Nova otkrića o imenu Amerike: Novi Svet je dobio ime po nekom drugom?

Istina je često nedokučiva i potreban je ogroman napor i generacijski trud da bi se koliko-toliko dosegla. Ono što smo mislili da je tačno nekad se pokaže kao pogrešno. Da li će isti slučaj biti i sa uverenjem da je Amerika ime dobila po Amerigu Vespućiju, pokazaće vreme.

NOVA TEORIJA O IMENU AMERIKE: Novi svet je ime dobio po ovom Velšaninu? (FOTO)

Zvanična priča ide ovako: Kolumbo je otkrio Ameriku, ali je do kraja života bio u zabludi da je otkrio alternativni put do Indije; Amerigo Vespući je posetio Srednju Ameriku i momentalno uvideo da ono što je otkriveno nisu nekakva ostrva na istoku Azije već je jedan potpuno novi kontinent, Novi svet, koji leži između Evrope i Indije/Kine; o ovim saznanjima je obavestio svoje poslodavce (špansku krunu i Medičije), priča se raširila i nemački kartograf Martin Valdsemiler je 1507. godine izdao kartu u kojoj je novootkriveni svet nazvao Amerika, napominjući da veruje da niko neće zameriti što ime daje po čoveku koji je prvi shvatio šta je otkriveno; Vespući nije imao nikakvog udela u ovome.

Postoji nekoliko manjih problema sa ovom vladajućom hipotezom “krštenja” Novog sveta.

Pre svega, oblast koju je Vespući posetio, posetio je i sam Kolumbo, a ona se idanas zove “Amerike”, što na jeziku drevnih Maja znači “zemlja vetrova”; ovo je takođe zlatom bogato područje, nešto što su domoroci sigurno rekli i jednom i drugom istraživaču (koji su, uzgred budi rečeno, bili dobri prijatelji i ljudi od međusobnog poverenja); neobično je što je po ličnom imenu običnog čoveka dato ime nekoj teritoriji, pošto se po ličnim imenima daje samo u slučaju vladara dok se prezimena koriste za obične ljude. Da skratimo priču, postoji mogućnost da se oblast tako zvala i pre dolaska Evropljana.

Neki savremeni istraživači zato ukazuju na činjenicu da se takozvani “krštavajući paragraf” u delu kartografa Valdsemilera, koji se obično tumači kao argument, može tumačiti i kao objašnjenje imena koje se već koristi, čime se dodatno potkrepljuje mogućnost da se oblast već zvala Amerika te da je sasvim slučajno baš osoba koja se zove Amerigo shvatila šta je zapravo otkriveno.

Postoji još jedan problem, hronološki, i nevezan za ono što se dešavalo u Srednjoj i Južnoj Americi.

Postoji “engleska veza”. Tačnije – velška!

Povezana je sa bristolskim Velšaninom Ričardom Amerikom, koju je prvi propagirao istoričar Alfred E. Had pre stotinak godina. Ova hipoteza počinje sa istorijskim činjenicama da je 1497. godine italijanski moreplovac Đovani Kaboto (Englezima poznat kao Džon Kabot) otplovio iz Bristola i otkrio Severnu Ameriku, za šta je dobio državnu penziju od kralja, koju su mu uručili skupljači carina bristolske luke; jedan od njih, onaj najviši po rangu koji mu je verovatno predao novac, bio je Ričard Amerik, jedan od vodećih ljudi ovog grada u to vreme.

Hipoteza se nastavlja čistom spekulacijom: Kaboto je ime celom kontinentu dao po Ameriku, kako bi ispoštovao osobu od koje je dobio novac.

                                                                                        Đovani Kaboto, odnosno Džon Kabot.

Zvuči suludo? Sačekajte da čujete ostatak ove alternativne istorijske priče, pa tek onda procenite.

Kaboto je bio poznat po svom ekstravagantnom načinu života, oblačio se isključivo u svilu, bio je slavljen kao “veliki admiral”, jednom ostrvu je dao ime po svom prijatelju, drugom po svom berberinu, a obećavao je i italijanskim fratrima da će ih načiniti biskupima.

Argument u prilog ovoj tezi je zato jasan: ako je Kaboto bio tako lak na davanju simboličnih poklona svojim siromašnijim prijateljima, zvuči ne samo kao moguće nego i kao verovatno da je novom velikom ostrvu (nije shvatao da je otkrio Severnu Ameriku, mislio je da je otkrio ostrvo na istočnim obalama Kine) dao ime po čoveku koji mu je svečano uručio pozamašnu nagradu od kralja.

Kako bi se dokazalo da je naziv “Amerika” bio poznat u Bristolu 1497, deset godina pre nemačkog kartografa, citira se sada izgubljeni dokument po nazivom “Kalendari” u kome je ovaj događaj opisan. On glasi: “Ove godine (1497), na dan Svetog Jovana Krstitelja (24. jun), zemlja Amerika je otkrivena od strane trgovaca iz Bristola, na bristolskom brodu po imenu “Matej”, koji je isplovio iz Bristola 2. maja i vratio se kući 6. avgusta”.

Ako je ovo istina, onda je novootkrivena zemlja u Bristolu već bila poznata kao Amerika, pre nego što će tako postati poznata u kontinentalnoj Evropi.

“Amerika i zvuči mnogo bliže imenu bristolskog carinika Amerika nego imenu Ameriga, i bilo je barem deset godina jedino ime ‘novog ostrva’ nakon njegovog otkrića.Ono se kartografima tada učinilo neverovatno slično imenu Ameriga, zbog čega su postali ubeđeni da nosi naziv po njemu“, pisao je Had.

Sve ove teze Had je izneo pre nego što su na svetlost dana isplivale neke nove, vrlo interesantne informacije. Naime, Amerik je bio većinski vlasnik broda “Matej” na kome je Kabot otkrio Severnu Ameriku (donirao je i drvnu građu za ovo plovilo), a samu ekspediciju nije platio kralj, već grupa bristolskih građana među kojima je bio i Amerik – ove informacije su potvrđene tek pre 50 godina. Jedna čista spekulacija je ovim informacijama značajno ojačana.

U poslednjih petnaestak godina pojavili su se novi istoričari koji počinju da se bave ovom hipotezom. Piter Mekdonald je 1997. godine izdao knjigu u kojoj tvrdi da je Ričard Amerike od Kabota tražio da novootkrivena zemlja mora biti nazvana po njemu kao protivusluga za patronažu. Postoji još jedna interesantna stvar: Mekdonald tvrdi i da je zastava Sjedinjenih Država zasnovana na izgledu Amerikeovog porodičnog grba, koji je takođe imao zvezde i pruge.

Rodni Brum u svojoj knjizi izdatoj 2001. iznosi nove tvrdnje: bristolski trgovci kupovali su usoljenog bakalara sa Islanda dok kralj Danske nije zaustavio trgovinu 1475. godine; četiri godine kasnije, četiri bristolska trgovca dobili su dozvolu od engleskog kralja da pronađu novi izvor ribe i trgovine; 1960-ih godine je otkriveno da je Ričard Amerik bio involviran u ovaj poduhvat; 1481. Amerik je isporučio tovar soli (za soljenje ribe) na Njufaundlend; Brum veruje da su bristolski mornari imenovali zemlju po trgovcu za koga su radili.

Kratka biografija Ričara Amerika

Ričard Amerik ili Amerike, na velškom jeziku Ričard ap Merik, rođen je 1445. godine u dvorcu Merik u Vestonu pod Penjardom, u jugozapadnoj Engleskoj, na granici sa Velsom, i bio je potomak erla od Gventa.

Oženio se izvesnom Lusi Vels i nastanio u Vest Kamelu u blizini Ilčestera pre nego što je odlučio da se preseli u Bristol, čija je važnost neprestano rasla, i u tom trenutku po važnosti bila jedino ispod Londona. Amerike je postao bogati i uticajni trgovac i gradski službenik, i tri puta je držao poziciju Kraljevskog carinika, a 1497. godine je postao čak i Visoki šerif Bristola.

(Telegraf)

Share this post: