Svetska bankarska pljačka u režiji britanske Centralne banke i vlade

 

Barkliz banka je treća po veličini u Velikoj Britaniji, ali je u nedavnoj analizi Univerziteta u Cirihu proglašena za najuticajniji koncern svetske privrede.

Svakoga dana u 11 sati u Londonu se odlučuje o vrednosti novca.

Ukoliko se to ne uradi na osnovu realnih odlika privrede, nego na osnovu mutnih interesa, dobije se prevara koja utiče na bezmalo svakog stanovnika u svetu.

Barkliz banka je treća po veličini u Velikoj Britaniji, ali je u nedavnoj analizi Univerziteta u Cirihu proglašena za najuticajniji koncern svetske privrede.

Prošlog meseca su Britanska finansijska kontrola i ministarstvo pravde te američki nadzorni organ za finansijsko tržište CFTC kaznili su Barkliz banku sa rekordnom kaznom od 450 miliona dolara, jer je manipulisala takozvanim Liborom.

Od Libor kamatne stope zavise i finansijsko tržište i privreda zone u kojoj se koriste američki dolar i engleska funta. Ona se određuje svakog dana na osnovu informacija 16 najvećih banaka i trebalo bi da bude usklađena sa realnim uslovima na tržištu.

Objavljuje se uvek u 11 sati po londonskom vremenu. Barkliz banka je manipulisala i vrednošću Euribora, što je kamatna stopa za tržište na kome se plaća evrom.

Visina kazne je određena samo za period od 2007. pa do danas, mada se zna da je ova manipulacija postojala i ranije. Služeći se njome, Barkliz banka je ostvarivala dobit na tržištu novca koja se smatra nesrazmerno većom od kazne.

Još važnija je činjenica da je za sve vreme poslovanja na osnovu manipulisanih vrednosti cene novca za međubankarske pozajmice celokupna svetska privreda funkcionisala na pogrešnim temeljima.

Posledice ove prevare su trenutno nesagledive. Glavni rukovodioci Barkliz banke podneli su ostavke i u dokumentu napisanom početkom jula napisali da žale zbog svog postupka i da do njega nije smelo da dođe.

Mediji su kao glavnog krivca okarakterisali generalnog direktora, Amerikanca Boba Dajmonda. On je, međutim, objavio razne dokumente koji pokazuju da su u sve bile umešane i britanska Centralna banka i vlada.

 

Finansijski inspektori SAD, Evrope i Japana, u međuvremenu su došli do zaključka da je u čitavoj prevari učestvovalo najmanje 20 velikih svetskih banaka, a u osumnjičene spadaju i „Benk ov Amerika“, „Kredit svis“ i „Dojče bank“.

Očigledno je da sada svi koji su učestvovali u prevari gledaju da dobiju na vremenu i pripremaju sve moguće odstupnice.

Ne polazi se od toga da će on mnogo doprineti rasvetljavanju same prevare, jer je njegov zadatak da preispita principe poslovanja banke i napiše nove smernice za njen dalji rad.

Jedna od banaka oko kojih se „steže obruč“ istrage povodom najveće prevare u istoriji jeste i Lojds, piše Handelsblat.

Ova britanska banka je saopštila da su njeni predstavnici „od raznih organa vlasti“ dobili pozive na razgovore u vezi sa manipulacijama Liborom.

Lojds je saopštio da je interno već počeo istragu u vezi sa tim, ali da ne može da proceni koliko dugo će ona trajati. Inače, ovom koncernu ne ide baš najbolje, jer se nalazi u minusu od 640 miliona funti, to je, kažu predstavnici Lojdsa, rezultat oslanjanja na pogrešne savetnike.

DW

Share this post: