Konačno rešena misterija: Ovako je izgledao pravi Džek Trbosek!

Postoji li formula?

Jedna od najvećih misterija svih vremena, slagalica koju preko jednog veka niko, uključujući najbolje kriminologe sveta, nije uspeo da složi do kraja, tema bezbroj filmova, knjiga i teorija zavere, konačno je razrešena.

Koljač iz Vajtčepela: Džek Trbosek je frizer Aron Kosminski, poljski Jevrejin

Zahvaljujući modernoj nauci, tajna identiteta Džeka Trboseka, jednog od najsurovijih serijskih ubica, konačno je otkrivena.

Istina je konačno izašla na videlo: Ubica je frizer Aron Kosminski, poljski Jevrejin koji je početkom osamdesetih godina 19. veka sa porodicom pobegao u London, bežeći od ruskog pogroma.

Za Kosminskog se najsigurnije verovalo da je “ubica iz Vajtčepela”. Opisan je kao mentalno bolestan, paranoidni šizofrenik koji mrzi žene, sklon “samo-iskorišćavanju” – što je bio tadašnji termin za mastrubaciju. Ipak, tvrdi se da policija nije imala dovoljno dokaza da optuži Kosminskog, uprkos tome što je identifikovan od strane svedoka, ali ga je poslala u mentalnu ustanovu u kojoj je ostao do smrti.

Lokacije u Londonu na kojima je Trbosek sejao smrt

Ovaj ubica sejao je strah na ulicama Londona, a odgovoran je za najmanje pet brutalnih ubistava u Vajtčepelu, istočnom delu britanske prestonice, davne jeseni 1888. godine. Žrtve su bile žene koje su se bavile prostitucijom, a Trbosek ih je ubijao tako što im je prerezao grkljan, a zatim sakatio, odstranivši im neke organe.

Smatra se da je odgovran za još 13 sličnih ubistava u tom periodu. Problem je bilo utvrđivanje, s obzirom da zbog mnogih nasilnih napada na žene, policiji je tada bilo jako teško da ustanovi jesu li žrtve Trbosekove ili ne. karakteristike njegovih ubistava su: duboki prorezi grla, snažna sakaćenja abdominalnih i genitalnih organa, odstranjivanje unutrašnjih organa, kao i snažna sakaćenja lica.

Telo Katerine Edouz, žrtve pomoću čijeg šala je otkriven Trbosekov identitet

Šal pronađen pored tela Katerine Edouz, jedne od žrtava, pored njene krvi sadržao je i krv ubice, pokazala je DNK analiza. Ovo epohalno otkriće delo je biznismena Rasela Edvardsa (48), koji je kupio pomenuti šal na aukciji, i odmah nakon toga zatražio stručnu pomoć doktora Jarija Luhelainena, svetski priznatog eksperta za analizu genetskih dokaza zločina iz davne prošlosti. Ovaj finski doktor je predavač na univerzitetu u Liverpulu, i važi za jednog od najstručnijih ljudi na svetu u ovoj oblasti.

Koristeći inovativne tehnike analize, doctor Luhelainen uspeo je da izdvoji 126 godina star DNK uzorak iz šala, uporedivši ga sa DNK uzorcima osumnjičenih i osuđenih za ubistvo Edouzove, a poklapanje je bilo stoprocentno.

Osakaćeno telo Meri Džejn Keli, još jedne od nesrećnih žrtava

– Bio je mart 2007. godine kada sam spasio taj braon-plavi šal na aukciji u Beriju. Bio je mnogo lepši i očuvaniji od svih predmeta povezanih sa Trbosekom. Rekli su mi da je pronađen pored jedne od Džekovih žrtava, Ketrin Edouz. Žarko sam želeo taj šal, i bio sam spreman da platim popriličnu svotu novca za njega. Ipak, ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da će taj odrpani komad tkanine biti ključ za razotkrivanje identiteta jednog od najozloglašenijih ubica na svetu – počinje svoju priču Rasel Edvards.

– Pre ovoga bio sam još jedan amaterski detektiv koji je iz hobija bio zaluđen slučajem “Trbosek”, a moja opsesija pojačala se pošto sam odgledao film „Iz pakla“, sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, koji govori o ovom ubici – kaže Rasel.

Novinski naslov iz 1888. godine

Priča o šalu počinje odmah nakon ubistva nesrećne Ketrin, dakle 1888. Pronašao ga je policajac Alfred Long, na stepeništu stambene kuće u ulici Goulston. Na zidu iznad stajal je poruka napisana belom kredom, koja je glasila: „Jevreji su ti koji neće biti okrivljeni ni zbog čega“ (eng. The Jews are the men that will not be blamed for nothing).

Kasnije u stanici, Amos Simpson, narednik u policiji, zamolio je nadređene da mu dozvole da odnese šal svojoj kući kako bi ga poklonio svojoj ženi, krojačici. Neverovatno je da nikada nije opran, a prenosio se sa generacije na generaciju sve do Dejvida Melvila, Amosovog potomka, koji ga je prodao na aukciji.

Grafit u izveštaju policajca Alfreda Longa

– Počeo sam sa istraživanjem 2011. godine, a doktor Luhelainen je koristio specijalne metode napredne fotografije kako bi ustanovio gde su se nalazile fleke od krvi, koje su tokom više od jednog veka izbledele. ono što smo otkrili bilo je zapanjujuće. Nisam mogao da spavam danima, i osećao sam neverovatno uzbuđenje i ponos. Učinili smo dobro delo – završio je svoju ispovest za Dejli Mejl Rasel Edvards.

Posle ovog otkrića, sigurno je da neće dugo trebati holiduskim filmadžijama da snime blokbaster o ovom slučaju, a ni novi bestseleri neće izostati.

Ipak, tema je savršena za tako nešto: najpoznatiji serijski ubica i misterija stara čitavih 126 godina. 

(Blic)

Share this post: