Naš kutak galaksije je prilično neobično mesto?

„Egzoplanete, koje najčešće otkrije američki teleskop Kepler, često susrećemo u našoj galaksiji, ali ih uopšte nema u našem Sunčevom sistemu koji predstavlja svojevrsni kosmički izuzetak,“ tvrde astronomi na godišnjoj konferenciji Američkog astronomskog društva.

„Nama se Sunčev (Solarni) sistem čini normalan, ali nova istraživanja planeta razasutih oko drugih zvezda ukazuju da je naš kutak galaksije prilično neobično mesto,“ rekao je Džef Marsi, profesor astronomije na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

Naučnici su otkrili da više od tri četvrtine nedavno otkrivenih planeta izvan Solarnog sistema nisu uopšte nalik nama poznatim planetima koje se vrte oko Sunca. Umesto toga, većina su mini-Neptuni – veličine Zemlje, ali za razliku od naše planete, sastavljeni su od gustog sloja gasova oko čvrstog jezgra, što je otprilike sastav Neptuna.

To znači, objasnili su naučnici, da je recept pravljenja planeta u drugim sunčevim sistemima puno drugačiji od procesa koji je rezultirao formiranjem Zemlje.

„Ti mini-Neptuni,“ rekao je Marsi, „dominiraju inventarom od oko 3.000 planeta koje je pronašao Nasin teleskop.“

Egzoplanete – planete koje kruže oko zvezde koja nije Sunce – spadaju u dve kategorije: planete koji su dvostruko veće od Zemlje ili nešto manje i imaju kameno jezgro i nešto vode, poput Zemlje, a postoje i planete dva do četiri puta veće od Zemlje koji imaju kameno jezgro, ali i puno gasova, kao što to ima Neptun.

Astronomi su izučili 60 egzoplaneta manjih od Neptuna i većih od Zemlje i otkrili da je jedna od tri planeta malo „pufnasto“ telo, koje sadrži velike količine gasa. Njihov sastav znači da su se, za razliku od Zemlje koja se razvila relativno kasno u istoriji Sunčevog sustava, te pufnaste loptice razvile puno ranije.

„Stoga te planete moraju da budu drugačije od Zemlje, što je suprotno onome što smo očekivali,“ rekao je astronom Litvik, na godišnjoj konferenciji Američkog astronomskog društva (AAS).

Ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su planete koje se nalaze van Sunčevog sistema, tj. kruže oko drugih zvezda. Iako je postojanje ovih planeta dugo bilo u domenu naučne fantastike i pretpostavki, krajem 20. veka su otkrivene planete van Sunčevog sistema, pre svega zbog napretka tehnologije i poboljšanja metoda nalaženja istih.

Većina pronađenih egzoplaneta (95%) su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa), što ne znači da su planete Zemljinog tipa malobrojne u odnosu na gasovite džinove, već to je ograničeno trenutnim načinima nalaženja planeta, pa se trenutno favorizuju veće i masivnije planete. Pretpostavlja se da više od 10 procenata zvezda sličnih Suncu (klase F, G i K) ima planete.

Do maja 2013, potvrđeno je otkriće 889 egzoplaneta, od kojih je velika većina otkrivena indirektnim, a ne direktnim posmatranjem. Prvi put, naučnici su tvrdili da su otkrili egzoplanetu 1991. Prema njihovim navodima, to je bila pulsarska planeta, tj. planeta koja orbitira oko pulsara, međutim, kasnije to otkriće nije potvrđeno. Prva potvrđena egzoplaneta je otkrivena 1995. godine, blizu zvezde G-tipa 51 Pegasi, koja je čak slična našem Suncu.

Planeta Gliese 581 e, četvrta otkrivena planeta oko zvezde Gliese 581, je nainteresantniji primer planete Zemljinog tipa van Solarnog sistema, jer ima masu od svega 1,9 mase Zemlje, i to je egzoplaneta po veličini najsličnija našoj planeti.

Planeta Gliese 581 d, koja pripada istom zvezdanom sistemu, je egzoplaneta tipa Super-Zemlje (mase 7 puta veće od Zemlje) i kruži oko svoje matične zvezde u habitalnoj zoni, gde voda može biti u tečnom stanju. Otkrića vansolarnih planeta čini pitanje vanzemaljskog života još interesantnijim.

Neke svemirske misije imaju prevashodno za cilj pronalaženje vansolarnih planeta (COROT i Kepler misija).

(Wiki)

Share this post: