Stiven Hoking: Ljudska vrsta mora da ide dalje, u svemir

Britanski fizičar Stiven Hoking, koji je život posvetio razotkrivanju tajni svemira i koji je i lično imao prilike da iskusi bestežinsko stanje, danas se založio da se istraživanje svemira nastavi – za dobro čovečanstva. Ovaj 71-godišnji naučnik, naime, ne veruje da će čovečanstvo preživeti narednih 1.000 godina “ako ne pobegne dalje od naše krhke planete”.

Profesor Hoking je ovu primedbu izrekao prilikom svoje posete medicinskom centru Sedars-Sinaj u Los Anđelesu, gde je posetio laboratoriju za rad na matičnim ćelijama, usredsređenu na nastojanje da se uspori napredovanje Lu-Gerigove bolesti . To je neurološko oboljenje koje je Hokingu konstatovano još pre 50 godina, kada je bio student na Univerzitetu Kembridž.

Naučnik se tom prilikom prisetio kako je nakon toga bio deprimiran i kako u prvo vreme nije video svrhu u dovršavanju svog doktorata. Kasnije mu se, međutim, volja za život i rad vratila, uz zaključak da “ako razumete kako svemir funkcioniše, možete na izvestan način da ga kontrolišete”.

Profesor Hoking, poznat po svom radu na crnim rupama i poreklu kosmosa, čuven je i po tome što je koncepte ezoterijske fizike približio širokoj publici, u svojim knjigama koje su postale bestseleri, a među kojima je najpoznatija ”Kratka istorija vremena”, prodata u preko 10 miliona primeraka širom sveta.

Profesor Hoking je uspeo da poživi duže od većine obolelih od Lu-Gerigove bolesti, poznate i kao amiotropna lateralna skleroza.

ALS napada nervne ćelije mozga i kičmene moždine koje kontrolišu mišiće, tako da oboleli postepeno imaju sve više poteškoća sa kretanjem, ali i sa disanjem, a život im se lagano gasi.

Zasad nema načina da se ova bolest izleči ili zaustavi, a broj obolelih koji požive duže od jedne decenije je veoma mali.

Stiven Hoking – neobjašnjiv izuzetak

U tom smislu profesor Hoking predstavlja neobjašnjiv izuzetak, ali trenutno je potpuno nepokretan i potrebna mu je celodnevna nega, komunicira samo majušnim pokretima brade, a uz pomoć kompjutera montiranog na njegovu invalidsku stolicu misli moće da izrazi monotonim robotičkim glasom.

Uprkos svojoj dijagnozi profesor je, međutim, ostao aktivan, a 2007. je čak i lebdeo poput astronauta u bestežinskom stanju, u specijalnim uslovima stvorenim unutar aviona.

– Koliko god da je teško, uvek postoji nešto što možete da radite i da u tome budete uspešni – tvrdi profesor.

Profesorovo zalaganje za dalje istraživanje svemira stiglo je u trenutku u kom NASA svoj ovogodišnji budžet za istraživanje planeta, koje je ključno kada se radi o nalaženju nastanjivih planeta koje bi mogle da posluže kao altrenativa Zemlji, smanjuje za 300 miliona dolara u korist drugih projekata.

Blic

Share this post: