Foto: Pixabay.com
Nije svaka hvala opravdana, a pogotovo nije za svačije uši
Tri žene sretnu se kod bunara gde su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima.
„Da samo čujete mog sina! Peva kao slavuj!“
[adsenseyu5]
Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo ćuti.
Na to je druge dve počnu provocirati: „A tvoj sin?“.
„Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi“.
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi.
[adsenseyu1]
Treća žena je i dalje ćutala osećajući se neprijatno pored druge dve žene.
Sunce je sve jače peklo, teret je bio sve teži.
Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina.
„Slušajte kako moj sin lepo peva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sedeo na zidiću i zaneseno pevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen. Divota!“.
Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.
[adsenseyu1]
(Novizivot.net)
[adsenseyu2]