Otvorio je telefonski IMENIK i izabrao 70 nepoznatih ljudi kojima je ostavio svoje BOGATSTVO!

Ilustracija

Zamislite da se probudite kao siromah u Lisabonu, koji jedva sklapa kraj s krajem, od danas do sutra, i da vam iznenada zazvoni telefon.

Sa druge strane žice je advokat koji vas obaveštava da ste naslednik portugalskog plemića koji vam je imovinu zaveštao trinaest godina ranije, ali je tek sada preminuo; da ste naslednik čoveka kojeg nikada u svom životu niste videli a za njega verovatno ni čuli, i to samo dan nakon što vas je devojka ostavila jer nemate para.

Ako mislite da je to zaplet nekog američkog filma B-produkcije, varate se. U pitanju je istiniti događaj iz 2007. godine: jedan portugalski aristokrata zaveštao je svoje imanje sedamdesetorici svojih sugrađana, koji su mu bili potpuni stranci.

Mogao je da pokloni bilo kojoj dobrotvornoj organizaciji – poput onog američkog milionera krajem 19. veka koji je svoje imanje zaveštao za stvaranje “doma za mačke” – ali nije.

Lisabon, Portugalija. Foto: Instagram/jeanne_morose

Lisabon, Portugalija. Foto: Instagram/jeanne_morose

Umesto toga, Luis Karlos de Noronja Kabral da Kamara je uzeo lisabonski telefonski imenik i pred magistratom i svojim advokatom nasumice izabrao 70 ljudi koji će podeliti svu imovinu koju poseduje, ali tek pošto umre.

Svi naslednici su naravno bili šokirani. Prvo, niko u Portugaliji ne ostavlja testament. Drugo, portugalska aristokratija je strašno osiromašila u poslednjim decenijama, u celini, a kamoli ekscentrici među njima. Treće, da vas neko izabere zabadanjem prsta u telefonski imenik? Logično je da ćete pomisliti da je u pitanju prevara.

Luiž Karlos je bio večiti neženja, bez dece i naslednika, kada je preminuo rano, u 42. godini života. Svoju imovinu – 12-sobni stan u centru Lisabona, kuću na severu zemlje, automobil i 25.000 evra – nije želeo da ostavi državi za koju je verovao da ga je potkradala, a to bi se desilo da nije ostavio testament.

Trg Rozario, Lisabon. Foto: Wikipedia/Superdog

Trg Rozario, Lisabon. Foto: Wikipedia/Superdog

– Mi u Portugaliji nemamo tradiciju pisanja testamenta. Zapravo, pričati o testamentu je kao pričati o smrti, a ljudi ne vole da pričaju o smrti – rekao je tada jedan tamošnji pravnik.

Na severu gde je proveo poslednje godine svog života Luisa Karlosa pamte po lepom.

Njegov sused kaže da je bio “dobar čovek, mada je mnogo pio“, dok je jedan njegov prijatelj izjavio:

“Siguran sam da je samo hteo da unese pometnju time što će imovinu ostaviti strancima. To ga je zabavljalo”.

(Telegraf.rs, foto: pixabay)

Share this post: