Ruski naučnici: Promena polova Zemlje pred vratima!

Premijera ruskog dokumentarca „Тайные знаки – Апокалипсис – Переворот Земли” (Tajni znaci – Apokalipsa – Preokret Zemlje) je bila februara 2010. godine, pre katastrofalnih zemljotresa u Čileu i Japanu, a sam početak priče odnosi se upravo na pobunu prirode koja je tek počela, a nagoveštava ono što tek sledi – još više zemljotresa, poplava i drugih prirodnih katastrofa, što je, sve zajedno – tek uvod u ono pravo – pomeranje Zemljine ose.

„Scenario” je jednostavan: sa neba na Zemlju sručiće se kosmička hladnoća, iz unutrašnjosti planete pokuljaće rastopljeni metal, a vatra i led na kraju će sve uništiti. Sve će (ako još bude bilo nekoga da to vidi) „začiniti” smrtonosni solarni vetar. U režiji Aleksandra Glagoljeva i Sergeja Kurakina, u filmu „nastupaju” ozbiljni naučnici Ruske federacije, i ono što prognoziraju ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

Ovo se već dešavalo

U našem veku katastrofe se umnožavaju, a zemljotresi i vulkanske erupcije uzrokuju pomeranje Zemljine kore. Pomeranje geoloških slojeva tako je duboko da će pomeriti i samo jezgro planete, a onda – sledi promena geografskih polova. Ruski naučnici tvrde da se unutrašnje jezgro planete pomera ka Japanu brzinom od čak 10 cm godišnje, što bi značilo mnogo toga, imajući u vidu da je ono sastavljeno uglavnom od gvožđa (80 posto), nikla i silicijuma i da je, praktično, težište naše planete, koje određuje njeno kretanje, odnosno – rotaciju. I ne samo to – jezgro formira i obrtno magnetno polje Zemlje, od kojeg zavisi mnogo toga…

Šta bi se desilo kada bi se jezgro „ozbiljnije” pomerilo? Ilustracija za ovu varijantu je jednostavan eksperiment sa lutkom – babuškom, koja se lako ispravi kada je gurnete, jer je njeno težište fiksirano. Međutim, kada ono nije fiksirano, pomeraj će jednostavno – prvrnuti lutku ili – sferu, kakva je naša planeta.

„Ovo se u istoriji planete već dešavalo i – ponovo će se dogoditi” – kaže Maksim Bojko, naučni saradnik Paleontološkog instituta Ruske akademije nauka, Akademik Aleksandar Fefelov objašnjava da se, pre poslednjeg „okreta”, južni pol Zemlje nalazio u rejonu Uskršnjih ostrva, a severni – na Himalajima, na granici Kine i Indije: „Geolozi su potvrili ovu teoriju, pa su i pronašli dva stara ekvatora – jedan obeležava prsten planinskih lanaca Himalaja i Atlasa, a drugi se prostire Stenovitim planinama i preko Maldivskih ostrva”.

Svaki od ovih lanaca okružuje planetu po ravnoj liniji… Ovi venci su formirani pri preokretu, jer je tada magma na ekvatoru ogromnom snagom pritisla Zemljinu koru, ona nije izdržala i – pukla je. Lava se razlila pri površini, gde se ohladila i pretvorila u planine. I arheološka iskopavanja dokazuju da se Zemlja već preokretala. Tako su u Egiptu pronađeni solarni satovi koji pokazuju tačno vreme samo na geografskoj širini od 15 stepeni, iako se Egipat nalazi na 25 stepeni geografske širine.

„Stare astronomske tablice uveravaju nas da je Vavilon ležao daleko severnije od današnjih ruševina” – uverava arheolog, dr Andrej Poljakov: „Drevne opservatorije čuvaju tajnu o tome kako se premeštala osa Zemlje, zato što su te opservatorije bile usmerene u jednu tačku na nebu, a posle nekoliko hiljada godina ona se pomerila”.

Postoji još dokaza o tome da su Zemljini polovi pomerali, a jedan od tih preokreta završen je – globalnim potopom. Ne treba ni podsećati da se potop pominje u mnogim kulturama koje inače nemaju drugih zajedničkih tačaka.
Maksim Bojko smatra da je sva ta silna voda morala odnekud doći, a mogla je da dođe – samo iz okeana. Jedino što bi, po njemu, moglo „pogurati” vodu – jeste – preokret planete. A da bi voda prekrila čitavu planetu, preokret bi trebalo da bude veoma oštar, nagao… Da ne podsećamo da bi ovaj trzaj morao biti praćen i vulkanskim erupcijama, zemljotresima i drugim kataklizmama.

Mamutska posla

Da li su planinski lanci dovoljan dokaz da se ovo okretanje već događalo? I ako nije – evo novih dokaza, koji određuju čak i vreme tih dešavanja. Tako je je u Jakutiji, nedaleko od mesta Ust-Nera, maja 2009. pronađeno potpuno očuvano mladunče mamuta koje je uginulo pre 12 hiljada godina. Inače, sedamdesetih godina prošlog veka u Jakutiji je pronađeno pedesetak tela mamuta, čiji se ostaci nalaze u Muzeju primenjene ekologije severa, u okviru kojeg je i Muzej mamuta.

Petar Lazarev, direktor Muzeja mamuta, objašnjava da je mladunče pronađeno u santi leta i da je i dalje zamrznuto, da bi se očuvalo. A telo je, inače, tako dobro očuvano, da se u njegovom želucu nalazi nesvarena hrana – biljke koje su rasle pre 12 hiljada godina. Kako je mali mamut okončao ovozemaljsko bitisanje? Ideja da je ubijen brzo je odbačena, jer nema tragova bilo kakvih povreda, a koža je potpuno netaknuta.

Aleksandar Fefelov objašnjava da je tada izumrla cela ova vrsta, baš kao i svi nosorozi u Sibiru i sabljozubi tigrovi. Ali, da se vratimo na mladunče… Zdrava logika govori da se, ako se u želucu nalazila nesvarena trava- zamrzavanje dogodilo – tokom leta (inače, kako bi mamut u Sibiru imao šta da pase?), a sve se desilo veoma brzo – u suprotnom, trava bi bila svarena. Dakle – jedino objašnjenje bilo bi da se na životinje iznenada sručila neverovatna hladnoća. „Životinja teška između pet i sedam tona, telesne temperature oko 36,1 – 36,2 stepena, bukvalno se zamrzla za 20 do 30 minuta” – kaže Fefelov.

Mnogi veruju da razlog ovog brzopoteznog zamrzavnja – pomeranje Zemljine ose. Naime – atmosfera nije uspela da se kreće zajedno sa „poludelom” Zemljinom kuglom i zato se na nekim mestim urušila. Stoga se temperatura u oblastima koje su ostale bez zaštite od kosmičke hladnoće – spustila na apsolutnu nulu – minus 273 stepena Celzijusa!

Štit od kosmičkog zračenja

Međutim, čak i da nije bilo urušavanja atmosfere pre 12 hiljada godina, živi svet bi, svejedno – bio uništen. Jer – druga velika opasnost je Sunčeva radijacija, od koje nas inače štiti Zemljino magnetno polje. Problem je u tome što, dok se osa pomera – ono nestaje. Već i sada se u magnetnom štitu pojavljuju prekidi, što je dokaz da je katastrofa neizbežna.

Radnja se premešta u Institut magnetizma Zemlje u Moskvi. Poznato je da strelica kompasa pokazuje severni magnetni pol Zemlje, koji nije identičan geografskom polu. Geografski pol definisan je osom rotacije Zemlje, dok magnetni zavisi od smera magnetnog polja planete, koje se formira u unutrašnjosti Zemlje.

Dakle, osa magnetnog polja Zemlje zaklapa ugao od 11,5 stepeni u odnosu na osu rotacije, a magnetno polje stvara štit unutar kojeg se nalazi naša planeta.

U Institutu magnetizma Zemlje neprekidno mere intenzitet magnetnog polja Zemlje. Istražen je svaki kutak planete i napravljena mapa svih kolebanja polja. Ispostavilo se da se u oblastima sa jakim magnetnim poljem – ono sve više pojačava, dok se oblasti slabog polja – sve više šire.

Anatolij Levitin, rukovodilac Laboratorije geomagnetnih kolebanja Ruske akademije nauka, pokazuje linije magnetnog polja na površini Zemlje, a skreće pažnju i na Brazilsku anomaliju. Šta je tu nenormalno? On podseća da čestice koje dolaze od Sunca i drugih objekata u kosmosu ne stižu do Zemlje zahvaljujući magnetnom polju. Ako je ovo polje oslabljeno, one bi zadrle duboko u slojeve atmosfere. Takvih anomalija ima nekoliko, a jedna od njih nalazi se u – Sibiru.

Brazilska anomalija zahvata nekoliko hiljada kvadratnih kilometara obale Južne Amerike, značajan deo Atlantskog okeana i nekoliko ostrva, a interesantno je da je unutar njega i nekoliko hiljada kvadratnih kilometara Atlantika, poznatog kao – Bermudski trougao. Ovde nestaju brodovi i avioni, a piloti koji su zamalo izbegli katastrofu u tom području pričaju o čudnim oblicima, o instrumentima koji su „poludeli” i izgubili vezu sa zemaljskim službama. Ovo se, navodno, sve češće dešava i sve više i van granica Trougla – po mnogima, ovo znači da se Bermudski trougao – širi. Dr Bojko kaže: „Oni lete i samo primete da ne postoji veza između kompasa i karte, a kada napuste anomalnu oblast pokazatelji kompasa i karte – polako se usklađuju”. Ipak, mnogi avioni i brodovi prolaze ovuda bez ikakvih komplikacija. Kao da se anomalija na volšeban način „uključuje” i „isključuje”…

Dobro, ovo je bio mali iskorak u priči o Brazilskoj anomaliji. Da se vratimo na polje u celini. Za njegovo postojanje zaslužno je jezgro planete koje pliva u rastopljenom metalu – kako se ono kreće – pomera se i magnetni pol. Trenutno se južni pol kreće od Antarktika ka Australiji, a severni – prema Sibiru.

Treći magnetni pol?

U selu Kočetovka u Kurskoj oblasti, u blizini Kurske magnetne anomalije koja zahvata 160 hiljada kvadratnih kilometara najveći je intenzitet magnetnog polja na planeti. U poslednje vreme pokazatelji magnetnog polja ovde se menjaju – sve su bliži onima izmerenim na polovima! Po nekima, nedaleko od Kočitovke pojavio se i treći magnetni pol Zemlje. Ekipa filma u napuštenoj štali (da merenjima ne bi smetao jak vetar i velike metalne konstrukcije) proverila je šta kaže kompas. GPS kompas i dalje je, naravno, pokazivao „klasičan” smer severa, dok se strelica običnog kompasa čudno ponašala, ne mogavši da se „odluči” gde će stati. Kada je igla skinuta sa tela kompasa, da bi se slobodno kretala, pokazivala je – pravo na dole! Kao da je severni magnetni pol upravo tu – ispod Kočitovke.

Dakle, magnetno polje u nekim područjima sve više jača. A to ima i svojih posledica. Valentin Beljskin, profesor Kurskog medicinskog državnog univerziteta tvrdi da je sve većem broju bolesnih – razlog upravo – magnetizam. „Utvrđen je glavni razlog povećanog broja bolesti, zaraznih i nezaraznih obolenja. Na teritoriji Kurske magnetne anomalije, gde imamo povišen intenzitet geomagnetnog polja, obolelih je 3, 4, pa i 5 puta više u poređen ju sa normalnom situacijom”.

Pojačavanje magnetnog polja u području Kurske geomagnetne anomalije može se objasniti time da se Zemljino jezgro koje formira magnetno polje kreće sve aktivnije, amplituda se povećava, centar ravnoteže naše planete se polako, ali nepovratno remeti. Iako se jezgro pomera ogromnom brzinom, to ipak nije dovoljno da preokrene planetu. Za preokret je potrebna i neka spoljna sila. A ona postoji. Radi se o „efektu Dženibegov”.

Sve je počelo 25. juna 1985. na orbitalnoj stanici Saljut 7, kada je čuveni ruski kosmonaut Vladimir Dženibegov raspakovao pošiljku sa Zemlje. Radilo se o leptir matici koju je trebalo odviti. Međutim, matica je nekako odletela dalje i nastavila da se vrti, pomerajući se unapred (naravno, u bestežinskom prostoru), a onda je, iznenada, napravila oštar zaokret od 180 stepeni, leteći, ovoga puta, sa „krilcima” napred. Novi zaokret uvek bi usledio posle 40 cm „puta”. Ovo je zainteresovalo Dženibegova, koji je na maticu zalepio lopticu od plastelina i dalje proučavao neobično kretanje. Ispostavilo se da je loptica uvek na istom rastojanju menjala smer kretanja i – svoju osu rotacije.

Zašto se nešto slično ne bi dešavalo i sa Zemljom u kosmičkom prostoru? Nepoznata spoljna sila koja je delovala na kuglu od plastelina deluje i na našu „kuglu”… Dr Aleksandr Fefelov smatra da se upravo o tome radi: Zemlja periodično pravi efekat Dženibegov – preokreće se. Leptir matica bez gravitacije okreće se na svakih 40 cm na nekoliko sekundi, dok se, po Andreju Poljakovu, preokret Zemljine ose dešava na svakih 12 hiljada godina, a poslednji put to se dogodilo – pri kraju doba mamuta – upravo pre oko 12 hiljada godina.

Dokle će nas dovesti dalje slabljenje magnetnog polja u nekim područjima? U selu Špalozavod (Tomska oblast, 300 km od istočnosibirske magnetne anomalije, gde je Zemljino magnetno polje najslabije), već se primećuje sve veći procenat obolelih od onkoloških bolesti.

Istočnosibirska magnetna anomalija prostire se od obale Jeniseja do Lene, a ovo selo se nalazi u njenom rejonu, ali, ipak, sve više je obolelih od raka krvi. Kako svedoče lekari iz Tomska, leukemija se sve više „podmlađuje”, deca koja obolevaju stara su svega nekoliko nedelja. Ne zaboravimo da deca dolaze sa sela, iz ekološki čiste sredine, gde su svi drugi štetni faktori – isključeni. Zanimljivo je da je Špalozavod van Istočnosiribirske anomalije, što bi možda značilo – da se ona širi?

Remećenje ritma srca

Verovatno ste čuli za magnetne oluje, čije posledice sve više ljudi oseća.

Tamara Breus, vodeći naučni saradnik Instituta kosmičkog ispitivanja Ruske akademije nauka, objašnjava još neke potencijalne pogubne posledice, osim uobičajene razdražljivosti: „Ritmovi magnetnog polja Zemlje rezonuju sa ritmom srca, sa ritmom mozga, zato mogu da izazovu aritmiju, čak i iznenadnu smrt. Veza između intenziteta magnetnog polja i zdravlja čoveka pouzdano je utvrđena. Termonuklearne reakcije sa površine Sunca izazivaju tokove magnetne plazme. Ovo je strašno za novorođenčad i decu do tri godine sa još nerazvijenim sistemom adaptacije, kod njih dolazi do disbalansa. Zna se da je najviše iznenadnih smrti kod dece do tri godine”.

I životinje osećaju poremećaje magnetnog polja, odnosno – njegovo slabljenje u nekim delovima. Dugo naučnici nisu uspevali da shvate zašto su kitovi nalaženi nasukani na obalu. A onda je nekome „sinulo” da se to dešava upravo u oblastima magnetnih anomalija, gde im je sistem „navođenja” poremećen. Zavisnost od kolebanja magnetnog polja još je veća kod ptica selica, jer se one orijentišu tokom migracija upravo uz pomoć pravaca linija magnetnog polja….

Šta bi se desilo ako bi ovo polje potpuno nestalo? Anatolij Levitin daje nimalo optimističnu prognozu: „Postaće veoma toplo i sve će izgoreti. Pošto neće biti magnetnog polja, prodreće čestice koje će doneti smrt, promeniće se klima, okeani mogu da ispare. Magnetno polje je osnova života na Zemlji”.

Kako je kada nema zaštitnog magnetnog polja (za sada) najbolje znaju kosmonauti. Sunčev vetar prolazi skoro glatko kroz orbitalnu stanicu. Dženibegov objašnjava: „Prodire radijacija, čestice prolaze kroz sve što se unutra nalazi, otkazuje elektronika, računarska tehnika, narušava se red celog kompleksa. Jedini način da se opstane tamo jeste da se izvadi oštećeni blok i zameni se novim – sa Zemlje”. Uređaji „po svom nahođenju” mogu da otkažu, ili da se „ničim izazvani” – uključe kada im nije vreme. Zamislite onda scenario naše planete prepune raznorazne elektronike – bez magnetnog polja…

Još je pogubnije dejstvo Sunčeve radijacije na ljude. Na orbitalnoj stanici kroz čitavo čovekovo telo prolaze radioaktivne čestice. Dženibekov objašnjava da kosmonauti jednostavno – gube pamćenje, pa su, dok borave u svemiru – primorani da zapisuju svaki svoj korak: „Ne sećam se šta sam radio ujutru, a još nije ni veče. Uveče se ne sećam šta sam radio tokom dana, ako ne zapišem.”

A zašto uopšte pričamo o mogućnosti potpunog nestanka magnetnog polja? Jer će se Zemljino jezgro, pri naglom zaokretu planete – zaustaviti – makar na trenutak. A nekoliko minuta bez magnetnog polja koje zavisi od okretanja jezgra – sasvim je dovoljno da se Sunčeva radijacija nesmetano spusti na planetu i, po nekim procenama, ubije 99 posto stanovnika planete.

Ukratko – svakih 12 hiljada godina naša planeta „zaokreće”, za šta postoje brojni dokazi. Vreme za naredni zaokret se približava, a sve će, teoretski biti praćeno požarima, kosmičkom hladnoćom od -273 stepena Celzijusa, pogubnim Sunčevim zračenjem, poplavama, zemljotresima, uzdizanjem novih planinskih lanaca, vulkanskim erupcijama…. Veliki gradovi će izgoreti i nestati, ogromne pukotine duboke stotine kilometara podeliće današnje kontinente. Nakon 24 sata magnetni štit počeće da se oporavlja, ali će u atmoferi ostati mnoge praznine, kroz koje će radijacija uništiti ostatke života na Zemlji.

Kada će se ovo dogoditi? Ne zna se tačno – za nekoliko dana ili godina, decenija, vekova (ako budemo imali sreće)…. Ima li leka? Teoretski, jezgro bi mogla da vrati na mesto nuklearna eksplozija, međutim, posledice takvog čina teško je predvideti – možda nam pomogne, a možda – još više pomeri osu planete. Sve zahuktalija industrija „garantovano” sigurnih skloništa najverovatnije neće moći da pomogne – jer katastrofa ovakvih razmera verovatno će lako „samleti” i najsigurnije bunkere. Odabrani bi, možda, mogli da prežive u kosmičkom brodu u Zemljinoj orbiti – ako bi posle svega imali gde da se vrate.

Da li nam sledi kraj ili – početak Novog sveta – za malobrojne preživele?

 

 

www.treceoko.novosti.rs

Share this post: