Uspeh, šta je to uspeh?

Roditeljski pritisak na decu često je povezan s programiranošću koja se zove „Moraš nešto postići u životu“.

To znači biti ‘uspešan’ na načine za koje sistem – i ljudi koje je programirao sistem – kažu da predstavljaju uspeh. To je u golemoj većini slučajeva povezano sa jednom od dve stvari, a obično obe: statusom i novcem. Možemo videti statusnu programiranost u onome što zovemo slavne osobe, ali to se širi na sve poslove i titule koje nas čine ‘uspešnim’ prema definiciji sistema. To uključuje status predsednika ili premijera, advokata, sudije, šefa policije, vojnog komandanta, lekara, vrhunskog poslovnog čoveka, berzanskog mešetara ili televizijskog spikera. To su iluzije koje održavaju kontinuitet veće iluzije, i zato sistem lupa žig ‘uspešan’ na njihove biografije. Zašto sistem – Matriks – ne bi hteo da ljudi teže ulogama koje mu najbolje služe? Nije nikakva slučajnost što su poslovi koji se smatraju ‘najuspešnijima’ upravo oni koji najbolje služe sistemu. Ali tu stvar s uspehom treba pobliže razmotriti:

>> Lekar je mafijaška sponzoruša u sindikatu organizovanog kriminala poznatom kao farmaceutski kartel. Oni diktiraju koju će terapiju lekar prepisivati (npr rak = hemoterapija), zajedno sa nacionalnim medicinskim udruženjima koje kartel nadzire. Lekari su programirani službenim gledištem na telo i zdravlje kroz svoje ‘školovanje’, i prihvate li ovu verziju medicine iz Kamenog doba, sistem ih nagrađuje njihovim dokumentima o stečenim kvalifikacijama. Kao rezultat toga, jedan od najvećih uzročnika smrti su lekari. Je li to stvarno uspeh?

>> Vođe transnacionalnih korporacija obično smatramo ekstremno uspešnim ljudima koji zarađuju ogromne plate. Ali što je s pustošenjem koje uzrokuju širom sveta? Zauzimaju poljoprivredno zemljište i teraju lokalno stanovništvo u glad; plaćaju im sitniš da mukotrpno rade nakon što im unište sve alternative za zaposlenje i podmićuju korumpirane vlade i bezbednosne agencije da napadaju sve one koji ugrožavaju njihovu korporacijsku diktaturu. Šta je sa ubistvima i genocidom koje mnoge od ovih korporacija izazivaju, i ratovima koji se vode za odbranu ili promovisanje njihovih interesa? Je li to stvarno uspeh?

>> Berzanski mešetari mogu zaraditi toliko ‘novaca’ da neke od za život najskupljih delova Londona često nazivaju ‘mešetarskim pojasem’. Ali, šta su ti ljudi zapravo? Oni su profesionalni kockari poput onih koji igraju za stolovima u Las Vegasu. Jedina je razlika u tome što se berzanski mešetari igraju sa životima milijardi ljudi širom sveta koji trpe posledice načina na koji ti tipovi ‘investiraju’ (kockaju) ‘novac’ svojih klijenata. Dobar posao za njih može značiti siromaštvo i glad za ljude čijeg postojanja oni nisu ni svesni. Imamo cele televizijske kanale posvećene praćenju ruletskih stolova Vol Strita i londonskog Sitija pod maskom ‘finansijskog tržišta’. Mogli bi isto tako izveštavati o partijama pokera u MGM Grandu. Berzanski mešetari su možda slavni po svom bogatstvu, ali svoj ‘novac’ zarađuju na manipulisanju i tuđoj bedi. Je li to stvarno uspeh?

>> Televizijski spikeri i njihove kolege novinari prikazuju svet u obliku koji neprestano učvršćuje iluziju, izveštavajući o događajima na načine koji odgovaraju sistemu i programu problem-reakcija-rešenje. Većina njih – iako ne svi – radi to zato što nemaju pojma što se stvarno događa, pa samo ponavljaju službene izvore. Druge ‘zvezde’ malih ekrana prezentiraju zatupljujuće banalnosti koje prevladavaju u programima i hipnotiziraju gledaoce u celoživotni dremež. Je li to stvarno uspeh?

>> Vojska vodi ratove i osvaja zemlje u skladu s planovima sistema, prodajući sebi i narodu priču da bezuman pokolj nad ljudima predstavlja ‘odbranu slobode’. Mnogi su iz vlastitog iskustva u Iraku shvatili kakvo su topovsko meso i koliko političari koji ih šalju u bitke malo mare za posledice po njih i njihove porodice. Je li to stvarno uspeh?

>> Policajci igraju istu ulogu, silom provodeći zakone kako bi nametnuli volju sistema i odbranili je od suprotstavljanja. Čak i oni koji su istinski pošteni prisiljeni su biti pokorni ili lete s posla. Policajci ne služe prvenstveno ljudima, oni služe sistemu, s časnim izuzecima. Sistem je taj koji ih plaća, i kroz njihovu uniformu ili nalog za hapšenje, daje im moć nad drugima, moć za kojom mnogi čeznu. Je li to stvarno uspeh?

>> Advokati koji sa najviše entuzijazma i bespogovorno ližu dupe sistemu mogu napredovati do još većeg uspeha koji se zove sudija. Oni vode brigu da uvek pobeđuje volja sistema, a oni kojima se najviše može verovati da će doneti ‘pravu’ odluku uvek će dobijati važne slučajeve u kojima sistem najviše želi da pobedi. Oni su pijuni sistema, poput političara, i mnogi su duboko korumpirani unutar, iz temelja korumpirane, pravne septičke jame. Je li to stvarno uspeh?

>> Advokat služi sistemu provodeći zakone koji su skrojeni kako bi stanovništvo zarobili u moru pravila, regulativa i birokratije. Advokati glavne struje tako masno naplaćuju svoje služenje sistemu da to velikoj većini ljudi uskraćuje pristup procesu ili mogućnosti da se suprotstave prisilom vlade, sudova i policije koji mogu koristiti novac poreskih obveznika za odbranu sistema od tih istih poreskih obveznika kojima bi trebali služiti. Oni zatvaraju ljude koristeći njihov ‘novac’. Većina ‘zakona’ koje sprovode advokati ionako su prevara. Je li to stvarno uspeh?

>> Predsednici i premijeri su marionete sila koje diktiraju njihove odluke i, u slučaju Džordža Buša, Obame kao i mnogih drugih, jasno je da imbecil može biti ‘uspešan’ dosegavši ‘najviši položaj’. Ljudi ga mogu zvati predsednikom Sjedinjenih Država, ali on je i dalje imbecil. Njegov status to nimalo ne menja, osim u našoj izmanipuliranoj percepciji. A da biste se uspeli po nauljenom stubu politike morate imati korumpiranost u krvi i sposobnost da vam je laganje refleksna reakcija. Je li to stvarno uspeh?

Ne, sve su to sranja. U svim tim profesijama postoje ljudi koji se pokušavaju usprotiviti sistemu, ali pogledajte šta se događa lekaru koji svoje pacijente želi lečiti metodama koje se suprotstavljaju farmaceutskoj diktaturi, ili univerzitetskom profesoru koji svojim studentima pokušava da pruži širi pogled na mogućnosti. Poput poštenih policajaca, novinara i drugih, oni ili postaju konformisti ili ostaju bez posla. Tako su najuspešniji ljudi u ovim simbolima uspeha oni koji najropskije služe sistemu. To je rezultat plana, a ne propusta.

Uvek kad se računa ‘uspešnost’, negde u kombinaciji biće i novac, često odmah na prvom mestu. Novine i magazini zaslepljuju nas izveštajima o bogatstvu nekih ljudi, kao da je to merilo bilo čega. To nije čak ni merilo koliko novca imaju, jer ne postoji novac – samo reciklirani dug. Ako ne postoji novac, kako bilo ko može imati novac ili dugovati novac? Čovek je možda seronja, ali je milijarderski seronja, i to mu daje status. Zašto?

Često je upravo činjenica da je seronja to što ga je učinilo milijarderom, zbog bezobzirnosti koja je potrebna da se nagomila sav taj dug, oprostite, ‘novac’. Trka za statusom, moći i kontrolom kroz novac učinila je ljude robovima njihovih iluzija.

Dejvid Ajk

„Ne mogu Vam dati recept za uspeh, ali Vam mogu reći formulu za neuspeh: NASTOJTE SVAKOME UGODITI!

Herbert B. Swop

 

 

Share this post: