Albert Ajnštajn – ‘Sablasno delovanje na daljinu’

Ajnštajnov izraz „sablasno delovanje na daljinu“ je postao sinonim za jednu od najslavnijih epizoda u istoriji fizike – njegovu borbu s Borom 1930-tih oko celovitosti teorije kvantne mehanike.

Ajnštajnovo oružje u toj borbi bili su teorijski eksperimenti koje je dizajnirao kako bi istakao ono za šta veruje da su nedostaci nove teorije. Najpoznatiji od njih je EPR paradoks, objavljen 1935. i nazvan po svojim izumiteljima: Ajnštajn, Boris Podolski i Nejtan Rozen.

Paradoks uključuje par čestica povezanih čudnim kvantnim svojstvom isprepletenosti. Zaplitanje se događa kada su dve čestice tako duboko povezane da dele istu egzistenciju. U jeziku kvantne mehanike, one su opisane istom matematičkom relacijom poznatom pod nazivom „talasna funkcija“.

Zaplitanje nastaje kada su dve čestice stvorene u istom mestu i u istom trenutku.

Isprepletene čestice mogu se u prostoru veoma udaljiti. Ali čak i tada, matematika pokazuje da merenje jedne čestice neposredno utiče na drugu, bez obzira na njihovu međusobnu udaljenost.

Ajnštajn, Podolski i Rozen istakli su da je to, prema specijalnoj teoriji relativnosti, nemoguće zbog čega kvantna mehanika mora biti pogrešna ili bar nepotpuna. Ovoj teoriji Ajnštajn je dao poznati naziv „sablasno delovanje na daljinu“.

EPR paradoks je zbunio Bora i nije bio rešen sve do 1964., nedugo nakon Ajnštajnove smrti. CERN-ov fizičar Džon Bel konačno ga je rešio razmišljajući o isprepletenosti kao o sasvim novoj vrsti pojave, koju je nazvao “stranom”.

Osnovna Belova ideja bila je da se o paradoksu razmišlja kao o prenosu informacija. Zaplitanje omogućuje da jedna čestica trenutno utiče na drugu, ali ne na način koji omogućuje klasičnoj informaciji da putuje brže od svetlosti. Ovo je rešilo paradoks pomoću posebne relativnosti, ali je za sobom ostavilo mnogo nedoumica.

Zanimljiva svojstva pojave isprepletenosti danas su predmet intenzivnih istraživanja u laboratorijima širom sveta.

(Technology Review)

Share this post: