Iznenađenje: Albert Ajnštajn je imao i teoriju da „Velikog praska“ nije bilo!?

Rukopis koji je decenijama ležao neprimećen pred očima naučnika otkrio je da je Albert Ajnštajn nekada razmišljao o alternativnoj verziji teorije koju danas poznajemo kao teoriju Velikog praska, predlažući teoriju po kojoj se svemir širio postepeno i večno.

Nedavno otkriven rad, napisan 1931. godine, podseća na teoriju koju je prvi predstavio britanski astro-fizičar Fred Hojl skoro 20 godina kasnije.

Ajnštajn je ubrzo napustio ovu ideju, ali rukopis otkriva njegovo kontinuirano oklevanje da prihvati da je kosmos stvoren iz jednog eksplozivnog događaja.

Dokazi o Velikom prasku prvi put su se pojavili dvadesetih godina prošlog veka kada je američki astronom Edvin Habl otkrio da se daleke galaksije udaljavaju i da se prostor širi.

Međutim, Hojl je smatrao da se svemir širi beskrajno i da zadržava prilično konstantnu gustinu. Ovo može da učini dodajući novu materiju, sa elementarnim česticama koje se spontano pojavljuju iz prostora, smatrao je Hojl.

Čestice bi se potom zbijale kako bi stvarale galaksije i zvezde, a one bi se pojavljivale u pravoj razmeri kako bi popunile prostor koji je nastao širenjem svemira.

Novootkriveni dokument pokazuje da je Ajnštajn ovo opisao znatno ranije.

„Kako bi gustina ostala nepromenjena, potrebno je da se konstantno pojavljuju nove čestice materije“, stoji u Ajnštajnovom radu.

Ovaj rukopis nalazio se pred svima u Arhivama Alberta Ajnštajna u Jerusalimu i potpuno besplatno je dostupan svima putem interneta – ali je prvobitno pogrešno klasifikovan kao prva verzija druge njegove teorije.

„Ovaj rukopis je verovatno prva verzija jedne zanimljive ideje, ali je ona brzo napuštena pošto je autor shvatio da se samo zavarava“, izjavio je kosmolog Džejms Pebls sa Univerziteta Prinston.

Međutim, činjenica da je Ajnštajn eksperimentisao sa ovom teorijom pokazuje njegovo odbijanje da prihvati ideju Velikog praska, koju je smatrao „užasnom“, iako su drugi teoretičari pokazali da ona predstavlja prirodnu posledicu njegove generalne teorije relativnosti.

(Huffington post, B92)

Share this post: