Moke – Legendarna kultura Perua

Arheolozi sveta smatraju da je otkriće grobnice u peruanskom gradiću Sipanu bacilo potpuno novo svetlo na život i sjaj jedne od najzagonetnijih kultura ovog podneblja – civilizacije Moke.

Sve je počelo kao u nekom avanturističkom filmu. Šef policije u Sipanu, u Peruu, usred noći dolazi kod arheologa Valtera Alva da bi mu pokazao neke predmete nađene u kući jednog lokalnog grobara, među kojima je bila i jedna zlatna maska sa očima od srebra i zenicama od Lapislazuli. Arheolog, 42-godišnji profesor koji vodi muzej u Lambaiekuei, obližnjem gradu, nije krio svoje uzbuđenje: „Komesare, ovo je važno otkriće, možda najvažnije u ovom veku!“

Neočekivano otkriće

Uz pomoć komesara, arheolog sledećeg dana počinje da kopa na mestu koje su mu pokazali lokalni grobari. Nakon nekoliko sedmica na terenu počinju da se pojavljuju drugi predmeti, ali ovoga puta znatno manje vredni: komadići vaza, delovi kamenja, koji izgledaju kao isklesani, neobična lopatica od bakra … Izgleda kao da više nema ništa i arheolog namerava da napusti istraživanja ubeđen da su grobari i pljačkaši grobova opustošili celu zonu.

Neočekivano, međutim, Alvina sonda udara u jedan komad drveta i odmah se, na oko 12 metara dubine, pojavljuje poklopac mrtvačkog sanduka. U sanduku, umotan u raskosnu odeću okruženu zlatom i prekrasnim dragim kamenjem, leži skelet čoveka koji je, kako će se kasnije ustanoviti, umro u četrdesetoj godini života iz nepoznatih razloga.

Arheolog je ushićen prizorom. Izjavljuje novinarima: „Ovaj grob vredi Perua! …“

I zaista, otkriće je senzacionalno: jedna predivna zlatna kruna još uvek prileže na lobanju, na ušima su minđuše sa izuzetnom intarzijom, narukvice ukrašene tirkizom još uvek vise oko njegovih zglobova. Skiptar je takođe tu. Pogrebna odeća je napravljena od 30 slojeva zlata tkanog kao da je platno!

Žrtvovani dvorjani

„Gospodar iz Sipana“, kako ga zove Alva, sigurno je jedan od onih kraljeva-sveštenika o kojima pričaju priče iz andske ili predkolumbijske civilizacije. Kopajući dalje, oko kraljevskog groba arheolog otkriva i druge ličnosti. U visini glave i pod nogama pojavljuju se skeleti dve mlade žene, supruge ili konkubine ili možda samo dvorjankinje, verovatno žrtvovane nakon smrti kralja da bi mu pravile društvo na njegovom poslednjem putovanju. Zatim se vide ostaci dve lame, koje su takođe žrtvovane, zatim ostaci psa, verovatno omiljene životinje „gospodara iz Sipana“!

Nije daleko ni lični kraljev čuvar, mladić sa kacigom od bronze i štitom. Čuvaru su odsečena stopala kako ne bi pobegao s onog sveta i ostavio kralja-sveštenika.

Profesor Alva bio je oduševljen:

„Nikad pre na američkom kontinentu nije učinjeno slično otkriće i ovaj sjajni grob možemo porediti sa grobnicom faraona Tutankamona, koja je otkrivena 1922. godine. S jednom važnom razlikom – o Egipćanima i njihovoj civilizaciji u to vreme znalo se gotovo sve. O društvu ovog kralja-sveštenika zna se veoma malo. I stoga će se mnogo toga saznati iz ove raskošne grobnice. “

Pretpostavlja se da otkriće pripada civilizaciji Moka (Moche), koja je na ovim prostorima cvetala izmedu 250. i 750. godine, dakle, znatno pre sjajne kulture Inka i ostala je na pola puta izmedu istorije i legende.

Ko su Moke?

Po indirektnim svedočanstvima, Moke su bili dosta razvijen narod iako, kako izgleda, za razliku od Maja, Asteka i Inka, nisu imali ni pismo ni kalendar. Izrađivali su metale, na prvom mestu zlato, veoma prefinjenom tehnikom, u to vreme nepoznatoj čak i narodima Evrope. Gravire i rezbarije predmeta otkrivenih u grobnici su sićušne i gotovo neprimetne za oko. Potreban je mikroskop da bi se dobila prava slika.

Kao i svi drugi narodi iz tog perioda, i Moke su se bavili poljoprivredom i na tom polju su bili iznad Egipćana. Njihov sistem irigacije otkriven poslednjih godina bio je remek-delo hidraulike. Tako su i proizvodi uvek bili bujni i pored suše, koja je napadala i još uvek napada tu zonu.

Čak su i organizacija i distribucija poljoprivrednih proizvoda bile dobro regulisane. Sve je odlazilo državi, koja je bila jedini gospodar zemlje. „Paleosocijalistička“ država, kako je definišu arheolozi, utemeljena na zajedništvu dobara ali i strogom poštovanju hijerarhije sačinjene od sveštenika i ratnika.

O ovom „socijalističkom“ sistemu uspostavljenom u daleko vreme, koji odgovara nižoj imperiji Rima, peruanski naučnici se mnogo ne čude. Čak su i Inke bili deo ovih „paleosocijalističkih“ društava. Država Inka gospodarila je, pre svega, staljinističkim metodama. Građani su imali malo prava i bili su – bez slobode!

Između ostalog, bili su primorani da uvek drže otvorena kućna vrata kako vladini inspektori ne bi imali nikakvih teškoća da uđu u kuće u bilo koje vreme.

Kralj božanstvo

Na vrhu društvene piramide, među andskim narodima, uključujući i Moke, stajao je kralj-sveštenik sa božanskim atributima.

Na skiptra „gospodara iz Sipana“, koji je verovatno umro pre nešto više od 1300 godina, urezana je scena religioznog rituala koji se završava masakrom. Žrtvovanje ratnih zarobljenika očito je spadalo među prerogative tog apsolutnog monarha, kao što se dešavalo i kod drugih Andskih naroda.

Priče i legende o Mokama zabeležene još u vremenu španskih misionara, sada su potvrđene na najspektakularniji način. Direktno svedočanstvo o običajima i odeći jedne civilizacije, koja je neočekivano iščezla u osmom veku ne ostavivši nikakvog traga. Arheolozi još uvek ne znaju kako je i zašto tako naglo izbrisana kultura Moka.

„Nakon otkrića gospodara iz Sipana“, kaže profesor Valter Alva, „možemo se nadati da će biti razjašnjena i ova misterija naše istorije. Možda će druga otkrića pomoći da sastavimo i ostale delove mozaika! … “

Vaze, nakit i ukrasi, koji su do sada pronađeni ukrašeni su tirkizom, lapislazulom i drugim dragim ili poludragim kamenjem. Ono što je najzanimljivije, naučnici tvrde da je Mokama lapislazul stizao s teritorije današnjeg Čilea, tirkiz iz Argentine, a drago kamenje iz Ekvadora.

Kako? Na koji način?

To su samo neka pitanja na koja nauka čeka odgovore. Možda će ih otkriti uskoro na Andima gde, očito, još uvek ima netaknutih arheoloških lokaliteta koji čekaju svoga Šlimana…

Share this post: