IZUZETNO VAŽNA PORUKA VLADIKE NIKOLAJA: Reči velikog i mudrog srpskog Svetitelja o postu!

Sveti Otac Vladika Nikolaj Velimirović

Sveti Otac Vladika Nikolaj Velimirović

Postom radostim nadu moju u Tebe, Grjadušči (= dolazeći) Gospode moj. Post ubrzava moju pripremu za dolazak Tvoj, jedino čekanje mojih dana i noći.

Post otanjava telo moje, da bi ono što ostane mogao lakše osvetliti duhom.

Čekajući Tebe ne želim, da se hranim krvlju niti život da oduzimam. Da bi radost moga čekanja i životinje osetile.

No zaista, neće me uzdržavanje od jela spasti. Ma se hranio peskom iz jezera, Ti mi nećeš doći, ako post ne uđe dublje u dušu moju.

Saznadoh kroz molitvu svoju, da je telesni post više simbol pravog posta, vrlo koristan za početnika u nadi u Tebe, no i vrlo tegoban za onoga, ko samo pri njemu ostane.

Zato unesoh post i u dušu svoju, da je očistim od mnogih drskih verenika i kao devojku spremim je za Tebe.

I unesoh post u moj um, da odagnam iz njega maštanja o svetskim stvarima i razorim sve vazdušne kule, sazidane od tih maštanja.

Da bi um moj bio ispražnjen od sveta i spreman, da primi Mudrost

I unesoh post u srce svoje, da bih njime umorio sve strasti i pristrasnosti svetske.

Da bi nebesni mir neiskazano vladao srcem mojim, kada burni Duh Tvoj naiđe.

I naložih post na jezik svoj, da se oduči od beskorisnih priča i da uzdržano govori samo one reči, koje krče put dolasku Tvome.

I udarih post na brige svoje, da bih ih sve oduvao ispred sebe kao vetar što maglu oduva. Da ne stoje kao mutna magla između mene i Tebe, i ne vraćaju poglede moje ka svetu.

I post unese u dušu moju smirenje pred nestvorenim i stvorenim svetovima, i krotost prema ljudima i stvarima. I uli u mene hrabrost, za koju ne znadoh dok bejah naoružan svim svetskim oružjem.

Šta je bila moja nada bez posta do samo jedna tuđa priča, što je išla od usta do usta, dok nije stigla i na moja usta?

Jedna tuđa priča o spasenju postom i molitvom postaje svojom.

Lažan post prati lažnu nadu, kao što nikakav post prati beznadežnost.

A kao što točak ide za točkom, tako istinit post ide za istinitom nadom.

Pomozi mi, da radosno postim i radosno se nadam, Najradosniji Prazniče moj, što mi se približuješ sa sunčanim osmejkom.

(spc)

Share this post: