Ako negde postoji, kako bi mogao da izgleda vanzemaljski život?

Kako bi izgledali?

Potraga za planetama van Sunčevog sistema okupira naučne krugove i širu javnost, posebno poslednjih nekoliko godina, a pažnja je fokusirana na “nastanjive planete” – da li postoje i ima li života na njima. Međutim, tu postoji još jedno veliko pitanje – ukoliko taj život postoji, kako on izgleda?

Naučnici koji raspravljaju oko toga šta udaljenu egzoplanetu čini nastanjivom, slažu se ipak u jednom – tečna voda je neophodna za život, piše portal UPI. To je čvrsta stavka za većinu ljudi, kad zamišljaju nastanjivu planetu baziranu na modelu naše Zemlje. Zbog toga se zamišlja planeta sa potocima, rekama i okeanima, vodenom parom koja pravi oblake u atmosferi.

Takva vizija navodi na to da se mogući vanzemaljski život zamisli na osnovu postojećih modela, pa bi tako mogli da očekujemo bića u obliku insekata, riba ili sisara, bilo čega što postoji na Zemlji.

Međutim, ako nas je Zemlja do sada nečemu naučila, to je da život može da postoji i u najekstremnijim uslovima, a takvi uslovi mogu da oforme oblike života koje mi smatramo “tuđinskim”, bez obzira što su na Zemlji.

Kao prvo, tečna voda pokriva široki spektar kategorija, od skoro vrijuće do skoro zaleđene, a oba ekstrema smatraju se negostoljubivima za život.

Opet, u najdubljim delovima okeana na Zemlji postoje hidrotermalni ventili, koji izbacuju zagrejanu vodu i druge hemikalije, pri temperaturi od preko 850 stepeni Farenhajta.

Uprkos takvim ekstremnim uslovima, ovi ventili i okolno područje dom su mnogih životnih formi, poput džinovskih cevastih crva, koji izgledaju poprilično “nezemaljski”, a koji se hrane materijama rastvorenim u tečnosti ventila.

Na drugom kraju spektra, tu su jednoćelijski organizmi, koji srećno žive u vodama u kojima se temperatura kreće oko smrzavanja.

Takvi oblici života, koji žive u ekstremnim uslovima spektra, zovu se ekstremofili, a kao što im ime govori, mogu se javiti u takvim oblicima da izgledaju tuđinski na svetu naseljenom “poznatijim” oblicima – pticama, ribama, sisarima, koje poznajemo i na koje smo navikli.

Ono što treba da naučimo iz ovog je da ako i kad dođemo do toga da smo u mogućnosti da ispitujemo udaljene planete sa blizine, kako bi pronašli potencijalni život, moramo da otklonimo predubeđenja o tome kako taj život možda izgleda, uključujući i primitivne i složene sklopove. Ovo se odnosi i na inteligentne forme života.

Sva očekivanja dvonogih, humanoidnih stanovnika vanzemaljske planete, koja decenijama neguju pisci naučne fantastike, filmovi i televizija, moraju da se ostave na stranu.

To ne znači da stvorenja koja bar malo liče na nas ne postoje, ili da ne mogu da postoje, ali je verovatnije da će vanzemaljski život doći u oblicima koji će nas iznenaditi na načine koje ne možemo ni da očekujemo.

To, takođe, govori da je naš najjači instrument potrage – otvoreni um.

(Blic)

Share this post: