu verziju teksta većem broju novina u tadašnjoj Jugoslaviji. Niko mu nije posvetio pažnju. Nekoliko godina kasnije, primećuje Dupor, izdavači su preveli prvu knjigu kontroverznog švajcarskog istraživača Erika von Denikena. Ona nikome nije ‘smetala’ a dobro se prodavala. Još jedno razočaranje za mistika s Korčule? Svakako, ali Deniken je u Duporu podstakao želju da ‘odgovori’ njemu i sličnim ‘pseudonaučnicima’. To što je napisao ‘protiv denikenovštine’ možda je najzanimljiviji deo rukopisa „Atlantida vapi za priznanjem“.

Mile Dupor je smatrao da ne moramo tražiti svoje poreklo na dalekim zvezdama. Bilo bi bolje, tvrdi on, da bez predrasuda proučimo sopstvenu drevnu istoriju.

Glavna Denikenova teza zasniva se na tvrdnji da proučavanje drevnih civilizacija dovodi do zaključka o ‘spoljnoj intervenciji’ i implicira da su našu planetu u prošlosti posetili inteligentni ‘gosti’ iz svemira. Po Denikenu, oni su nam podarili tehnička znanja i verovatno genetski manipulisali našim precima. Takvom ‘intervencijom’, piše Deniken, mogao bi se objasniti brz, skokovit razvoj nekih civilizacija poput egipatske ili kineske.

Dupor misli drukčije. Smatrao je da su legende o letećim mašinama u suštini sećanja na prevozna sredstva kojima su se služili stanovnici Atlantide. Ukoliko im je bila poznata tajna atomske energije, znali su i druge stvari. Prema Duporu, nakon katastrofe, preživeli su se razbežali na sve četiri strane sveta. Neki su se sklonili u visinska područja bivših kolonija. Dupor često spominje visoravni Južne Amerike, Tibet …

Verovatno su uspeli sačuvati neka od tehničkih pomagala i barem privremeno održavati iluziju superiornosti u odnosu na domaće, primitivno stanovništvo. Dodajte tome ‘začin’ proteklog vremena i sve fantastičnijih legendi koje nove generacije pridodaju temeljnom mitu i dobijate savršenu ‘kulisu’ za priče o superiornim bogovima-astronautima.

Nije nemoguće da neki od potomaka preživelih stanovnika Atlantide još žive u nepristupačnim područjima gde se još nisu probile ‘blagodeti globalne civilizacije’. To bi moglo pojasniti i pojave neobičnih letelica čemu smo svedoci u proteklih pet decenija.

Krajnja poruka knjige „Atlantida vapi za priznanjem“ bila bi da nas kroz provalije vremena, daleki preci mole da ih prihvatimo! Iskonsko pitanje identiteta ima svoj odgovor, kategorički tvrdi Dupor. Stvar je samo u tome što će trebati dosta vremena dok svi elementi ovog mozaika dođu na svoje mesto. Hoćemo li odgonetnuti zagonetku ili smo osuđeni na sudbinu kakva je zadesila drevnu Atlantidu? Ovo je pitanje bez odgovora, barem za sada. Opomena je izrečena, ali teško je reći da li ćemo iz nje izvući pouku. Mile Dupor je za života nudio ‘materijal za razmišljanje’ svima koji su hteli da čitaju njegove knjige. Danas, četvrt veka nakon njegove smrti još nemamo valjane odgovore. Moglo bi se reći da ATLANTIDA još uvek vapi za PRIZNANJEM.

Do današnjeg dana ostalo je nerešeno pitanje ‘Duporove zaostavštine’. Naime, postoji (neproverena) priča da je autor, predosetivši smrt, ostavio svoju biblioteku i ‘dva mornarska kovčega’ puna neobjavljenih tekstova, crkvenim vlastima na Korčuli. O daljoj sudbini ovih spisa do danas se ne zna ništa.

Kada se Drugi svetski rat završio, Mile Dupor je imao 40 godina. Sanjao je o tome da astrologiju približi ljudima svog vremena. U poratnim godinama radio je kao carinik što mu je omogućilo da nabavlja astrološku literaturu iz inostranstva, uz smanjen rizik da bude prozvan ‘zbog širenja praznoverja’. Tipična lukava snalažljivost jednog Škorpiona, rekao bi astrolog ‘školovan’ na njegovim radovima.

U posleratnoj Jugoslaviji malo je ljudi imalo sluha za čoveka koji je želeo ‘rehabilitovati’ jednu pseudo-naučnu koncepciju, kako su govorili kritičari i skeptici. Osim toga, tokom ‘perioda Hladnog rata’ u socijalističkim zemljama vladalo je izrazito neprijateljsko raspoloženje prema svim oblicima duhovnosti. Šezdesete godine 20. veka ipak su donele određenu liberalizaciju a partijski zvaničnici su sve ređe sa govornica prozivali ‘nosioce reakcionarnih i buržoaskih tendencija’. Je li to bio rezultat tajnog sporazuma između Katoličke crkve i Titovog režima ili posledica globalnih zbivanja, teško je proceniti. U svakom slučaju, smanjivanje represije u jugoslovenskom društvu pogodovalo je Duporovim planovima. Svoja najvažnija dela objavio je upravo tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Ali, sve su knjige bile ‘štampane o vlastitom trošku jer niti jedna izdavačka kuća nije želela da ima veze s astrologijom’ – kako je kasnije izjavio.

Godine 1970. na Korčuli Dupor dovršava finalnu verziju dela NE VERUJTE – PROVERITE / UDŽBENIK NATALNE ASTROLOGIJE. Knjiga se i danas smatra njegovim najvažnijim delom na temu astrologije.

Čitajući uvodna poglavlja uviđamo da je Duporovo znanje o astrologiji ogromno. Smisao za sintezu, fascinantna erudicija i ogromna količina praktičnih primera iz autorove prakse čine ovo delo nezaobilaznim štivom za svakoga ko bi želeo da istražiti praktične domete astroloških prognoza.

Mile Dupor nam je podario još jedno vredno delo koje je objavljeno pod nazivom ‘ASTROMEDICINA’. Ovo je praktičan udžbenik medicinske astrologije, vrlo primenjiv u današnje vreme kada nas truju čak i oni koji bi trebali lečiti.

Još jedan ‘biser’ iz kolekcije dela sa praktičnom astrološkom tematikom je knjiga ‘ZVEZDE, LJUBAV, SEKS’. Ovo je, kao što možete naslutiti, knjiga posvećena astrološkoj analizi ljubavi i erotike. Zamišljena je još pre Drugog svetskog rata, kao deo ambiciozne ‘ljubavne trilogije’ jer je Dupor još 1937. s francuskog preveo KAMA SUTRA. Ali, zvezde su ‘htele drukčije’ i trilogija nije ugledala svetlo dana.

Intervju u Startu

Godine 1975. magazin START je objavio intervju sa Duporom. Privuklo ih je to što je ‘penzioner s Korčule’ objavio petnaestu po redu knjigu, opet o sopstvenom trošku, što ga je činilo pomalo neobičnim, zanimljivim. Novinar opisuje ‘krepkog i razgovorljivog sedamdesetogodišnjaka koji priča toliko zanimljivo i sugestivno da čovek gotovo poveruje u ono što Dupor govori.’ U ovoj rečenici je lako iščitati pokroviteljski ton koji mnogi ‘intelektualci’ koriste govoreći o nečemu što nedovoljno poznaju. S malo uživljavanja, lako ćete zamisliti nekoga ko ‘u zimu života’, nakon decenija praktičnog rada i toliko objavljenih dela, mora sagovorniku u dva ili tri sata protumačiti postulate pradrevne nauke. U to doba Dupor je imao 70 godina ali je još uvek živahno mogao braniti svoje stavove i tumačiti novinaru iz ‘velikog grada’ neke elemente svoje životne filozofije. Ovaj polušaljivi intervju praktički je jedino sačuvano svedočanstvo o Duporu u ‘službenim medijima’ onog vremena. U poslednjim rečenicama intervjua Dupor je iskreno i pomalo s gorčinom progovorio o svom radu: ‘Navikao sam se na nerazumevanje. Ljudi su tromi, nerado se menjaju i teško prihvataju nove stvari. Siguran sam da će tek nakon moje smrti ljudi ceniti ono što sam im ostavio. Ali, meni je to draže, barem će me za života ostaviti na miru. Znate, uveren sam da imam pravo. Da nemam, zar bih toliko radio? Ali, ja se za to neću boriti. Baš me briga ako svi ljudi kažu da pišem gluposti. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ako me, pak, odvedu pred giljotinu, neću se uzbuditi; tiho ću reći: ‘Eppur si muove’, ali sebi u rukav. Da niko ne čuje. ‘

„Naslednici“ i plagijatori

Prema dostupnim podacima, Mile Dupor je sklopio oči i napustio zemaljsko telo u Rijeci, 21.01.1981. godine. Mora se priznati da je precizno predvideo ‘da će ljudi tek nakon njegove smrti ceniti ono što im je ostavio’. Ono što je usledilo nakon njegove smrti zaista je pomalo tragikomično. Već sredinom osamdesetih godina 20. veka, kada je Jugoslavija ‘trenirala liberalizam’ u predvečerje svog krvavog raspada, javljaju se pojedinci i grupe zainteresovani za proučavanje ‘duhovnosti’, ‘natprirodnog’ itd Stvorena su prva polulegalna udruženja astrologa. Mnogi od njih pozivali su se na zaostavštinu pokojnog ‘zvezdoznanca sa Korčule’. Pojavili su se njegovi ‘učenici’, ‘naslednici’ i plagijatori. Neki su zaradili puno novca. Do današnjeg dana ostalo je nerešeno pitanje ‘Duporove ostavštine’. Naime, postoji (neproverena) priča da je autor, predosetivši smrt, ostavio svoju biblioteku i ‘dva mornarska kovčega’ puna neobjavljenih tekstova, crkvenim vlastima na Korčuli. O daljoj sudbini ovih spisa do danas se ne zna ništa. Neki odmahuju glavom i kažu da je reč o ‘urbanoj legendi’ dok drugi oplakuju nestale papire i promišljaju kakve su sve tajne skrivene u dva ‘tajanstvena kovčega’ i gde je danas njihov sadržaj. Ova zagonetka možda nikada neće biti rešena. Ili će je možda ipak rešiti neko od budućih Duporovih biografa. Ako je neko ‘zahvalan’ subjekt za uzbudljivu knjigu u kojoj ima elemenata mističnog, komičnog i tragičnog, to je svakako ‘barba’ Dupor.

Kada su se 1991. južni Sloveni, o kojima je Mile Dupor pisao s toliko ljubavi, zavadili do krvi, u novonastalim državama je pod uticajem teške svakodnevne situacije naglo porastao interes za sve grane duhovnosti. Naravno i za astrologiju, pa su spretni ‘preduzetnici’ počeli preštampavati njegova dela kao sopstvena izdanja, ne obazirući se pri tome na činjenicu da pokojni autor ima žive naslednike koje bi možda ‘trebalo pitati za dozvolu’. Ali, u vremenu kada ‘neuki, sirovi i primitivni vladaju’ ne možete očekivati da se neko obazire na prizemne stvari poput autorskog prava. Tako je Dupor, dvadeset i šest godina nakon smrti, postao ‘opšte dobro’ kada je u pitanju istorija astrologije na Balkanu. To je paradoksalno jer ga svi svojataju i pozivaju se na njega, dok istovremeno ne postoji nikakva konkretna inicijativa da mu se konačno dodeli mesto kakvo zaslužuje.

Surfujući internetom, nisam primetio da je ijedan od veb-sajtova koji reklamira njegove knjige, obeležio stogodišnjicu autorovog rođenja koja se navršila 2005. godine. Ko zna, kada bismo mogli nekako ‘privatizovati’ Duporova dela i za šaku evra ili dolara ih ponuditi strancima, možda bi to bilo ‘rešenje’? Ovako, velikan sa Korčule još uvek nije dobio zaslužene počasti. Jer, bio je mnogo više od astrologa. Čovek koji je ‘rešio pitanje Atlantide’ pre šezdesetak godina, preveo KAMA SUTRA pre 70, u drukčijim okolnostima bio bi ‘brendiran’ kao nacionalno blago. Hoćemo li dočekati izgradnju spomen-muzeja ili projekta ‘CASA DI DUPOR’ na Korčuli?

Ne verujte – proverite

Dupor u svojim knjigama često govori o ‘pra-civilizaciji’ koja nam je ostavila mnoga znanja, podstakla nastanak organizovanih religija, te kroz mitove i legende ostala utkana i u našu sadašnjost. Njima, dalekim ‘civilizovanim’ precima pripisuje i ‘izum’ astrologije. Atlantida se kao ‘zlatna nit’ provlači i u onim delima koja je striktno posvetio astrološkoj praksi.

Godine 1994. amater-egiptolog Džon Entoni Vest dobio je prestižnu nagradu za svoj dokumentarni film ‘Tajna sfinge’. Ako pogledate film najverovatnije ćete reći: ‘Remek delo!’. Ali, ne zaboravite da je Mile Dupor pisao o ‘tajni Sfinge’ pre više od šezdeset godina i tada nagovestio stvari koje danas potvrđuje Vest, koji ima na raspolaganju najsofisticiraniju opremu i tim naučnika – pomoćnika.

Sve ove činjenice dodatno potvrđuju Duporovu veličinu. Ali, ‘niko nije prorok u svom selu’ što se u njegovom slučaju doslovno potvrdilo.
Očito je da je Duporova ‘karma’ ili ‘sudbina’ bila snažno povezana s domaćim tlom. Da se ​​nekim slučajem nakon rata preselio na Zapad ili u Ameriku, možda bismo danas o njemu čitali u svetskim astrološkim enciklopedijama. Ali, ko bi u tom slučaju ‘unosio tračak svetla’ u prostore ovdašnjih ‘prokletih avlija’?

Tema ‘žrtvovanja sebe za viši interes’ bila je naglašeno prisutna u Duporovom životu i radu. Svoja najbitnija dela posvetio je budućim generacijama. ‘NE VERUJTE – PROVERITE’ na prvoj stranici ima ovaj pasus: ‘Vi mladi, ne prezajte od prezira učenih, smeška pseudoučenih i hvale neukih, ne robujte nasleđenim školama, idite smelo za istinom dokle su vam jasni puti; u mračnom moru narodnih predanja od iskona bolni biser čeka na vas ‘.

U ovim rečima sadržano je praktično iskustvo ‘starog lisca’, čoveka kojeg su više puta zatvarali i osuđivali na smrt zbog prognoza koje su se obistinile, zvezdoznanca kojem su se ‘lukavi’ seljaci nekoliko puta narugali naručivši horoskop za magarca! Kad se pomnije udubimo u značenje njegovih rečenica otkrivamo jednu zanimljivu činjenicu: Dupor, uprkos svemu ne zamera ljudima, niti ih mrzi. Kad priča o pelješkim i korčulanskim težacima u njima ne vidi crtu primitivne lukavosti potrebne za preživljavanje na škrtom kamenu. Oni su za njega prvenstveno Sloveni, uspavan narod koji se tek treba probuditi da bi odigrao svoju ulogu u ‘kosmičkom scenariju’. Kad piše o seksu apeluje na mlade da ne ‘zalutaju u profanaciju Erosa, dekadenciju i drogu’. Upravo kvalitet ljubavi i razumevanja za ljudske slabosti i mane prisutna u njegovim rečima potvrđuje da je bio više od astrologa. Možemo reći da je bio ‘prosvetljen čovek’, jedan od onih koji u ‘laboratoriji sopstvene duše’ pronalaze ‘mudri kamen’ koji pomaže da oprostimo ljudima zlo i vidimo u njima potencijal za nešto više!

U zaključku možemo reći i ovo: Mile Dupor nije bio fanatik zaluđen astrologijom. U svojim knjigama više puta upozorava ‘nadobudne astrologe da budu svesni ograničenja u tumačenju natalne karte i da oprezno i pažljivo govore klijentu o budućnosti’. Ipak, Duporovi su klijenti uglavnom bili zadovoljni onim što su dobili od svog ‘meštra’. Šta mislite pod čijim je uticajem veliki Tin napisao stihove ‘SVAKI SE KREĆE U REDOVNOM SKLOPU, U SVOJOJ SLOBODI PO HOROSKOPU …’ ?

Izvor: Svjetlost-online.com