PRODAVANJE ILUZIJA KAO ALAT VLADANJA

Na ideju da prodaju novac (kao robu) došli su i neki ljudi poreklom iz drevne Persije i Egipta koji nisu imali ni vladarske gene ni zemljišni posed. Ali imali su bujnu maštu i neka drevna znanja koja Evropljanima nisu bila poznata. Bili su to mađioničari (magusi) koji su lakovernom narodu prodavali trikove.

Kako stvarna magija ne postoji, ovi samozvani magovi su zapravo prodavali iluzije. Kako se voda se ne može pretvoriti u vino, niti kamen u zlato, baš kao što slepi i gubavi ne mogu preko noći ozdraviti i progledati, ovi iluzionisti su narodu prodavali predstavu. Baš kao što to danas rade ulični šibicari.

Tako bi jedan od družine igrao slepca, koji će od lekovite magije progledati pred svima, drugom će se u ruci umesto kamena naći grumen zlata,  a treći koji, kaobajagi nije mogao da hoda, podići će se na noge pred gomilom lakoverne mase. I lakovreni narod bi ovim prodavcima magle i zdravlja – poverovao. Mnogi nisu žalili da daju zlatnike samo da kupe ovu magiju – samo da se izleče , da se usreće, da se obogate.

Trikovi i veštine sa brojkama i kartama posebno su bili neukom narodu nedokučiva čarolija- jer samo „božijom silom“ obdaren pojedinac može pogoditi koju ste kartu iz špila izvukli ili ste samo pomisli da je izvučete. A madjiničari su sebe zbog svojih veština tako počeli da prikazuju kao  božje izaslanike. I veštinu su prenosili na svoja pokoljenja. Gledanje u zvezde i nebeska predskazanja bilo je rezervisano za posebno obdarene – sveštenike. Da nije bilo ovih magusa koji su sledili vitlajemsku zvezdu padalicu, Isus Hrist nikada ne bi bio rođen.

Vremenom su magusi shvatili da se od prodaje „magle“ može lagodnije živeti nego od zemljoradnje ili zanatstva.  Tako su se iluzionisti postepeno vešto uobličili u svešteničke družine (veroučitelje),  koje su putovale kao prosvetitelji i lekari i proroci i nudili narodu lek za telo i dušu  tj. utehu za teško beznađe pred tiranijom vladara.

Trikove i veštinu da se igraju sa brojevima i kartama ovi iluzionisti doneli su u Evropu (narućito nakon pada Aleksandrije) gde su vekovima postojala razna prosvetiteljska društva (koja su delovala u formi raznih bratstava).

Pozntao je bilo društvo Ormus (Mudraci Života) koje je osnovao izvesni Ormesius , koji se 96. godine n.e. preobratio u Svetog Marka. Znak ovog društva je bio crveni krst oko koga se uvija zmija.  Znak zmije koja sama sebi grize rep je bio drevni simbol večnosti bolje reći večnog zla (uroboros).

Tu je bilo i poznato društvo Terapeuti čiji je član, veruje se, bio i veroučitelj Isus iz Nazareta sa svojim apostolima, a koji se, navodno, borio protiv lihvara u veroučiteljskim redovima. Terapeuti su bili poznati kao lekari koji su se bavili isceljivanjem raznih bolesti.

Neki prefriganiji mađioničari (bratstvo zavetovanih) su tako pokrali deo hrišćanskog učenja Terapeuta  povezali ga se drevnim znanjem iz Egipta i svojim trikovima i doneli u Rim. Takođe su tu prodavali neka znanja iz matematike, astronomije, geometrije, alhemije i naplaćivali ih zlatom.

Svoja znanja su proglasili „velikom tajnom“ u koju je bilo upućeno samo Bratstvo i ono se prenosilo vekovima na nove sledbenike bratsva kao kabala – drevno učenje iz Vavilona i Egipta. I tu kabalu su iluzionisti vremenom prenosili širom Evrope prodajući ga lakomim i neukim evropskim vladarima –kao vredna astrološka proročanstva i mudrosti. Samo su zakleti članovi bratstva znali da je to sve laž.

Preoobučeni u veroučitelje hrišćanske vere, kao potomci nebeskih anđela palih na Zemlju, širili su svoje lepe priče (evanđelja) o večnom životu i magiji Isusa Hrista. I ljudi su verovali u mogućnost hodanja po vodi i pretvaranja vode u vino, i u vaskrsnuće i večni život na nebu. Kad bi ih spazili u nekoj naseobini zvali su ostale verovatno vikanjem – „Evo anđela“. Reč ave ili eve postala je pozdrav.

Članovi bratstva magusa radili su i kao špijuni i doušnici, pa su tako znali šta narod misli o pojedinim vladarima i šta vladari spremaju narodu, i prikazivali sebe i jednima i drugima kao „vidovite ljude“. I kada bi se nešto od predviđanja obistinilo, ugled im je bio zagarantovan.

Jedan takav „prorok“ je Juliju Cezaru, navodno, uputio čuveno proročko upozorenje: „Čuvaj se matrovskih ida“. I baš tog dana, 15. marta 44. p.n.e. Cezar je ubijen. Kako su „proroci“ to znali osim ako nisu sami organizovali njegovo ubistvo?

Iluzije i proročanstva su tako postale sastavni deo života mnogih Evropljana. I danas, nakon hiljadu godina, živimo u takvom svetu punom laži – lažnih vesti, lažne istorije, lažne nauke, lažne medicine, lažnog novca i poremećenih vrednosti. Jednostavno živimo u svetu iluzija i prevara, dok pravu fundamentalnu istinu i znanja Bratstvo magusa (njihovih sledbenika) čuva za sebe. I oni se danas nazivaju Iluminati.

U drevnom Rimu su ovi proroci u jedanaestom veku osnovali i svoju centralu za proricanje sudbine sa znakom krsta i aždaje i nazvali je „proročanska zmija“ – „vati canus“. Cita del Vaticano znači grad proročanstva. Reč „papa“ (pop) je skraćenica od „Pontifex Maximus“ što znači „veliki graditelj mostova“.

I čuveni apostol, Sveti Petar, kome je posvećana rimska bazilika kako bi se ispunio Hristov zavet da će na Petru (petar znači kamen) počivati temelj hrišćanske ckve zapravo je bio Simon Petar Magus, koji je prodavao Rimljanima svoje trikove i proročanstva , i koji je uzeo sebi apostolsko ime Sveti Petar i proglasio se svecem. I verovatno je on sahranjen upravo tu, u zmijskom proročkom gradu, dok je pravi apostol hrišćanstva, Petar, koji nije prodavao svoje hrišćansko učenje, već ga darivao, umro negde u Egiptu.

Magusi su jednostavno preuzeli hrišćansko učenje, koje je postajalo sve popularnije i uticajnije u Evropi, i kao temelj svoje lažne hrišćanske crkve osnovali svoju crkvu – katoličku crkvu, sa samo jednim ciljem- da porobe i opljačkaju čitav svet.

I to im očito ide veoma dobro jer su praktično na pragu ostvarenje svoje zamisli – prekrojenog sveta, napravljenog tako da služi isključivo interesima Vrhovnog Bratstva, sveta koji sve više fukcioniše suprotno zakonima prirode. U njemu je sve izveštačeno i lažno.

Uzimanje tuđeg identiteta i tuđeg učenja, tako je postalo sastavni deo ove kabale u koju su upućeni samo odabrani članovi Bratstva- Iluminati.

Zašto je izabrana forma bratstva, a ne dinastije?

Bratstvo je forma života koja prektično može da živi večno. Setite se – organizovana ljudska zajednica je najveća sila. Ovo organizovano duhovno bratstvo danas vlada čitavim svetom kao Veliki Mozak (koji na žalost poslednjih 1000 godina ljudima i planeti čini samo zlo).

Dok je čitava katolička crkva sebe predstavljala kao hrišćansku crkvu šireći modifikovano Hristovo učenje u kome se centralno mesto daje crkvi kao instituciji i misi kao kolektivnoj mentalnoj manipulaciji, samo tajna društva unutar crkve znaju istinu – da na njenom tronu sedi lukavi zmijonoša. Njegova zmija obavija čitav svet.

Na žalost hrišćanska iluzija koju je ova crkva stvorila u glavama ljudi je toliko jaka, da većina uopšte ne vidi ni očitu simboliku prevare. Ljudi su slepi kod očiju i ovi iluzionisti, kao vrhunski psiholozi su to odmah uočili.

Tako ovi magovi vekovima pred Hristove vernike kao simbol ljubavi prema Hristu stavljaju krst sa njegovim razapetim mrtvim telom. Mrtvo telo ne može biti simbol života i vere, već samo prevare i smrti. Ovakav čin igre sa razapetim telom može biti samo ruganje i sprdnja. Mi očito živimo u vremenu totalne zaslepljenosti u koje su nas ubedile ove surove zveri preobučene u jagnjeće runo baš kao što su to i njihovi obučeni agenti.

Ako se Isus Hrist borio protiv lihvara, njegovo raspeće na krstu predstavlja simbol okončanja te borbe. Današnja takozvana hrišćanska crkva nema ništa protiv prodaje novca. U stvari ona od toga najviše profitira, pa je logično što je razapeti Hrist simbol slobodnog lihvarstva. Bogati masoni moraju biti veliki donatori crkve jer je to njihova važna poluga za manipulaciju.

Krst nikada nije ni bio simbol hrišćanskog učenja, već simbol ratnih osvajača krstaša i simbol trijumfa lihvara. Prvi papa je bio imperator Konstantin po zanimanju – vojskovođa, koji se preobukao u „jagnjeću“ mirotvoračku odoru. Današnji „mirotvorci“ u punoj ratnoj opremi, koji se iskrcavaju gde god ima nafte, zlata i drugih mineralnih nalazišta su pokazatelj da ova čarolija drevnih magova i dalje funkcioniše.

Njihov znak više nije krst već plavi šlem na kome piše – mirovna misija UN. Oni su uglavnom javna i vidljiva logistika za razne specijalne snage i privatne plaćenike koji operišu prikriveno i ubitačno.

KRALJEVI NOSE KRUNE, A SLUGE KECELJE?

Ubacivanjem svojih trikova u hrišćansku apostolsku veru, ovi drevni iluzionisti i lihvari stvorili su guju nad gujama, tajnu kabalističku mrežu koju danas čine jezuiti, frimasoni (slobodni zidari), obični masoni (nižeg ranga) i razna druga tajna društva i bratstva koja svoje članove teraju na zakletvu sa nožem pod grlom. I svi su povezani međusobnom ljubavlju koja se popularno naziva homoseksualnost, što nije ništa drugo do izopačenost od prirodne seksualnosti. Samo oni koji su spremni da prihvate ovu ljubavnu izopačenost mogu biti „braća“.

Lakoverni i neuki ljudi vole „tajne“ pa ih tajna društva kao opijat mame i privlače. Posebno ako time dobiju neku društvenu poziciju ili novac. I tu oni služe kao „korisni idioti“ jer velika prosvećena guja na njih glada kao na budale. Njima su napravili mnogo malih „bratstava“, posebno „tajno“ učenje u tajne rituale u kojima testiraju njihovu spremnost na poslušnost i pokoravanje autoritetu. Svi za jednog, jedan za sve.

Obucite se u belo, stavite povez preko očiju, zavrnite nogavicu, uhvatite se za ruke, stavite prst u… i ući ćete u klub „odbranih“ koji će saznati „veliku tajnu“. U stvari, velika tajna je da je sve – Prevara. Odanost Iluminatima se postiže čistom korupcijom, mentalnim manipulacijama i zastrašivanjem, ali iznad svega lakoverjem. Ova društvo prihvataju samo one pojedince koji su spremni da beskrajno veruju i potčinjavaju se Velikom Majstoru.

Finansijske i druge poslove za Vrhovno Bratstvo obavljaju moćne bankarske porodice (na čelu sa Rotšildima) i prekomponovane vladarske dinastije iz Evrope, Srednjeg i Dalekog Istoka, (na čelu sa dinastijom Sakse-Koburg-Gota, (tj. Vindzora) kojima je kruna stavljena na glavu onim članovima koji su bili spremni da se povinuju autoritetu pape.

Oni koji to nisu hteli ostali su i bez krune, a mnogi i bez glave. Škotska loza Stjuarta je zato morala biti privremeno udaljena od britanskog trona, jer je bila neposlušna. Ukoliko postane kralj, današnji britanski prestolonaslednik, princ Vilijam, će ponovo vratiti ovu lozu na tron Velike Britanije, jer je on po majci od Stjuarta.

Formalno, Pontifex Maximus ne mora da se povinuje zvaničnoj britanskoj kruni ako to nije u interesu crkve. Britanska kraljica Elizabeta to vrlo dobro zna i ne buni se i zato se dugo održava na tronu.

Ali, stvarnu moć i znanje ima samo mala prosvetljena družina na vrhu piramide. Njihov cilj je prekrajanje sveta (koji bi trebalo da funkcioniše potpuno suprotno od onoga kako ga je priroda stvorila). I ta filozofija koju ova družina sledi se naziva – satanizam. Da li su ovi ljudi vremenom postali samo slepi sledbenici nekog drevnog zaveta koji je dat nekada, nekome… a danas možda niko ne može iz tog zavetničkog posla da istupi, teško da iko od običnih ljudi zna.

Ali, svet u kome živimo danas je evidentno teško nakazan i bolestan. I to u svakom pogledu. I to se vidi. Naopak je tehnološki razvoj, zatrovana životna sredina, falsifikovana nauka i istorija, devijantne društvene zajednice dominiraju, poremećen je sistem ekonomskih vrednosti itd. Jednostavno vrednuju se loši, a obezvređuju dobri. Razmnožava se zlo, a zatire dobro.

Sve u ovoj zmijskoj veri prekopirana je tehnika i simbolika vladanja iz drevnog Vavilona, Persije i Egipta.  Njihovi paganski kultovi i vladarski simboli za zaglupljivanje naroda su preimenovani, a statue bogova prenete u Rim.

Tako je egipatska boginja Hator postala rimska boginja Venera, pa je preimenovana u Devicu Mariju, a egipatska statua boga Jupitera postala je statua Svetog Petra, hrišćanskog učitelja, čiju nogu vekovima celivaju milioni hrišćanskih vernika iz čitavog sveta. Iako pravi apostol Petar verovatno nikada nije ni kročio  u Rim.

Prorok Zaratustra (Zoroaster) i njegovo vidovnjačko (svevideće) oko i zmija (koja se svuda zavlači) drevni su egipatski simboli preslikani za potrebe katoličke crkve. Vati canus – proročanska zmija je postala aždaja koja guta sve oko sebe. Crveni plašt koji nosi Pontifex Maximus kao da simbolizuje njena krila.

Današnji Zaratustra ima oko na svakoj raskrsnici na ulazu u svaku instituciju, a plan mu je da ono bude i u svakoj kući. Grešnicima zato neće biti lako.

PLJAČKA POMOĆU JUDEOSA

Krajem petnaestog veka katolička crkva je odobrila da se bankarskim poslovima (kao grešnim i nemoralnim) mogu baviti samo „Judeosi“ (kasnije nazvani Jevreji), jer oni nisu bili hrišćani (navodno su oni dovedeni u Evropu kao roblje koje je kasnije dobilo građanska prava).

Za sve druge narode, trgovina novcem je bila težak greh, učila je proročka crkva. Tako su vešti lihvari judeosa iz Lombardije godinama skupljali od građana dragocenosti, zlato i srebro i čuvali ga kao zalog, a za uzvrat su im davali papirni novac i plaćali za čuvanje zaloga. Ljudi su masovno zalagali svoju imovinu da bi došli do novca sa kamatom. „Trange frange“ poslovanje je obavljano na improvizovanim tezgama – bankama. Da su svi oni bili tajna mreža kojom se rukovodilo iz tajnog jezgra zmijske proročke crkve, malo ko je znao.

Ali kako su se tu našli baš Jevreji koji su tada nazivani Judeos, što zvuči helenistički ?

Da pretpostavimo da je to bilo ovako: Stare arapske reči „usur“ i „kusur“ (davanje i vraćanje para) verovatno su ušle u ovaj srednjevekovni finansijski rečnik kao i danas prihvaćeni termin- usurija (na engleskom se izgovara juzurij).

Da li je narod ove vešte manipulante (judeose) na tezgama (bankama) vremenom prozvao skraćeno „us“, (engleski bi se čitalo „jus“) ili je vremenom to neko počeo da čita „džuz“? (Setite se naših uličnih menjača u vreme krize u Jugoslaviji devedesetih godina koji su tajno prodavali devize i tiho na ulicama dozivali mušterije : „devize, d’vize… ‚’vizizze…’ ze’ze’ze…“).

U svom istraživanju o nastanku Jevreja, Benjamin Fridman, američki biznismen jevrejskog porekla otkrio je da je, u svom delu Mletački trgovac, Vilijam Šekspir, prvi za ove trgovce (Šajloka) upotrebio reč – jew (džu) što je verovatno bila engleska transkripcija reči „juz“ , odnosno skraćenica od (j)usurija. Pre toga, ova reč „džu“ nikada nije pronađena niti u jednom originalnom istorijskom spisu. Svi spisi koji su kasnije prevedeni sa takozvanog „hebrejskog“ na engleski koriste ovu reč „džu“, kao naziv za pripadnika jevrejskog naroda.

Iz srpske transkripcije od engleske reči „jew“ (džu) tako je na srpskom nastalo ime za „narod“ Jevreja. Ali kakav je to narod nazvan „džu(z)“? Kako se uošte engleski jezik upleo u ime ovog, navodno hiljadama godina starog naroda (hebrejskog ili judejskog) za čije postojanja na tlu drevne Judeje (koja se navodno nalazila na mestu današnjeg Izraela) nema drevnih arheoloških otkrića?

Dakle, da li je reč „džu“ u stvari samo skraćenica za trgovce novcem, od kojih je Bratstvo veštim istorijskim falsifikatima napravilo svoj „narod“ za „trange- frange“ na globalnom nivou? Videćemo kasnije.

Iako je osnovna karakteristika naroda isti jezik, „džuz“(jews) ga nemaju, već su postali jedinstven „narod“ koji govori različite jezike i javlja se u više rasa. Dakle, neko je očito štošta falsifikovao kada je u pitanju ovaj „drevni narod“.

Neka navodna arheološka otkrića se zato događaju u Izraelu, ali tek nakon Drugog svetskog rata  sa stvaranjem ove države, a stvorili su je upravo međunarodni bankari na čelu sa porodicom Rotšild. Istovremeno treba napomenuti da su mnoga arheološka blaga iz drevne Persije iz drevnog Egipta odavno završila u depoima Vatikana. Da li je bilo teško današnjim magusima da na lokaciji koja im odgovara postave neku drevno relikviju kao „epohalno arheološko otkriće“? Naravno, da nije.

Samo čitajte novine i videćete kako se u poslednnjih godina stalno nešto zanimljivo nalazi upravo u Izraelu ili Palestini.

Ali, istorija više nije ni bitna, jer je odavno – falsifikovana. Gotovo da nema naroda na svetu danas kome vešti jezuitski pisci i njihova masonerija nisu napisali istoriju i jezik. I srpsko-hrvatski jezik su oni napisali. Čitava istorija koja se uči u školama je – iluzija. Globalizam kao mešanje rasa, jezika, vera je tako jedna prava vavilonska „alhemijska“ tvorevina koju već nekoliko vekova zidaju ovi vatikanski tajni zidari uobličavenjem sveta u ono što se naziva Novi Svetski Poredak.

Da bi ovu iluzionističku Vavilonsku kulu mogli da „sagrade“, morali su da stvore kompleksan sistem laži i prevara na kojima danas funkcioniše čitav svet. Ako vam je u temelju građevine laž i iluzija, a to je spekulativni novac, onda i sve drugo predstavlja laž i iluziju. Ali, ne možete sedeti na snopu svetla. Možete samo verovati da na svetlu možete sedeti kao na tronu.

ISTORIJA JE PUNA TIRANIJE I PREVARA

Prodaja indulgencija (oproštajnica), španska inkvizicija nevernika i njihovo fizičko likvidiranje, krstaški ratovi… deo su brutalne i otvorene tiranije koju su u početku sprovodile ove zmijonoše iz svog Vatikanusa. Mnogo lukaviji je bio njihov obračun sa evropskom aristokratijom, koja je perfidno uvođena u međusobne ratove zbog kojih se stalno zaduživala kod ovih lihvara preobučenih u „dobre“ političke savetnike i vidovnjake.

Nema evropskog vlastelina koga nisu omađijali i uveli u dugove. Oni koji su iz ovih dugova želeli da se išćupaju silom i nisu hteli da priznaju vrhovnu vlast pape, magusi su pomoću svoje jezuitske vojske sklanjali sa trona perfidnim smicalicama, korupcijom dvorana, spletkama, otrovima (čuven je Bordžijin napitak) ili atentatima i orkestriranim „narodnim“ pobunama.

U suštini, svaki narod koji je dugo tlačen i pljačkan najopasnije je i najmoćnije „oružje“ koje samo treba organizovati, podbuniti i usmeriti ka svom tiraninu. A to su bili srednjevekovni feudalci i vlastelini. A magusi su kao stručnjaci za duhovno oblikovanje tu tehniku savršeno razradili.

Današnje takozvane „nevladine organizacije“ su takođe njihova izmišljotina, i one su tiho i često „uspavano“ oružje kojim se današnjim demokratskim „vlastelinima“ otvoreno pripreti ako naprave pogrešan politički korak i usmere se na stvarnu zaštitu nacionalnih i državnih interesa. O tom slučaju oni iskaču iz svojih kutija kao navijeni pajaci i oglašavaju se, osuđuju, prete… Nema veće opasnosti za ove maguse od postojanja nacionalne svesti nekog naroda. Država takvog naroda se teško podriva.

Danas su već sve evropske dinastije odavno vešto internacionalistički preoblikovane i na tron su dovedeni kooperativni i podobni članovi vladarskih porodica koji su spremni da kao vrhovnog poglavara prihvate Svetog Rimskog Cara.

Današnja kraljevska porodica neverovatno nalikuje crtanim junacima koje je osmislio Holivud (paklena mašinerija za globalno mentalno oblikovanje generacija). Šta mislite ko piše scenarija za opštu globalnu zabavu? Naravno, oni koji drže medije. Koji bi pravi vlastelin sebi dozvolio da bude predmet konstantnog medijskog nadzora i spletki?

Samo onaj koji predstavlja puku marionetu. Pravu moć danas može imati samo onaj vlastelin koji ima fundamentalno naučno i tehnološko znanje, a pilot helikoptera i uniformisani vojnik može biti samo poslušni izvršilac naredbi ili samo maneken u službi pravih vladara. Inače, majka novopečene Vojvotkinje od Kembridža potiče iz bankarske (jevrejske) porodice Goldsmit.

NE MOŽE SVAKO DA POSEDUJE ZLATO

Ko god je želeo da kuje svoj novac, za lihvare je bio opasan. Vizantija je imala 800 godina najstabilniju monetu, i zato je proglašena za najvećeg neprijatelja crkve „proročke zmije“. Kada su zmijonoše nakon duge i perfidne borbe uspele da osnuju krajam 17. veka Bank of England, u Londonu, i dobili legalno pravo da emituju britanski novac, preneli su tamo svoj centar za biznis, državnu politiku i ratove po čitavom svetu.

Na tron Velike Britanije je dovedena (nakon što su otrovani i poslednji mogući naslednici škotske dinastije Stjuart) podobna dinastija iz Hanovera koja je dala prvog kralja Georga (katoličkog Nemca). Englezi su mu ime izgovarali Džordž i smejali se „engleskom“ kralju koji nije znao engleski.

Nakon prvog Georga došao je Drugi i Georg Treći, koji je i bio najpokorniji sluga zmijonošama. Englezi su postali narod koji je (nakon Španaca) potpuno uništen, prekomponovan i stavljen u službu imperatorskih ciljeva zmijonoša. Današnji ugled i moć Engleza u svetskoj politici je samo – Iluzija. Postoji samo moć Londona.

I danas tron u Velikoj Britaniji drže potomci nemačke dinastije iz Hanovera koji su za vreme Prvog svetskog rata, kada su siroti Englezi ratovali protiv Nemačke i umalo bili totalno uništeni, brže bolje promenili svoje dinastičko prezime i nazvali se dinastijom iz Vindzora. (Naravno bilo bi suviše glupo da nemačka dinastija Sakse-Koburg ratuje protiv sopstvenog nemačkog naroda).

U suštini, za pripadnike plemstva narod je isto što i stoka – služi samo za „mužu“ i „šišanje“. Ali, mnogo je ovaca koje to još ne vide i nariču da „bez kralja ne valja“!

Za Bratstvo Iluminata, plemstvo je gramziva skupina kaćipernih troškadžija, nesposobna da dobro upravlja svojim posedima i narodima zbog sopstvene arogancije i opsednutosti raskalašnim životom, kao i zbog neposedovanja fundamentalnog znanja. Zato taj posao umesto njih rade diskretno jezuiti i ogromna jevrejska mreža koju oni nadziru i instruiraju. Glavne uloge u ovoj mreži imaju Nemci katolici i nemački Jevreji. Ostali su sluge pokorne koje veruju da su od boga „izabrani“.

Svi ratovi koji su poslednjih 300 godina vođeni u svetu, uključujući i građanske, orkestrirani su i fianansirani iz ove bankarske centrale koja se nalazi u delu nazvanom City of London. To je najmoćniji politički centar sveta danas i naziva se neformalno – Kruna. Glavni bankar ove centrale je porodica Rotšild (Rotčajld). Njihova izvršna vlada za globalnu politiku su Ujedinjene Nacije (UN).

Cilj organizacije UN je usmeravanje bogatstava iz čitavog sveta pod kontrolu KRUNE. Najefektniji mehanizam za isisavanje ovih bogatstava su takozvane „direktne strane investicije“.

Kralj Džordž (Georg) je od zmijonoša dobio zvanje Glavnog Blagajnika Svetog Rimskog Cara i titulu princa elektora (koji je imao pravo glasa u izboru pape tj. Velikog mostograditelja) i to kao Kralj Velike Britanije, Francuske i Irske, a kao princ elektor bio je zadužen i za veliki posed  nazvan Sjedinjene Američke Države. Sve ove njegove titule jasno stoje tekstu Mirovnog sporazuma iz 1738.

Dakle, to što su Francuzi i Englezi ratovali iako su imali istog kralja, očito pokazuje da ono što je u interesu naroda, ne mora da se poklapa sa interesima vlastele.  Cilj je bio da se oba naroda zaduže.

Tako je Kralj Džordž Drugi od lihvara dobio zadatak i da Amerikance, obične građane, stavi na kolena i što više ih zaduži. SAD su osnovane kao korporacija britanske kompanije Virdžinija i bile su (i ostale) kolonija Londona.

PROHIBICIJA ALKOHOLA I KANALISANJE NOVCA U PODZEMLJE POD KONTROLOM VATIKANA

Kada je 1783. potpisan Pariski ugovor, Amerikanci su mislili da su postali nezavisni od Londona. Ali,  samo nekoliko meseci nakon što su britanske trupe napustile američko tle, počela je sa radom Bank of New York, 9. juna 1784.

Ova banka je otvorena samo sa 500.000 dolara osnivačkog uloga, ali već 1792. to je bila moćna banka koja je mogla da trguje na njujorškoj berzi. Banka je tako prodavala novac (papir), a uzimala od građana zlatne zaloge.

Veoma brzo ova banka je emitovala  25.000 akcija, od kojih su 18.000 držali investitori iz Engleske.

Amerikanci su tako sve više potpadali pod dugove. Praktično jedna okupacija je zamenjena drugom, tako da Amerikanci suštinski nikada nisu ni postali nezavisni od Londona. To je samo iluzija. Da bi isplaćivali dugove engleskim kreditorima, Abraham Linkoln je 1862. uveo veoma nepopularnu taksu proizvođačima alkohola. Ovakva taksa je već ranije bila korišćena od  1814. do 1817. kako bi se isplatili dugovi rata iz 1812.

Proizvodnja alkohola je u SAD bila tada veoma  razgranat posao. Čak 1138 velikih alkoholnih destilerija je radilo i proizvodilo 88 miliona galona raznih pića godišnje. Proizvođači viskija su se posebno bunili pa im je taksa naplaćivana uz pomoć policije.

Kada je 1925. Henri Ford u Njujork Tajmsu izjavio da je etil alkohol gorivo budućnosti, bankari, koji su već investirali ogroman novac u naftne izvore na Srednjem istoku i bili orkestrirali prvi Svetski rat kako bi sa naftonosnih poseda oterali turske efendije, podelili Persiju i stvorili vojnu bazu u današnjem Izraelu, odmah su krenuli preko svojih medija i kongresmena  u akciju lobiranja kako bi američkom narodu pokazali da je alkohol veoma opasan za fizičko i mentalno zdravlje. Alkoholičari su bili glavni nasilnici i kriminalci pa je održavanje visoke takse na alkohol bilo neophodno.

Iako je etanol već bio uspešno koriščen kao gorivo, koje mnogo manje zagađuje okolinu i ima veću oktansku moć nego benzin, svi koji su predlagali alkohol kao gorivo, uključujući i Henrija Forda bili su teško napadani i oklevetani. Ford je čak nazvan antisemitom.

Tako su zbog svog profita, bankari potpuno iskrenuli kvalitetan tehnološki razvoj auto industrije.

Prohibicija alkohola iz 1920. je ovaj unosan biznis prevela u podzemlje koje su kontrolisali – vatikanski bankari. Tako se ogroman novac kanalisao preko mafije i mafijaških poslova koji su uključivali kockarnice, prostituciju, prodaju droge i sve ono što je bilo proglašeno nelegalnim. Što građani nisu smeli, smela je mafija.

Da li mislite da mafija u nekoj državi nastaje sama od sebe ili je neko stvara kako bi kanalisao viškove novca sa legalnog tržišta? Možete li sada da zaključite za koga rade popularna sicilijanska mafija, i najokrutnija – jevrejska mafija (poznata danas i kao rusko-izraelska mafija), ili famozne japanske jakuze (ova zemlja je odavno okupirana od strane jezuita).

Naravno, radi za „proročku zmiju“. O vezama famozne sicilijanske mafije i Vatikana i radu lože P3 obelodano je dosta i izvesni Leo Zagami bivši član Izvršnog Masonskog Saveta sa sedištem u Monte Karlu, slobodni zidar 33 stepena.

AMERIČKI NACIONALNI DUG JE KORPORATIVNI DUG

Iluzionisti su kroz čitavu istoriju spremali raznim narodima razne trikove. Najbolji trik je izveden u SAD. Da bi ogromne dugove otplaćivao američki narod, a ne plemstvo koje je tamo poslato po zadatku da eksploatiše „novootkrivenu“ zemlju, data im je čitava zemlja SAD na formalnu upravu.

Smišljena je „demokratija“ i američkim robovima je dato pravo glasa (u iluzornom sistemu biranja preko elektora to pravo glasa se podesi da je na vlasti uvek onaj predsednik koji je u službi – zmijonoša). Svoju zakletvu zmijonošama on polaže sa sabljom ili nožem pod grlom na tajnoj sesiji tajnog društva (čiji član mora biti). Ona zakletva nad Biblijom i Ustavom ispred Bele kuće je predstava za „ovce“.

SAD su kao „demokratsku“ i „suverenu“  državu zato „osnovali“ delegirani slobodni zidari kojima je povereno da budu konstitutori. I svi su bili slobodni zidari i robovlasnici.

Obični ljudi su zato slobodni samo onoliko koliko im to dozvoljava Ustav države u kojoj žive. To je okvir u kome obični građani mogu da ostvaruju svoja prava. Sve iznad toga je pravo vlastelina, koji je po crkvenim zakonima koji su najstariji, vlasnik čitave države ili više njih. I to je stvar vlastelinske podele. Mi, obični ljudi za nju ne znamo. Mi znamo samo za državne granice. I njih određuje Ustav.

Svako rušenje ustavnog poretka je zato nedopustivo.

Posedovanje rudnika zlata, dijamanata, korisnih minerala i energenata, ogromnih zemljišnih poseda i šuma, izvorišta reka, jezera – nije dozvoljeno običnim ljudima osim ako im takav posed ili deo na upravu ne dodeli vlastelin.

Da upravljaju posedima od strateške važnosti dobijaju samo odabrane sluge koje se  regrutuju od zakletih članova tajnih organizacija – kao što su slobodni zidari. Jer, ako je kruna simbol vladara, onda kecelja mora biti simbol sluge, zar ne? Slobodni zidar tako može biti postavljen kao veliki domaćin (koji će organizovati privredu) na nečijem posedu.

Kecelja i košnica, šestar i lenjir su ti masonski simboli.

Džordž Vašington je bio jedan takav sluga, koji je dobio posao da upravlja delom poseda, nazvanim SAD, u interesu Kralja Džordža III, najodanijeg sluge bratstva magusa (Iluminata) koji su se krili u oblandi Rimokatoličke crkve. A obe Amerike su papskom bulom u 14 . veku proglašene vlasništvom ove crkve (odnosno njenih španskih inkvizitora).

Tako je konstutuisanje plantaže kompanije Virdžinija, nazvane SAD, i donošenje Ustava i proglašenje “nezavisnosti” 1776. povereno Džordžu Vašingtonu i podobnoj masonskoj viteškoj eliti. Oni nisu bili obični građani. Vašington je posedovao ogromno imanje na reci Potomak, ali i ogroman novčani kapital koji je promišljano investirao u zemljišta na zapadu, gde je mogao da očekuje da će se sa uspostavljanjem konfederacije i stabilne vlade proširivanjem granica povećati i njegov posed.

E, to su slobodni zidari, oni koji su sposobni da posed razvijaju i stvaraju još veću dobit. (Postoji i masonska “boranija” koja mora samo da bezpogovorno izvršava ono što im se kaže i oni deluju uglavnom u funkciji razaranja ekonomije i određenih institucija kada se to uklapa u političku igru čiju čitavu sliku zna samo vrhovna vlastela.)

Vašington se bavio i davanjem veoma velikih novčanih pozajmica. Ako je neko trebalo da se užasava konfederacija, bio je to Vašington jer je baš on najviše energije do tada posvetio američkoj revoluciji (borbi protiv Engleza). Englezi su prethodno pomogli Amerikancima da se odupru Francuskim kolonistima, ali su onda tražili da im se za to plati. Narod je trebalo debelo oporezovati.

Zapravo, Džordž Vašington, poreklom iz Virdžinije, tada je bio verovatno najbogatiji čovek u SAD.

Tako su konstitutori SAD (Founding fathers) dobili zadatak da preuzmu obavezu plaćanja dugova kralju Džordžu “u ime naroda”. I taj posao je njima samima i te kako koristio. Tako se većina članova (konstitutora) sticajem okolnosti bavila profesionalno advokaturom. Takođe je većina bila iz gradova, uglavnom iz priobalja, kako u svojoj knjizi “A People’s History of the United States”, piše Howard Zinn.

Interese poslova investiranja u zemljište za spekulativne potrebe zastupalo je najmanje 14 članova. Poslove davanja novca u najam sa kamatom predstavljalo je najmanje 24 delegata, poslove trgovine, proizvodnje i transporta najmanje 11 članova.

Niti jedan član nije predstavljao interese farmera ili zanatlija, dok je interese robovlasnika predstavljalo najmanje 15 delegata. Bilo je prisutno ukupno 38 delegata (od 55 pozvanih).

Većina konstitutora je bila direktno i lično zainteresovana za ishod njihovih poslova u Filadelfiji, i bili bi u ekonomskoj dobiti usvajanjem Ustava SAD.

Oni su tako nastojali da održe svoje privilegije, dok su radnicima i običnima građanima raznim širokim formulacijama  dali prava tačno onoliko koliko je bilo potrebno da bi sebe predstavili kao dobročinitelje i dobili za to dobro činjenje podršku narodnih masa. Tako je Ustav donet u “ime naroda” i američki narod od tada do danas plaća porez britanskoj vladajućoj eliti, koja je danas formalno oličena u Kraljici Elizabeti Drugoj.

Ona je formalno i najveći zemljoposednik na planeti sa najmanje 6,600 akri zemljišta. Njena imovina ukupna se procenuje na oko 33 triliona dolara, od kojih je oko 11 triliona obrtni kapital. Svi prirodni resursi na planeti procenjeni su na oko 25 triliona. Kraljica je i najvećim delom vlasnik British petroleuma. A ko je iza Kraljice iz hanoverske dinastije? Možete da pogađate.

Konstitutor u američkom civilnom pravnom rečniku znači „onaj koji preuzima odgovornost za plaćanje nečijih dugova“. Čitava teritorija  na kojoj se danas nalazi „najmoćnija sila sveta“  podeljena je onda na distrikte i svakom je propisano koliki dug treba da vrati poveriocima iz Londona. Tako se umesto gradjana kao strana u sporazumu po kome se preuzimaju dugovi javljaju konstitutori.

I samo oni su potpisnici. Formalno pravno građani nikada nisu ništa ni potpisali ni prihvatili, pa SAD nikada nisu ni stvorene kao suverena država, već kao korporacija. Njeni distrikti su samo delovi velike korporacije. Korporacija je pravno lice. Sjedinjenim Američkim Državama kao privatnim posedom tako vlada City of London. Australija i Kanada su takođe privatan posed britanske kraljevske porodice.

Građani SAD se tako u nekim svojim pravima i ne mogu pozivati na Ustav.

Ali, ako SAD nisu suverena država, mogu li imati suveren dug? Očito ne. Kao pravno lice SAD ima korporativni dug. I on sada iznosi preko 13 triliona dolara. I dužni su privatnim poveriocima iz banke nazvane Federalne Rezerve. Da je ova banka američka državna banka koja emituje dolare, samo je sto godina stara iluzija u koju su američki robovi verovali.

I sam dug je zato iluzija koja se građanima namerno nameće kako bi se opravdala određena politika u interesu vlastele, a građani i dalje eksploatisali i globili. Danas svi Amerikanci moraju da „rade kao crnci“ .

Da se iskupe iz ovih dugova Amerikanci, obični građani, očito neće moći, čak ni krajem 2012. kada ističe rok važenja osnivačke povelje banke Federalne rezerve. Za to će zmijonoše smisliti nove smicalice.

U svakom slučaju američki građani, etnički i rasno „konstituisani“ kao jedan nov veliki „američki narod“, danas su u velikom broju mešanci (kao rasno modelirani psi) koji su odgojeni tako da budu korisne i servilne jedinke bez osećanja za svoju stvarnu plemensku i krvu pripanost, već su oni Neo Amerikanci.

I mogu da ubijaju svuda po svetu i da pljačkaju svoju dedovinu. Baš kao i turske, i ove janjičare je idejno osmislio vatikanski „veliki mozak“.

Autor: Ivona Živković

Share this post: