Bio je to najveći i najmoćniji ratni brod zvani „Mars“, prepun blaga i ljudskih duša (FOTO)

Bio je najveći i najmoćniji ratni brod, nazvan po rimskom bogu rata, ali mu ni to nije pomoglo da ne završi u plamenu i na kraju na dno Baltičkog mora sa sobom odnese 800 do 900 švedskih i nemačkih mornara i veliko blago u zlatnim i srebrnim novčićima.

Mars, foto 1.jpg

„Mars“ na dnu Baltičkog mora

Mornarički istoričari znaju mnogo o brodovima iz 17. veka, ali izuzetno malo o onima iz 16. veka, kaže Johan Ronbi, profesor arheologije na  Univerzitetu „Soderton“, koji proučava 60 metara dugačku olupinu.

Iz pomoć Ričarda Lundgrena, jednog od vlasnika kompanije profesionalnih ronilaca „Ocean Discovery“, Ronbi sastavlja slagalicu, neku vrstu foto-mozaika.

Izvlačenje ovolikog brod je izuzetno skup poduhvat koji može da ošteti artefakte, pa zato svi žele podrobno da analiziraju olupinu kako bi znali sa čime imaju posla.

Korišćeni laserski skeneri su izuzetno precizni, a upotrebom još nekih novih oruđa i metoda, istraživači su rekonstruisali scenario pod kojim je brod potonuo i kako bi mogli da ga izvuku.

Otkriće broda je kulminacija 20 godina dugačke Lundgrenove potrage , koji je sanjao da će pronaći moćni „Mars“, otkad je prvi put posetio švedski muzej u kom se nalazi legendarni ratni brod „Vasa“.

„Mars“ je potonuo 31. maja 1564. godine kod ostrva Oland u Baltičkom moru. Lokacija na kojoj je potonuo izuzetno je pogodovala da drvo ostane u prilično dobrom stanju, kao i da cela struktura ostane veoma očuvana.

Vasa.jpg

Potonuo je krcat topovima i drugim naoružanjem. U to vreme mu po vatrenoj moći nije bilo ravnog, a upravo su ti topovi odigrali veliku ulogu u njegovom potonuću.

Na dno je otišao nakon prve bitke kod Olanda, između Švedske, sa jedne, i Danske i nemačkog grada Lubeka, sa druge strane. Prvog dana Šveđani su potisli savezničke snage, ali su drugog dana Nemci odlučili da okušaju sreću.

Počeli su da gađaju ogromni ratni brod zapaljenim projektilima i posle nekoliko pokušaja uspeli da se kukama zakače i izvrše desant i pokušaju da ga zauzmu. Iako bi, prema istorijskim podacima, švedski mornari najverovatnije uspeli da odbace napad, vatra je zahvatila dobar deo broda.

Mars, foto 3.jpg

Svedočanstva kažu da je prizor bio neverovatan – inferno. Na kraju su od vreline topovi sa barutnim punjenjima u sebi počeli da eksplodiraju, što je konačno uslovilo potapanje.

Kao što je uvek slučaj sa velikim istorijskim događajima, legenda govori drugačiju priču. Naime, švedski kraljevi želeli su u to vreme da konsoliduju svoju vlast, ali im je na putu apsolutne vlasti stajala katolička crkva.

Erik XIV, koji je naredio gradnju „Marsa“, krenuo je u otvoreni sukob sa crkvom, a u cilju podizanja svoje flote naredio je konfiskovanje svih zvona i njihovo prelivanje u topove. Zbog toga su, prema legendi, svi brodovi sa tim topovima bili ukleti.

 Mars, foto 4.jpg

Kolika je vatrena moć „Marsa“ bila najbolje pokazuje podatak da je, zavisno od potrebe, nosio između 107 topova i 173 topa različitih kalibara.

„To nije brod. To je bojno polje. Kada ronite blizu olupine vi možete da vidite te dramatične poslednje trenutke vatrene stihije, ljudi koji se ubijaju, sve gori i eksplodira“, kaže Ronbi.

(Rts)

Share this post: