BANANE su na korak od nestanka, BORBA je u toku

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Naučnici su blizu mesta Hampti Du u australijskim Severnim teritorijama započeli eksperiment kako bi spasili najpopularnije voće na svetu – bananu.

Oni će uskoro u vrelo, suvo tlo posejati hiljade malih biljaka za koje se nadaju da će proizvesti standardnu “kavendiš” bananu, koja je na američkom tržištu zastupljena 99%.

U ovom slučaju, međutim, biljke su modifikovane genima drugih banana. “Kavendiš” dominira na tržištu banana, čijim se izvozom ostvari 12,4 milijarde godišnje u svetu.

JUŽNA AMERIKA NA METI GLJIVICE

Gljivica poznata kao fusarium je uništila desetine hiljada hektara plantaža banana “kavendiš” u Australiji i jugoistočnoj Aziji u proteklih 10 godina. Prenoseći se preko obuće radnika na plantažama, ova gljivica je nedavno našla uporište i u Africi i Bliskom istoku. Naučnici kažu da je Južna Amerika, izvor bukvalno svih banana na tržištu Sjedinjenih Država, sledeća. Nijedna druga vrsta banana ne kombinuje slatkoću i prikladnost za pakovanje i izvoz kako “kavendiš”. Ako eksperiment u Hamptiju Duu ili standardne tehnike uzgoja ne urode plodom, naučnici kažu da bi banana u budućnosti mogle nestati sa policama u našim prodavnicama. Nedavna epidemija je pokazala da se gljivice prenose – rekao je biolog Rendi Ploec, sa Univerziteta Florida, koji je prvi identifikovao fusarium 1989, u uzorcima sa Tajvana.

Od tada se uzgajivači banana bore sa ovom gljivicom, čija je posledica poznata kao panamska bolest – tropski soj 4, ili TR4. Fungicidi su beskorisni u borbi protiv ove pošasti. Veoma je zarazna i može decenijama biti uspavana, čime vara uzgajivače – taman kad pomisle da su se rešili patogena, otkriju da im biljke trunu iznutra. Jednom kad TR4 pogodi plantažu banana, jedini način da se reši problem je da se unište sve biljke i uzgoj počne iz početka. Ploec kaže da je moguće da za nekoliko godina pogođeni uzgajivači neće moći da uzgajaju ništa, jer neće biti zamene.

Biotehnolozi i uzgajivači se decenijama trude da načine “kavendiš” banana otpornom na bolesti, ili da naprave hibrid od zamene za nju.

Nakon što je identifikovan TR4, uzgajivači su izvestili da podvrsta slatke banane Musa acuminata, koja raste u divljinama Malezije i Indonezije raste srećno na plantažama uništenim sa TR4 – rekao je za “Vašington post” Džejms Dejl, profesor biotehnologije Univerziteta tehnologije Kvinslend u Australiji.

IZOLOVANJE GENA OTPORNOG NA TR4

Bile su potrebne godine da bi naučnici izolovali gen odgovoran za otpornost na TR4. Onda su 2004. Dejl i njegove kolege identifikovali gene kandidata pogodnog za testiranje. Tokom tri godine naučnici su ubacivali gen iz podvrste M. acuminata u ćelije uzete od “kavendiša”, razvijajući ih prvo u sićušnih test tubama, potom uzgajajući čitave biljke. Treba oko godinu dana da izraste biljka sa korenom koja se može staviti u tlo. Međutim, uprkos opasnosti TR4, proizvođači banana su mislili da mogu kontrolisati ovu bolest i niko nije želeo da plati za probni uzgoj na polju. Tako je prošlo još tri-četiri godine pre nego što je Dejl ponovo skupio sredstva i našao prostor za uzgoj transgenih banana. Uspeo je da zasadi probno, malo polje 2012, koje je trajalo tri godine.

– Rezultati sa prvih ispitivanja su veoma pozitivni – kaže on.

Četiri od šest redova biljki, kultivisani od jedne ćelije, pokazali su otpornost na gljivicu, nakon što su ih uzgojili i doneli TR4.

Dejl i njegove kolege proširiće ispitivanje na hiljade uzoraka biljaka, koje će saditi u toku tri godine. Ovaj projekat je možda najveća nada koja postoji za stvaranje “kavendiša” otpornog na TR4, uz zadržavanje ukusa, teksture i drugih osobina koje ovu bananu čine poznatom na tržištu.

Botaničari od Francuske do Hondurasa i Malezije prikupljaju uzorke divljih banana, kako bi videli da li su otporne na TR4. One koje jesu, ukrstiće se sa “kavendišem” u nadi da će ova vrsta postati otporna, ali bez promene njenih osobina. Ovo ipak nije nepoznat teren za industriju banana. Početkom 20. veka banana “gros mišel” se jela širom sveta, ali je gljivica poznata kao Tropski soj 1 – TR1, skoro uništila ovu vrstu pedesetih godina. Otkriveno je da je “Kavendiš”, vrsta iz Kine pronađena u sklopu kuće koja je pripadala engleskom vojvodi od Devonšira, otporna na TR1, a ima istu izdržljivost potrebnu za transport. Obične banana koje danas kupujemo u radnjama su klonovi vojvodine biljke.

Inače, banana je među 10 najprodavanijih namirnica u Srbiji i ubedljivo najprodavanije voće u našoj zemlji, a primetićete da je u većini supermarketa, kad sami vagate voće, šifra za bananu – 1.

(Kurir.rs)

Share this post: