Najluksuzniji zatvor na svetu: Robijaši uživaju na plaži i uzgajaju povrće

Na ostrvu-zatvoru Bastoj u Norveškoj, nekoliko kilometara od obale fjorda Oslo, i 73 kilometra jugoistočno od prestonice, zatvorenici, među kojima ima i ubica i silovatelja, žive u uslovima koje kritičari nazivaju “udobnim” i “luksuznim”. Pa ipak, ovaj zatvor ima najnižu stopu povratnika u Evropi.

Jedan od zatvorenika, po imenu Peter, koji služi 14-godišnju kaznu zbog šverca droge, pre nego što je prebačen na Bastoj, gotovo osam godina bio je u zatvoru visoke bezbednosti.

Ovde nam ukazuju poverenje i odgovornost. Odnose se prema nama kao prema odraslim ljudima. Ovde je kao da živite na selu, u komuni. Svako mora da radi. Ali imamo i slobodno vreme, tako da možemo da pecamo, ili leti da se kupamo na plaži. Svesni smo da smo zatvorenici, ali ovde se osećamo kao ljudi – kaže Peter.

Na ostrvu, površine 2,6 kvadratnih kilometara tokom dana radi 70 zaposlenih, od kojih su 35 čuvari u uniformama. Njihov glavni posao je da prebrojavaju zatvorenike – ujutru, dva puta u toku dana dok su na radnim mestima, na zboru u 17 časova i uveče u 23 sata. Samo četiri čuvara ostaje na ostrvu posle 16 časova.

U zatvorskim bungalovima boravi po šest zatvorenika. Svaki ima svoju sobu, a ostale prostorije, kuhinja i slično, su im zajedničke. Ideja je da se naviknu na život kakav ih čeka kada izađu iz zatvora.

Sami zarađuju za hranu u zatvoru

Samo se glavni obrok služi u sali za ručavanje. Osuđenici zarađuju po šest evra dnevno, a mesečno dobijaju oko 70 evra za hranu, to jest za doručak i večeru, koju nabavljaju u dobro snabdevenom mini-supermarketu na ostrvu.

Torbjorn, jedan od čuvara, objašnjava kako zatvorenici na farmi gaje ovce, krave i kokoške, ili uzgajaju voće i povrće.

– Veći deo namirnica koje koriste sami uzgajaju – kaže on.

Takođe, zatvorenici rade u perionici, u štalama, u radnji za popravljanje bicikala (mnogi imaju svoje bicikle, koje su sami kupili), u pilani, a radni dan počinje u pola devet ujutru.

Atmosfera koja vlada na ostrvu podseća na neku religijsku zajednicu, u kojoj vlada duhovni mir, uz primetno odsustvo žena i dece.
Hesle ima 23 godine, a nalazi se na odsluženju 11-godišnje kazne zbog ubistva, od čega mu je ostalo još četiri godine.

Bilo je to ubistvo iz osvete. Kamo sreće da to nisam uradio, ali sada moram da platim za svoj zločin – priča on i dodaje da je zbog droge u raznim kaznenim institucijama bio, sa prekidima, od svoje 15. godine.

Zatvorenici bili predgrupa Zi-ZI Topa

Na Bastoju postoje tri zlatna pravila: nema nasilja, nema alkohola i nema droge. Hesle radi u štali sa konjima. Na pitanje kako zamišlja svoju budućnost, odgovara: “Sada nemam potrebu za drogom. Kad izađem, želim da živim normalno i imam porodicu. Ovde učim kako da se spremim za takav život”.

Svira gitaru i vežba sa drugim zatvorenicima. Prošle godine bilo im je dozvoljeno da sviraju kao predgrupa na koncertu Zi-Zi Topa.

Sven, drugi član grupe, osuđen je zbog ubistva na osam godina. Radi u pilani i čeka da li će biti usvojena njegova molba da postane “nadzornik” u njegovom bungalovu.

– Volim odgovornost. Pre nego što sam došao ovde, nikad nisam vodio računa o drugim ljudima – zaključuje on.

 

Blic

Share this post: