Počinje američka osveta: Ratni brodovi kreću u Libiju

 

Kako se moglo i pretpostaviti, ubistvo američkog ambasadora Chrisa Stevenesa u Bengaziju imaće snažne reperkusije. SAD je poslao dva ratna razarača prema libijskim vodama dok je predsednik Barak Obama istakao kako će „ubice biti izvedeni pred pravdu“.

Prema Libiji su poslati razarači Arleigh Burke klase, USS Laboon i USS McFaul (na slici gore, u krupnom planu), prenosi CNN. U isto vreme, dok rastu tenzije u Libiji, zabeleženi su brojni veliki protesti ispred američkih ambasada u Egiptu i Jemenu.

Što SAD planira sa razaračima ukoliko su informacije tačne da je ambasadora Stevensa ubila gnevna gomila? Američki zvaničnici ističu kako će brodovi predsedniku Obami dati „fleksibilnost“ ukoliko njegova administracija odluči preduzeti akcije protiv militanata u Libiji. Za sve one koji imaju ekstremno kratko pamćenje – SAD je pre svega godinu dana tim istim militantima, od kojih su mnogi povezani s terorističkim i ekstremističkim organizacijama kao što je Al-Qaeda, pomogao vojnom agresijom da se domognu vlasti i brutalno sruše vladavinu Pukovnika Muamera Gadafija. Tada ih niko nije nazivao „militantima“, bili su to „revolucionari“, čak i „borci za demokratiju“.

Kada je nakon smaknuća Gadafija počeo masovni progon pristalica širom zemlje i kada su nove „vlasti“ počele sprovoditi rasistički genocid nad crnačkim stanovništvom, predsednik Obama nije rekao ni reč. Tada su iste ubice i ratni zločinci još uvek bili „revolucionari“.

Zemlja je iz dana u dan propadala sve više u haos. Ekstremističke skupine naoružane do zuba postale su novi autoritet, a „vlasti“ u Tripoliju samo farsa za međunarodne medije.
U isto vreme, dok se stanovnicima Libije životni standard naglo počeo vraćati decenijama unazad, ogromni naftni resursi zemlje su u sigurnim rukama evropskih i američkih naftnih kompanija.

Tvrdi se kako je veliki protest buknuo u Libiji, Egiptu i drugde zbog uvredljivog amaterskog filma kog su snimili američki i jvrejski autori te ga prigodno objavili baš na godišnjicu terorističkog napada na New York, 11.9. Ali, da li je samo taj film – koji nesumnjivo i namerno vređa religijska uverenja Muslimana – jedini razlog ovako žestokog anti-američkog stava? Ili je samo katalizator za dugogodišnji nagomilani animozitet? Krilatica koju pojedini američki mediji vole koristiti je „zašto nas oni mrze?“ – da li je ikada istima palo na pamet da bi jedan od razloga mogao biti – zato jer im je američka vojska pobila stotine hiljada nevinih civila?

U svakom slučaju, SAD je svoju inostranu politiku do sada doveo do perfekcije po pitanju da svaki događaj – bio on po njih pozitivan ili tragičan, kao što je naprimer ubistvo ambasadora ili napad na New York – koriste kao povod militarističke agresije. Dovođenje vojnih brodova pred libijsku obalu je nova pretnja stanovnicima, druga u svega godinu dana. Imajući u vidu količinu agresije američke inostrane politike, može se itekako očekivati da bi ovaj incident mogao biti pokretač neke nove agresije na Libiju, možda i širu regiju severne Afrike.

Štaviše, ne samo da bi mogao, nego već i jeste – informacije govore kako je u Bengaziju osim ambasadora stradalo i dvoje marinaca. Šta marinci rade u Bengaziju? Zar nije SAD neprestano ponavljao kako neće dovesti trupe u Libiju? U isto vreme danas imamo vesti kako bespilotne letilice već „češljaju“ prostor Libije u potrazi za navedenim militantima.

Koje letilice? Od kuda? Ta ideja „javnih tajni“ već polako postaje nakaradna.

Postoji pregršt informacija kako je vojni konvoj u kojem se nalazio Pukovnik Muamer Gadafi pogodila bespilotna američka letilica, što je dovelo do njegovog zarobljavanja i neposredno zatim do brutalnog smaknuća. Tu informaciju je čak potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin. No, za javnost se to „ne sme“ prikazati tako, već se forsira utisak kako su pobunjenici sami ulovili i smakli Gadafija.

U neku ruku je slična i priča o jučerašnjem smaknuću američkog ambasadora – mediji forsiraju priču kako se Stivens „ugušio od dima“ zbog požara koji je nastao u zgradi konzulata, dok u isto vreme slike objavljene na internetu sugerišu kako je Kris Stivens verojatno bio ubijen.

Zbog ubistva Stivensa u Bengaziju, većina američkih diplomata povučena je iz Libije, a u Tripoli su poslazi marinci kako bi čuvali zgradu ambasade.

Vesti govore kako SAD već istražuje da li je ubistvo Stivensa bilo „možda povezano s Al-Qaeda elementima ili simpatizerima“. U isto vreme Obama ističe: „Radićemo s libijskom vladom kako bi pronašli ubice i doveli ih pravdi“. Apsurd koji se ističe u ove dve izjave je enorman – krenimo redom: Abdelhakim Belhadj, jedan od vođa anti-Gadafi pobunjenika, bivši je zatvorenik američkog zatvora Guantanamo.

Bio je vođa organizacije „Libijska Islamska Borbena Grupa“ (LIFG – Libyan Islamic Fighting Group). Organizacija je UN rezolucijom Saveta Bezbednosti 1267 stavljena na listu terorističkih organizacija zbog direktne veze s Al-Qaedom. Isti je predvodio napad na Tripoli, bio glavni čovek na terenu za vreme NATO ofanzive u operaciji „Mermaid Dawn“ i bio zapovednik vojnog veća Tripolija sve do 14. maja 2012 kada postaje vođa političke stranke Alwattan.

Sada Obama traži pomoć „libijskih vlasti“ protiv „simpatizera Al-Qaede“?

Ova dva pojma su izuzetno i duboko isprepletena, ali nekim čudom ovakvi apsurdi još uvek prolaze – pred celim svetom. Ništa drugačiji „stav“ nije ni kada je reč o Siriji gde ključni akteri američke inostrane politike otvoreno pozdravljaju angažman terorista iz Al-Qaede koji se bore protiv predsednika Bašara al-Asada, isto kao što su se borili i protiv Gadafija.

 

Reuters,BBC,Guardian,Advance

Share this post: