„Ljudi u crnom“ zaista postoje?

Na premijeri trećeg nastavka filma „Ljudi u crnom“ (Men in Black 3), većina ljubitelja naučne fantastike nadala se klasičnom bioskopskom hitu. Međutim, šta ako je reč o ekranizaciji stvarnih događaja?

Još od početka pedesetih godina prošlog veka, dakle, mnogo pre prvog dela filma „Ljudi u crnom“, muškarci obučeni u crna odela, sa šeširima i naočarima, tvrdili su da su agenti američke vlade i obilazili ljude koji su prijavljivali viđenje NLO.

Oni koji su imali tu „čast“, tvrde da su ih „agenti“ maltretirali, pretili i upozoravali da nikom ne smeju da kažu da su videli NLO.

Evo nekoliko slučajeva:

1947: Harold Dal video je grupu NLO dok je bio na brodu u Vašingtonu. Nedugo pošto je to prijavio vlastima, posetili su ga muškarci obučeni u crna odela koji su mu pretili smrću, ako ikada više pomene viđenje NLO.

1967. Robert Ričardson je vozio noću iz Toleda (Ohajo), kada je udario u nešto što je, kako tvrdi, odmah potom iščezlo. Otkrio je delić metala za koji je verovao da potiče od misterioznog predmeta u koji je udario.

Nekoliko dana kasnije, posetili su ga ljudi u crnom i zatražili od njega da im preda komad metala. Kada im je rekao da ga je poslao na analize, pretili su da će povrediti njegovu ženu, ukoliko ga smesta ne donese.

Ko su ti ljudi bili i zašto su zastrašivali ljude koji su prijavljivali viđenja NLO?

Nik Redfern, autor „Ljudi u crnom“ ispitivao je susrete sa tim misterioznim muškarcima i veruje da je reč o tajnim odeljenjima zvaničnih organa vlasti.

Jedan ugledni fizičar iz Mejna dr Herbert Hopkins ispričao mu je da je 11. septembra 1976. uveče proučavao susrete drugih ljudi sa NLO. Zazvonio mu je telefon i muški glas predstavio se kao predstavnik Organizacije NLO iz Nju Džersija, što se kasnije ispostavilo lažnim.

„Želeo je da zna da li može da dođe kod mene i ispriča mi o jednom slučaju. Pitao je i da li sam sam“, rekao je Hopkins novinaru NBC radija 1978. Kada se Hopkins odmakao od telefona do vrata i upalio svetlo, muškarac se već peo uz stepenice.

„Čak i da je telefonirao iz kuće preko puta moje, nije mogao stići toliko brzo do mojih vrata“, seća se Hopkins.

Domaćin je bio šokiran izgledom svog gosta.

„Nosio je besprekorno skrojeno crno odelo, crne cipele, crne čarape i belu košulju sa crnom kravatom. Imao je i crni šešir, kakav se ne nosi svaki dan, pa sam pomislio da je možda pogrebnik. Šešir je skinuo čim je seo. Nije imao obrve ni trepavice, a njegova koža izgledala je kao plastična i bila je smrtno bela. Usne su bile jarko crvene i govorio je bezizražajnim, monotonim glasom. Nije koristio fraze i rečenice – samo po neki deo reči.

Govorio je onako kako bi govorila mašina da ima tu moć“, kaže Hopkins. Tokom njihovog kratkog susreta, razgovarali su o NLO slučaju koji je doktor istraživao. Hopkins je tada primetio još jednu neobičnu stvar.

„Sedeo je tako mirno, bez i jednog pokreta i nosio sive rukavice. Povremeno bi nadlanicom obrisao usne, a kada bi spustio ruku, na rukavici bi se našla jarko crvena boja, a šminka na njegovim usnama bila bi razmazana. Tada sam primetio da su njegove usne savršeno ravne. Izgleda da nije ni imao ono što mi zovemo usnama, pa je morao da stavi karmin“.

Ova klasična priča o ljudima u crnom postaje još čudnija. Neobični gost rekao je Hopkinsu da izvadi novčić iz džepa i drži ga na dlanu.

„Rekao je: ‘Pogledaj novčić’ i on je počeo da dobija srebrnu, umesto boje bakra, a zatim se zagrejao i potpuno nestao – zapravo sporo dematerijalizovao“. Odmah posle „trika sa novčićem“ stranac je naredio doktoru da uništi sve dokaze koje je prikupio o slučaju NLO.

„Kako je izgovarao poslednje reči, primetio sam da mu se glas usporava. Polako je ustao i rekao veoma sporo: ‘Energija – mi – opada – moram – da – idem – zbogom’“. Hopkins je rekao da se čovek u crnom, ko god on bio, čvrsto pridržavao za ogradu dok je silazio niz stepenice, a zatim nestao iza ugla u odsjaju snažne svetlosti.

Kada se ovaj jezivi susret okončao, zaplašeni Hopkins uništio je sve dokaze o NLO.

Dakle, ko su pravi ljudi u crnom koji plaše ljude već decenijama? Da li su agenti američke vlade koji pokušavaju da prikriju dokaze o postojanju NLO?

Ako je tako, zašto to rade? I što je još važnije: da li ćemo ikada moći da odgovorimo na ova pitanja?

(B92)

Share this post: