Naučnici ozbiljno razmatraju naseljavanje Venere ljudskom vrstom

Veoma je moguće da jednog dana ljudska vrsta naseli Veneru, ali je pre toga potrebno da tehnologija koju posedujemo postane mnogo bolja od današnje jer su izazovi koji nas tamo čekaju potpuno drugačiji od izazova koje pruža Mars.

Sunčev sistem, planete, venera, naseljavanje

Druga planeta Sunčevog sistema centar je fantazija od početka istorije, piše Frejzer Kejn, naučnik i osnivač sajta Juniverstudej.

Problemi

– Ima mnogo razloga da se divimo Veneri iz daljine, ali ova planeta, poput Marsa, ima potencijal da je pretvorimo u mesto za odmor ili utočište za planetarni inženjering. Skoro da je blizanac naše Zemlje. Ima čvrstu površinu i gravitaciju veoma sličnu onoj na našoj matičnoj planeti. Naravno, nije baš moguće odmah uzeti peškir i pojuriti na neku plažu Venere. Postoji nekoliko komplikacija. Atmosferski pritisak na ovoj planeti je sulud – čak 91 atmosfera zdrobila bi svako telo. Još gore je to što na njoj uopšte nema kiseonika, već samo ugljen-dioksida. A umesto običnih kiša na površinu pada sumporna kiselina – piše Kejn.

Da bi Venera bila teraformirana, neophodno je da smanjimo temperaturu na njoj, da smanjimo debljinu atmosfere, ali i da stvorimo vazduh koji je moguće disati.

– Najbolja stvar je to što su svi ovi problemi povezani. Venera je vrela zbog debele atmosfere i ugljen-dioksida. Prva stvar koju bi trebalo da uradimo je da ohladimo. Ukoliko napravimo veliku senku, koja bi blokirala sve Sunčeve zrake da dođu do ove planete, temperatura bi drastično pala. I to nekoliko stotina stepeni. Vrlo brzo bi se ugljen-dioksid zamrznuo i pao na površinu. Tada bismo mogli jednostavno da ga izbacimo u svemir – objašnjava Frejzer Kejn.

Spora rotacija

Druga, jednako ludačka ideja, dodaje on, bila bi izgradnja letećih gradova u visokim delovima atmosfere, gde bi bile napravljene fabrike koje bi ugljen-dioksid cepale na ugljenik i kiseonik. To bi vremenom dovelo do hlađenja planete.

– Nažalost, spora rotacija planete je izuzetan problem. Dan na Veneri traje 116 zemaljskih dana – piše Kejn.
Ipak, objašnjava on, ovo je samo vrh ledenog brega. Ima još mnogo problema poput toga što ne postoji magnetno polje. Ukoliko se reši prvi problem, svaki sledeći biće mnogo jednostavniji.

– Teraformiranje Venere je ludački teže nego teraformiranje Marsa. Ipak, moguće je izvesti ga uz dovoljno planiranja, dobru tehnologiju i strpljenje. I to je izvanredno – piše Kejn.

(Kurir)

Share this post: