Mape drevnih kraljeva mora

Odlična Hepgudova knjiga iz 1966. za svakoga bi mogla biti polazišna tačka pri istraživanjima, a naročito za skeptike koji su uvereni kako je sve što službena nauka govori i tumači istinito. Ovo je neosporan dokaz kako su, na neki nepoznat način, još za vreme Kolumba poznavali izgled Amerike i Antarktika bez leda iako tako nešto jednostavno nisu smeli znati.

Karta turskog admirala Pirija koju je zaplenio iz Kolumbove flote jasno dokazuje ove navode. Ova vrlo vredna knjiga na naučni način kartografskim metodama potvrđuje neospornu činjenicu kako je poznata karta Piria Reisa zapravo „hibrid“ više ranijih karata i jedan prilično nevešt spoj.

To dalje implicira kako postoje drevnije karte koje su možda danas izgubljene ili u privatnom vlasništvu koje na potpuniji način svedoče o veštini njihovih autora.

Ali, veština je apsolutno najmanji „problem“ u celoj priči.

Ključno pitanje je – Kako je kreator drevne karte uopšte poznavao današnji izgled Amerike, ili – još kontroverznije, kada je autor mogao napraviti kartu Antarktika bez ledenog pokrivača?

Ovakva i brojna druga pitanja proizlaze iz knjige, a koliko je sve problematično dovoljno dobro govori činjenica kako je knjiga naučno potvrđena dok ovi odgovori niti danas nisu obrađeni u nekoj drugoj prestižnoj univerzitetskoj publikaciji.

U klasiku „Mape drevnih kraljeva mora“ iz 1966. profesor Čarls H. Hepgud ponudio je dokaze o naprednoj svetskoj civilizaciji koja je postojala hiljadama godina pre starog Egipta. Otkrio ih je u mnogim kartama koji su naučnicima odavno poznati: karta Pirija Reisa koja prikazuje delove Antarktika, potom fascinantne karte Hadjija Ahmeda, Oronteja Fineja i mnoge druge.

Hepgud je zaključio da su te karte izrađene iz još starijih karata (iz različitih drevnih arhiva širom sveta) koje su danas izgubljene. Takođe je zaključio da su ti drevni kartografi bili naučno mnogo napredniji od Evrope 16. veka kao i civilizacija Grčke, Egipta i Vavilona. Ne samo da je taj nepoznati narod raspolagao naprednijom kartografijom od bilo koga na svetu pre 18. veka, nego je čak kartografirao sve kontinente.

Amerika je kartografirana hiljadama godina pre Kolumba, a Antarktik u doba dok su obale tog područja bile bez leda. Karte pokazuju da je taj narod živeo u vreme dok na severnoj zemljinoj polulopti još nije završilo ledeno doba, a Aljaska bila spojena sa Sibirom pleistocenskim kopnenim mostom.

„Pitanje je li postojala neka drevna civilizacije koja je prethodila svim poznatim civilizacijama. Nasuprot konvencionalnoj teoriji da je prva civilizacija ‘nikla’ u Sumeru između 3. i 4. milenijuma pre nove ere, postoje indicije da nije bilo tako. Ima ih mnoštvo – ali sve su to samo indicije. Osim knjige koje je upravo pred vama.

Čarls Hačins Hepgud (1904. – 1982.) bio je američki akademik i jedan od najpoznatijih zagovornika teorije o pomaku polova. Diplomirao je srednjovekovnu i modernu istoriju na univerzitetu Harvard 1932. Tokom Drugog svetskog rata radio je za službu COI (koja je kasnije postala CIA), zatim za Crveni krst i konačno kao oficir za vezu između Bele kuće i Ministarstva rata. Nakon rata, Hepgud je predavao istoriju na koledžu Springfield u Masačusetsu.

Nakon što je jednom prilikom neki učenik postavio pitanje o legendarnim izgubljenim kontinentima, Hepgud je organizovao razredni projekt istraživanja. To je dovelo do istraživanja o mogućim velikim promenama na Zemlji u prošlosti, uključujući teorije o pomeranju polova. Godine 1958. objavio je svoju prvu knjigu, „The Earth’s Shifting Crust“ (Pomična Zemljina kora), koja je poricala postojanje tektonike ploča. Vatreni predgovor knjizi napisao je ni manje ni više nego Albert Ajnštajn.

U toj knjizi, kao i u dve sledeće – „Mape drevnih kraljeva mora“, objavljenoj 1966. i „The Path of the Pole“ (Put pola) iz 1970. – Hepgud je predlagao teoriju o tome da se Zemljina osa pomerala više puta tokom geološke istorije, a poslednji put pre otprilike 11.600 godina, kad su se polovi pomerili za 15 stepeni. Takođe, predočio je dokaze o postojanju drevne, zaboravljene, napredne civilizacije.

Umro je u 78. godini života, nakon što ga je udario automobil.

Share this post: