Ko je najbogatiji čovek svih vremena?

Bogatstvo

Da bismo došli do odgovora ko je bio najbogatiji čovek ikada, pokušaćemo da računamo i upoređujemo prihode iz prošlosti i iz sadašnjosti. To naravno nije lako jer ne postoji kurs koji može da konvertuje rimski novac u dolare, na primer.

Šta više, kako da upoređujemo kupovnu moć? U dalekoj istoriji, usluge su bile relativno jeftivne jer su bile niske plate, a danas, u bogatim zemljama, vrlo skupe.

Da bi vam bilo malo jasnije, objasnićemo vam šta znači jednaka kupovna moć. Ako ponesemo u trgovinu određenu sumu novca, neka to bude X rimskih sestertiusa, i kupimo određenu vrstu roba i usluga, to isto bismo mogli da uradimo ili kupimo za Y američkih dolara danas.

Ali promenile su se i vrste usluga i, naravno, roba. I zbog toga, ograničili smo paket na robu koja je postojala i tada, a i sada.

Dolazimo do toga, da je najrazumniji pristup upoređivanja bogastva ljudi, u nekoliko istorijskih perioda, da ih smestimo u isti istorijski kontekst, izmeriti njihove ekonomske moći, u pogledu njihove sposobnosti da kupe ljudski rad, u to vreme, i mesto.

Adam Smit je napisao, pre više od 200 godina: “Osoba će biti bogata, odnosno siromašna po količini rada sa kojom je u stanju da komanduje

Najprikladnije mesto za početak odgovora na ovo pitanje je drevni Rim.

Njihova ekonomija je bila uspešna, za to vreme vrlo moderna, i što je najvažnije, štampali su novac.

Postoje podaci da su  u Rimu postojali ekstremno bogati individualci. Za naš pokušaj poređenja, uzećemo tri osobe iz klasičnog rimskog doba.

Prvi je Markus Crasus, koji je bio basnoslovno bogat trijumvir, i njegovo bogatstvo je procenjeno na oko 200 miliona sestertiusa (rimski novac), u 50.godini p.n.e.

Drugi je Car Oktavijan Avgust, čije je imperijalno domaćinstvo zajedno sa njegovim bogatstvom procenjeno na 250 miliona sestertiusa, u 14.godini p.n.e.

I treći, ali ne manje važan je Markus Antonius Palas. Smatra se da je njegovo enormno bogastvo procenjeno na oko 300 miliona sestertiusa, u 52.godini.

Normalna kamatna stopa, za to vreme je bila 6%. Iz tog razloga, taj period se zvao “zlatno rimsko doba”.

Prvo ćemo uzeti Crasusa za poređenje. Sa 200 miliona sestertiusa I prosečnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 6%, njegov godišnji prihod bi mogao biti procenjen na 12 miliona sestertiusa. Znači, Crasusov prihod je bio jednak godišnjim primanjima od oko 32.000 ljudi.

Dozvolite mi sada da napravim istu komparaciju u sadašnjosti. Uradićemo isto obrazloženje na tri američke ikone bogatstva.

Endrju Karnegi je 1901.godine kupio fabriku čelika, i njegov udeo je bio 225 miliona dolara. Primenjujući istu kamatnu stopu iz rimskog doba, od 6%, a koristeći američki bruto lični dohodak po glavi stanovnika, dolazimo do zaključka da je Karnegijev prihod premašio Crasusa. Dolazimo do zaključka da je Karnegi, sa svojim godišnjim prihodima mogao kupiti rad od 48.000 ljudi.

Drugi je Rokfeler čije bogastvo je bilo na vrhuncu 1937.godine, i iznosilo je 1,4 milijarde dolara. Sa svojim godišnjim prihodima mogao je kupiti rad za 116.000 ljudi u Americi. Po ovim proračunima, Rokfeler je bio četiri puta bogatiji od Crasusa, i više od duplo od Karnegija.

Kako Bil Gejts prolazi u ovoj vrsti poređenja? Bogastvo našeg trećeg čoveka za poređenje, koje je objavljeno 2005.godine, iznosilo je 50 milijardi dolara. Njegovi godišnji prihodi su 3 milijarde dolara, i sa njima može da kupi 75.000 radnika.  Ovaj proračun ga stavlja na poziciju između Karnegija i Rokfelera, ali znatno iznad „siromašnog“ Crasusa.

Da li ste primetili da u svim ovim kalkulacijama, njihovo bogastvo ostaje netaknuto. Oni jednostavno koriste svoj godišnji prihod ili prinos od svog bogatstva za kupovinu ljudskog rada.

Ali ova kalkulacija ostavlja otvoreno pitanje. Kako tretirati milijardere kao što su Rus, Mihail Kodorovski i Meksikanac, Karlos Slim? Njihova bogatstva, ako možemo tako da se izrazimo su „globalna“ i „nacionalna“.

U vreme kada je bio najbogatiji čovek u Rusiji, Kodorovski je bio procenjen na 24 milijarde dolara. Bez dodirivanja pare od svog bogastva i samo od jednog godišnjeg prihoda, mogao je da kupi armiju od četvrt miliona ljudi. Mihail je bio bogatiji, a potencijalno i moćniji od Rokfelera.  Zamislite da je on pregovarao na „državnom nivou“, sa Amerikom i Kinom, o izgradnji novog gasovoda i naftovoda. Jedan čovek!

2009.godine,bogastvo Karlosa Slima je procenjeno na više od 53 milijarde dolara. Koristeći isti proračun, videćemo da Slim može da kupi 440.000 Meksikanaca. Na lokalnom nivou, Karlos Slim je najbogatiji od svih!

Možemo li sada reći ko je bio najbogatiji čovek na svetu?

Verovatno je bio Rokfeler. On je bio u stanju da komanduje sa najvećim brojem radnih jedinica u tada najbogatijoj zemlji na svetu.

Još jedna stvar, kada bogati odluče da igraju političke igre u svojim zemljama, čak i ako su te zemlje siromašne, kao Rusija i Meksiko, tada njihova moć može prevazići čak i najmoćnijeg u sistemu globalno bogatih.

(Vestinet.rs)

Share this post: