VOJNICI BUDUĆNOSTI ĆE BITI SAMO MARIONETE I LJUŠTURE BEZ OSEĆANJA?

Vojnik budućnosti

Teorije zavere o uticaju raznih elektromagnetnih talasa i uređaja na moždane i hemijske funkcije čoveka sve su relevantnije, sudeći po naučnim i vojnim istraživanjima. Kolika je zapravo relevantnost u svemu, pokušali smo razotkriti kroz najnovije izjave visokih vojnih zvaničnika i neke od poznatijih naučnih studija.

‘Rusija razvija high-tech oružje’

Izlazak iz sfere etiketiranih ‘teorija zavere’ započeo je izjavom ruskog ministra odbrane Anatolija Serdjukova koji je pre par meseci izjavio da ‘Rusija razvija oružje na novim fizikalnim principima – direktnom energetskom, geofizikalnom, talasnom, genetičkom, psihotroničkom i elektromagnetnom’. Najavio je da će svet videti sasvim nove vojne strategije do 2020. godine.

Vojni analitičari su ovu izjavu odmah okarakterisali kao ‘veliki presedan’, te su naveli da je izlazak iz ormara sa sličnim projektima ‘voda na mlin’ teoretičarima zavere. Mnogi su se odmah osvrnuli na činjenicu da SAD nikada ne bi ovako javno izlazio sa kapitalnim i ‘top secret’ projektima, pa sumnjaju u ruske tehnološke mogućnosti i sve upoređuju s uterivanjem straha i održavanjem Hladnog rata.

Kontrola, sugestija i uticaj na ponašanje masa

Priča o psihotroničkim oružjima nije nova, već dolazi iz 60-tih godina prošlog veka. Niz naučnih eksperimenata nastojao je potvrditi uticaj zvuka na mozak subjekta. Zanimljivo, jedino je kolumbijski ‘El Spectador’ javno objavio kolumbijske rezultate ovog globalnog istraživanja koji nedvosmisleno potvrđuju naznake Kimatika – naučne discipline koja proučava uticaj vibracija i stojnih talasa na formiranje materije.

Daily Mail je pak otkrio tajne podatke koji dokazuju kako ‘talasi niske frekvencije usmereni zracima prema moždanim ćelijama subjekata uspešno menjaju njegova psihološka stanja, te uz sofisticiranu tehnologiju mogu odašiljati određene sugestije i direktne komande u misaone procese’. Vojska je sve gledala kroz prizmu oružja i kontrole, te je fokus najviše usmeren na ‘uticaj visokih nivoa mikrotalasa na unutrašnje organe, kontrolu ponašanja i moguće konstrukcije suicida subjekata’.

Mikrotalasna oružja – Tajni projekat „Pandora“

Neuropsiholog Don R. Justesen, direktor Laboratorije eksperimentalne neuropsihologije u veteranskoj bolnici u Kanzasu, 1975. je objavio članak u ‘American Psichologist’ magazinu prilikom čega je nehotice narušio državnu bezbednost. Tema mu je bila ‘Uticaj mikrotalasa na ponašanje živih organizama’. Eksperimente je sprovodio na fakultetu, a projekat se zvao ‘Pandora’, pri čemu je sarađivao s Josephom C. Sharpom.

‘Sharp i Grove su se izložili radijaciji glasovno modulovanih mikrotalasa i među njima su uspevali čuti, identifikovati i razlikovati devet reči – sami glasovi nisu bili poput veštački proizvedenih ljudskih glasova’, piše u članku. Čak 22 godine kasnije, EPA (Američka agencija za zaštitu životne sredine) navodi svoj kapitalni projekat ‘Komunikacija putem mikrotalasnog auditorijalnog efekta‘ u kojem ‘vojska napokon dobija mogućnost komunikacije prilikom specijalnih operacija i razgovora tokom akcija spasavanja’.

Vojska koristi uticaj na razmišljanje subjekata

The Washington Post kasnije piše tekst u kojem govori o patentu USAF-a na ‘implementaciju mikrotalasnih poruka i sugestija u misli subjekata’. Iako je portparol Rich Garcia prvobitno odbio da komentariše patent, zbog Zakona o slobodi protoka informacija priznali su kako je 1994. potvrđena mogućnost uticaja na podsvest subjekata rečima i slikama.

Dvostruki kandidat za Nobela i otkrivač uticaja pulsirajućih polja na lečenje slomljenih kostiju, Dr Robert Becker, u knjizi ‘Telesna elektronika’ razotkrio je rezultate svog istraživanja. ‘Modulovano elektromagnetno polje usmereno direktno prema delovima subjektovog mozga vezanim uz funkcije podsvesti deluje poput snažne hipnoze – osoba koja primi takvu informaciju ne može je iskontrolisati svesno i ona postaje deo njenog razmišljanja’.

Subliminalna manipulacija

Becker je subjekte podvrgnuo radijaciji bez njihovog znanja te im je prilikom rešavanja složenih testova suflirao odgovore i navodio ih na neznanje onoga što zapravo vrlo dobro poznaju. Rezultati istraživanja tada nisu obelodanjeni iz razloga jer je Beker zbog rezultata odbio kreirati takve antene. Kasnije su prema njegovim istraživanjima odrađeni i brojni eksperimenti sa implementacijom slika u misli pojedinaca, a koje zbog novoubačenog frejma može prepoznati samo podsvest.

Tako su iz još nepoznatih razloga brojni mediji i zabavna industrija u svoj program počeli da ubacuju brojne seksualne aluzije i razmišljanja o smrti, uz čudne simboličke konotacije. Ukoliko kao izvor ovakvih ideja imenujemo Fabijansko društvo, onda je cilj ‘brže odrastanje dece radi dinamičnijeg ulaska u vojno-bezbednosni sektor’.

Emocionalni inženjering

Jedno drugo izuzetno interesantno istraživanje dolazi u javnost iz samog srca kontroverznog Montauk projekta, dr Andrija Puharich, Hrvat po poreklu, za američku vladu vršio je nekoliko eksperimenata na moždanim talasima ljudi. Među njima su najpopularniji Uri Geler i Peter Hurkos koji su ovladali telekinezom.

Između ostalog otkrio je da ako ljude izložimo frekvenciji od 7,83 Hz, frekvenciji kojom prirodno vibrira Zemlja, ljudi dobijaju samo pozitivne osećaje. Prepuštanje frekvenciji od 10,8 Hz izaziva nasilje kod subjekata, dok frekvencija od 6,6 Hz stvara depresiju. Te frekvencije se, po njemu, mogu isprovocirati putem atmosferske manipulacije.

HAARP utiče na raspoloženje?

Savetnik Bele kuće za vremensku modifikaciju Howard T. Orville 1958. prvi put spominje službena nastojanja vlade da ‘elektronskim zrakom jonizira ili dejonizira određeno područje’. Osam godina kasnije poznati naučnik Gordon MacDonald meteorološko ratovanje vidi kao ideal budućnosti pošto se ‘malim energetskim resursima mogu pobuditi veliki energetski naboji za napad’. Od tada pa sve do HAARP-a projekat odlazi ‘iza zavese’, gubi se svaki trag uključenim inženjerima i dokumentaciji.

Mogućnosti koje projekat navodno pruža su gotovo neverovatne, kao i implikacije – uticaj na raspoloženje masa, pranje mozga, snažne seizmičke aktivnosti, superjaki radarski signal, nepoznata mogućnost komunikacije, stvaranje supermunja, bežična i nepresušna energija, megacunamiji, tornado i manipulacija meteoroloških uslova, stvaranje superholograma … Čak niti rukovodioci projekta neće izbaciti neke optimistične primene – bolji nadzor čovečanstva ili bolja komunikacija u vojne svrhe.

‘Mentalno silovanje’ postaje regularno oružje

Ruska kancelarija za bezbednost pri Dumi 2000. godine ozbiljno počinje da razmatra postojanje ‘tehnologije daljinske kontrole ljudskog nervnog sistema i uticaja na zdravlje’ koju navodno poseduju određene svetske velesile. Slične ideje imala je i iranska Vlada, kao i venecuelanski predsednik Čaves koji je javno govorio o ‘čudnoj činjenici da sve revolucionarne vođe u Južnoj Americi imaju rak koji se razvio u svega par meseci’.

Da nisu u pitanju neke periferne teorije zavere, govori i članak iz službenog glasila američke vojske, ‘Defense News’, gde je 2001. objavljen članak o eksperimentima izraelske vojske s ‘elektromagnetnim uticajem na moždane talase raznih palestinskih subjekata’, koji naravno nisu bili upoznati s ovim ‘mentalnim silovanjem’. Slične optužbe lansirali su hondurski predsednik Manuel Zelaja i ruski general Kobets, oba prema vojnom sektoru SAD-a.

Kao zaključak možemo navesti činjenice kritičara koji smatraju da čak i da tehnologija postoji, Vlade država nisu objavile zvanične podatke i samim tim ne postoje direktni dokazi o primeni. Naravno, bizarno je razmišljati na takav način i jedino je pitanje kada je započeo ovakav način ratovanja i koliko je prisutan u svakodnevnom životu.

Budućnost bi tako mogla dovesti do ljudi koji robuju svojim vlasnicima putem ‘marioneta’ odnosa sa potpuno (ne) kontrolisanim emocijama, uslovljenim ponašanjem i životima – baš poput agende Fabijanskog društva.

 

Dnevno

 

Share this post: