Mozak radi kao filmska kamera?

Iako je naš mozak sasvim dobar u „razvrstavanju“ i obradi podataka iz sveta koji nas okružuje, postoje potpuno banalne stvari koje ga potpuno „blokiraju“, tvrde stručnjaci.

U vremenu kada svi radimo nekoliko poslova odjednom, kada je vreme ono što nam najviše nedostaje, mozak se jako lako „zablokira“ nekim naizgled nebitnim stvarima i tada zaboravljamo šta treba da uradimo, šta smo započeli, pa čak i ono što smo čuli samo minut ranije.

Najviše nas zbunjuju vrata, kažu stručnjaci, jer kad uđemo u prostoriju s nekom namerom, često se događa da gubimo pamćenje i ne znamo zašto smo uopšte tamo krenuli. To je zbog toga što se u trenutku prolaska kroz vrata prekida jedan niz misli i počinje drugi, nešto nalik sceni u filmu.

Dalje, vrlo nas zbunjuje Mesec. Kada ga gledamo on uvek izgleda veći što je niže na nebu, uprkos tome što realno nema razlike u veličini. Ova pojava zove se „Mesečeva iluzija“, a naučnici smatraju da kada gledamo u Mesec potpuno gubimo nit sa mislima, jer nam se objekti bliže horizontu čine većim nego što jesu, što prekida nit misli.

Zvuk alarma, škripa kočnica, pištanje mobilnog telefona, takođe, mogu da nam skrenu misli sa onoga što radimo, jer je naš mozak evolucijski neprilagođen takvim zvucima. Prirodni zvuci vremenom polako nestaju pa ih ne čujemo, dok su oni nagli potpuni „šok“ za sistem.

Tako, ako vas u mislima naglo prekine iznenadan zvuk, vrlo je verovatno da će vam to zbrkati misli. Kao što nismo predodređeni da slušamo jake i iritirajuće zvuke, nismo ni predodređeni da gledamo fotografije, tvrde stručnjaci!

Uprkos tome što velika većina „shvata“ princip fotografija, naši mozgovi još ne uspevaju da ih odvoje od stvarnih ljudi i predmeta. To se najbolje videlo prilikom jednog eksperimenta tokom kojeg su ispitanici igrali pikado i bili znatno neprecizniji kada su kao pozadine, umesto klasičnih podloga za pikado, korišćene fotografije osoba ili dece.

To dokazuje da je ljudskom mozgu potreban „napor“ da bi razlikovao stvarno i imaginarno, pa je velika verovatnoća da ćemo posle gledanja slika zaboraviti šta smo pre toga radili.

Još jedna interesantna činjenica koja dokazuje da mozak funkcioniše kao filmska kamera, odnosno da snima određen broj slika u sekundi umesto neprekidnog „filma“ je i to što nam se uvek čini da se točkovi automobila u pokretu okreću u suprotnom smeru.

(Novosti)