Čovek koji se u 2. svetskom ratu borio mačem i lukom i strelom

Čovek u ratu

Utrčavanje u bitku samo sa mačem bilo je savršeno prihvatljivo ukoliko ste se borili u nekom srednjovekovnom ratu, međutim, ovo možda ne bi bila pametna stvar tokom Drugog svetskog rata. Međutim, Malkom Torp Fleming Čerčil nije tako mislio.

Fleming, prozvan „Besni Džek“, rođen je u Oksfordširu, završio je Kraljevsku vojnu akademiju u Sendhrstu 1926. godine.

Pre svoje slave stečene u Durgom svetskom ratu, „Besni Džek“ je radio kao urednik novina, a zbog svog veštog korišćenja luka i strele, čak se pojavio i u filmu a predstavljao je i Veliku Britaniju u Oslu na takmičenju u streličarstvu 1939. godine.

To je bilo vreme kada se svet bližio Drugom svetskom ratu. „Besni Džek“ je napustio vojsku nakon 10 godina službe, ali se rado ponovo prijavio zato što je „zemlja upala u nezgodaciju u njegovom odsustvu“.

Do maja 1940. godine „Besni Džek“ bio je drugi po komandi u jednoj pešadijskoj četi. Oduvek je marširao u borbu sa svojim lukom i strelom i mačem za pojasom. Uprkos tome što su ta oružja odavno bila zastarela, Čerčil ih je branio rečima – „Po mom mišljenju, oficir koji kreće u borbu bez svog mača je nepravilno obučen“.

Njegovo srednjovekovno oružije nije služilo samo kao ukras. Tokom borbe za Dankerk, tokom koje je 300.000 vojnika bilo zaglavljeno na plaži i moralo da bude evakuisano, Čerčil je oborio nemačkog vojnika uz pomoć preciznog pogotka lukom i strelom.

U maju 1941. godine, „besni Džek“ se dobrovoljno prijavio za Operaciju Streljaštvo. U pitanju je bio napad na nemački garnizon u Norveškoj, tokom kog je vodio dve čete. Kada je ova prigodno nazvana operacija u pitanju, nema nikakvih informacija koje bi potvrdile ili opovrgnule korišćenje luka.

Čerčilov zadatak je tokom ove brobe bio da zauzme dve protivničke topovske baterije. Kako su se brodom približavali zoni napada, on je stajao na pramcu i svirao gajde. Kada su se iskrcali prvi je poveo napad sa mačem u ruci.

Taj mač mu je služio i kasnije. Tokom 1943. godine „Besni Džek“ je bio stacioniran u Salermu kada su njegove trupe bile primorane da uđu u tip borbe za koji nisu bile trenirane. Čerčil je ponovo krenuo ispred svojih vojnika vitlajući mačem. Iz tame je iskočio ispred nemačkih stražara sa podignutim mačem što je toliko preplašilo vojnike da su se predali.

Čerčil je te noći imao 42 zarobljenika uz pomoć samo jednog vojnika i vernog mača.

Nakon ovoga Čerčil je poslat u Jugoslaviju gde je predvodio napade na Nemce sa ostrva Vis.

U maju 1944. godine, tokom jedne velike operacije, „Besni Džek“ je predvodio svoje ljude uz jedno brdo, ali je svega njih šestoro uspelo da stigne do cilja. Džek se našao na izložđen neprijatelju sa svega par vojnika pored sebe tako da je odlučio da uradi jedinu razumnu stvar u tom trenutku – izvadio je svoje gajde i počeo da svira.

Čerčil je svirao svoje gajde sve dok ga udara granate nije onesvestio. Na kraju akcije bio je uhvaćen.

Nemci su ga smestili u koncentracioni logor Sašenhause kako bi ga ispitali. Oficiri su verovali da je u rodu sa slavnim VInstonom Čerčilom, što nije bio slučaj, ali je ipak bio smatran važnim zatvorenikom zbog njegovog čina.

Kao što biste mogli da pretpostavite, „Besni Džek“ nije bio tip čoveka koga bi zatvorski kamp mogao da zadrži. Vrlo brzo nakon njegovog zarobljavanja pokušao je da pobegne, ali nije uspeo da stigne daleko. Nakon toga, prebačen je u logor u Austriji.

U aprilu 1945. godine osvetljenje u kampu je zatajilo, a Čerčil je ovo iskoristio i nestao u tami. Nakon bekstva je samo nastavio da hoda i 8 dana kasnije i 250 kilometara kasnije, naišao je na oklopna vozila Sjedinjenih Američkih Država. Uspeo je da ih ubedi da je bio britanski pukovnik i prebačen je na bezbednost.

Međutim, bezbednost nije bilo ono što je „Besni Džek“ tražio. Bio je razočaran kada je saznao da se rat polako završava i da je propustio skoro godinu dana borbi. Umesto da se vrati kući, odlučio je da se prebaci u Burmu gde je rat protiv Japana i dalje bio u punom povoju.

Kada je napokon stigao do svoje destinacije, Amerika je već bacila bombu na Nagasaki i Hirošimu, što je označilo i kraj tog rata.

Da nije bilo tih prokletih Jenkija, mogli smo da ratujemo još barem 10 godina“, izjavio je tom prilikom.

Kraj rata nije označio i kraj Čerčilovih avantura. Nakon rata odlučio je da trenira za padobranca, a kada se kvalifikovao, poslat je u Palestinu. Kasnije je postao intruktor za borbu u Australiji, gde je zavoleo surfovanje.

Iz vojske se povukao 1959. godine, a 1998. godine je preminuo u Sariju.

(B92)

Share this post: