Fizičar Mičio Kaku: Za par decenija imaćemo „Mozak 2.0“, tj. našu svest na disku koja će preživeti i kada nas više ne bude

"Imaćemo svest na disku"

Čuveni američki fizičar i jedan od autora revolucionarne teorije struna Mičio Kaku pričao je u nedavnom intervjuu o tome kakva budućnost čeka čoveka i na koji način će nam naučna dostignuća promeniti život.

O predstojećim dostignućima
Putovanje kroz vreme i teleportovanje moraće da sačekaju. Možda će proći vekovi pre nego što ovladamo tim tehnologijama. Ali u narednim decenijama shvatićemo tamnu materiju, možda ćemo i testirati teoriju struna, naći planete na kojima je moguć život, a možda ćemo imati „Brain 2.0“ (Mozak 2.0), tj. našu svest na disku koja će preživeti i kada nas više ne bude.

Mislim da ćemo u godinama koje dolaze imati moždani pejsmejker koji će stimulisati pamćenje obolelih od Alchajmerove bolesti. Oni će moći da aplouduju jednostavna sećanja, na primer, ko su i gde žive. Osim toga, pomoću elektronike će moći da aplouduju godišnje odmore na kojima možda nikada nisu bili. A internet će biti moždana mreža osećanja i sećanja.

Dvadeseti vek je bio vek fizike, kompjutera, lasera, televizije, radija, GPS-a, interneta itd. Fizika je, s druge strane, omogućila istraživanje biologije. Zato mislim da će 21. vek biti vek fizike i biologije, naročito biologije koja može da se istraži putem fizike. Prema tome, budućnost pripada nanotehnologiji, biotehnologiji, veštačkoj inteligenciji i kvantnoj fizici“.

O naseljavanju druge planete
Slažem se da bi na kraju trebalo da postanemo vrsta koja nastanjuje dve planete. Život je suviše dragocen da bi se odvijao samo na jednoj planeti. Ali, isto tako mislim da treba da istražimo nove načine da smanjimo troškove letova u svemir.

Umesto skupih raketa nosača, možda bi trebalo da razmislimo o raketama na laserski/mikrotalasani pogon ili svemirskim liftovima. Do tada, troškovi istraživanja svemira ograničavaće naše mogućnosti da istražujemo svemir. Mislim da će za koloniju u svemiru biti potrebno mnogo više vremena nego što misle autori naučne fantastike.

Da biste jednu funtu (453 grama) bilo čega poslali blizu Zemljine orbite potrebno je 10.000 dolara, a da biste vi dospeli na Mers troškovi iznose 200.000 dolara po funti.

O rađanju univerzuma
Prema modernom shvatanju, vreme nije počelo velikim praskom i multiverzum je postojao još pre velikog praska. Prema teoriji inflacije i teoriji struna, univerzumi su postojali pre našeg velikog praska i veliki praskovi su se događali sve vreme. Univerzumi nastaju kada se mehurići sudare ili razbiju na manje mehuriće.

O politici
Problem je u tome što je politika igra nulte sume, što znači da se političari spore oko toga kako da smanje kolač tako što će drugačije rasporediti parčiće. Ja mislim da je to destruktivno. Umesto toga bi trebalo da napravimo veći kolač, tj. da finansiramo nauku koja je izvor našeg sveukupnog napretka. Nauka nije igra nulte sume.

O učenju
Nekoliko saveta. Neka plamen radoznalosti i čuđenja tinja čak i kada učite za dosadne ispite. To je izvor od koga živimo mi naučnici i iz koga crpimo energiju. Učite matematiku. Matematika je jezik prirode i zato mi moramo da naučimo taj jezik.

Kada sam bio dete, imao sam dva uzora. Prvi je bio Ajnštajn, čija me je uzaludna potraga za teorijom svega fascinirala. Ali gledao sam i staru seriju o Flašu Gordonu na televiziji. Bio sam opčinjen svime što sam video, svemirskim brodovima, vanzemaljcima, laserskim pištoljima i sl. U jednom trenutku sam shvatio da je fizika ono na čemu se zasniva cela serija.

Tada sam shvatio da su dva idola mog detinjstva zapravo jedna te ista stvar.

(Blic)

Share this post: