Zemlja ide ka nepovratnim biološkim promenama

Rast populacije, klimatske promene i ekološka devastacija guraju Zemlju prema potencijalno kobnim i, što je još stravičnije, nepovratnim biološkim promenama, upozoravaju naučnici.

Grupa od 22 naučnika, koja je ovo upozorenje iznela u zadnjem broju časopisa „Priroda“ (Nature), tvrdi da je ljudska aktivnost na Zemlji već izazvala trajne promene u biosferi, što je direktno povezano s masovnim izumiranjem brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

„Ljudi svojim ponašanjem dovode do tranzicije koja ima potencijal da pretvori Zemlju u dosad nepoznato stanje“, navodi se u naučnom radu grupe autora iz Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, Kanade i Južne Amerike.

Naučnici su uvereni da se svet približava tački nakon koje nema povratka i navode da se broj ljudi na Zemlji prebrzo povećava, a da globalno zagrevanje dodatno pogoršava situaciju. Nikako ne pomaže ni činjenica da je skoro 40 odsto naseljive površine „rezervisano“ za urbani razvoj i agrikulturu.

- Krajnje posledice onoga što činimo Zemlji mogle bi, u najgorem slučaju, biti nalik udaru asteroida. Ne želim zvučati kao da najavljujem Armagedon, ali mislim da ne smemo više da ignorišemo znakove upozorenja – rekao je Antonio Barnoski, profesor biologije na Univerzitetu Berkli.

Do 2050. godine na Zemlji će živeti najmanje 9,3 milijarde ljudi. Do 2070. godine, kaže Barnoski, globalno zagrevanje dovešće do najviših temperatura u istoriji čovečanstva.

Zbog emisije ugljen-dioksida okeani postaju sve otrovniji, dok se izgled kopna istovremeno drastično menja, zahvaljujući ljudskoj delatnosti. Sve to uzrok je izumiranja biljnih i životinjskih vrsta.

- Stvorili smo balon ljudske populacije ili ekonomije, koji je sasvim neodrživ. Ili će se drastično izduvati ili će pući. Ako pukne, posledice za ljude, kao i za bioraznolikost planete, biće katastrofalne – kaže Džejms Braun, profesor biologije sa Univerziteta u Novom Meksiku.

Teorija da ljudska aktivnost neizbežno vodi prema Zemljinom uništenju nije nova, a naučnici su na to prvi put počeli upozoravati još pre pedeset godina.

- To je ono što su videli naučnici ‘60-ih i ‘70-ih godina (20. veka). Nismo nikada bili sigurni kada će se to desiti. Ali, sada dolazimo do te tačke. Nisam nimalo optimističan. Mislim da je bila naša dužnost da se oglasimo, da kažemo što vidimo. Hoćemo li imati uticaja, to zaista ne mogu da predvidim“, kaže Mikael Fortelijus, profesor paleontologije sa helsinškog Univerziteta.

Srna