Ovo su sedam SRPSKIH FENOMENA koji čude celu planetu!

Fenomeni

foto-ilustracija: pixabay.com

Skoro svakodnevno smo svedoci fenomena koje, i posle mnogo truda, teško uspevamo da objasnimo.

Žalimo se na nemaštinu, a kafići su non-stop puni, prve simptome prehlade lečimo slaninicom i belim lukom. Promaje se plašimo više nego ozbiljnih bolesti, a od roditelja se sve kasnije i kasnije odvajamo.

Uvek puni kafići

Od stvari koje nam verovatno nikada neće biti jasne, među prvima se izdvaja – kako je moguće da su bašte kafića pune u svako doba dana?

Bez obzira da li su u pitanju ponedeljak jutro ili petak poslepodne, kafići vrve od ljudi. Ukoliko prođete centrom bilo kog grada u Srbiji, videćete da u svojoj kafi uživaju i studenti, doktori, profesori, stari, zaposleni ili pak oni bez posla.

Nakon ove slike, verovatno će nas začuditi podatak da je stopa nezaposlenosti u Srbiji povećana u prvom kvartalu 2016. godine na 19 odsto u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine.
Ako uzmemo u obzir da je od ukupnog broja nezaposlenih starosti 15 i više godina 18,5 odsto su muškarci a 19,6 odsto žene, nameće se sledeće pitanje – odakle nam novac za svakodnevno uživanje?

Trošimo više nego što zaradimo

Činjenica je da je prosečna plata u Srbiji oko 46.000 dinara, a za iole normalan život potrebno je barem 60.000 dinara. Zato ne možemo a da se ne zapitamo – koju to čaroliju izvodimo pa uspevamo da sastavimo kraj sa krajem?

Čekovi, odložena plaćanja, dozvoljeni i nedozvoljeni minus, razni krediti, samo su deo od, čini se, čitavog špila kečeva u rukavu, koji nam pomažu da živimo koliko-toliko normalan život.

Praksa odloženog plaćanja čekovima građana Srbima se i dalje čini kao najpovoljnija opcija.
– Kada primim platu odem u veliku nabavku i kupim sve što je potrebno za kuću. Svakog meseca to platim čekovima jer, ako već na komunalije moram da dam 15.000 dinara, za moj novčanik je mnogo da dam još minimum 100 evra na kućne potrepštine. Ovako sa čekovima lažemo sami sebe da imamo neke pare koje zapravo nemamo – iskrena je N.M. iz Beograda koja sa svojom platom od 50.000 hrani i školuje dvoje dece.
Osim čekova, Srbi čak znaju trik da i sa tako niskim primanjima ipak odu i na more, kupe nove čizme, voze dobra kola, koja su uzeli na lizing.

Beli luk, slanina, rakija

Kao što u religiji sveto trojstvo čine Otac, Sin i Sveti duh, tako su slanina, rakija i beli luk tri elementa koji predstavljaju najpoznatije narodske medikamente.

Ponekad se čini da, ma koliko medicina napreduje i sa sobom donosi nove lekove i biljne mešavine, stari narodni lekovi ne izlaze iz mode. Ako ste se bar jednom na malaksalost, temperaturu ili prehladu požalili babi ili dedi, gotovo je nemoguće da ste dobili savet da posetite lekara. Jer, zbog čega biste to radili kada možete „sve da zalečite“ samo ako pojedete malo slanine i luka pa to zalijete čašicom dedine rakije.

Ako pitate bilo koga starijeg, za bol u stomaku nema boljeg leka nego da „presečete s jednom čašicom“, dok ćete svaki vid prehlade pobediti slaninom i lukom.

Ipak, koliko god saveti iz naroda bili dobronamerni i „provereni“, uvek je pametnije da se posavetujete sa svojim lekarom jer, beli luk nije lek, a u velikim koncentracima može uticati kako na apsorpciju drugih lekova, tako i na zgrušavanje krvi. Hemofiličari, trudnice u poslednjem mesecu trudnoće, kao i osobe koje planiraju da se uskoro podvrgnu nekoj operaciji, ne smeju da unose veliku količinu belog luka.

Srpski mit o promaji

U moru balkanskih mitova, jako često pominjan jeste – mit o promaji. Još od davnina se vodi polemika da li ta „boljka“ uopšte i postoji, a ako postoji da li i kako može da naškodi našem organizmu.

– Zatvori taj prozor, ubiće me promaja! Ne mogu napolje, sad sam oprala kosu!

Na zapadu retko kome možete objasniti pojam promaje. Ljudi u Americi su navikli da spavaju pored otvorenih prozora, izlaze napolje nakon što se istuširaju i operu kosu. U suštini, rade sve što bi ih u Srbiji „ubilo“.
Gotovo uvek kada se povede rasprava na temu promaje završi se na istom – u priznatoj medicini gotovo da nema objašnjenja za ovaj srpski fenomen, dok se jedino na sajtovima alternativne medicine mogu naći saveti kako da se izborite sa ovom „opakom pretnjom“.

Sve se kasnije odvajamo od roditelja

U Srbiji čak 69,5 odsto mladih između 18 i 34 godina i dalje živi u roditeljskom domu. Ta cifra je znatno iznad proseka Evropske unije koji iznosi 47,9 odsto.

Prema rečima stručnjaka, na ovu činjenicu utiče siromaštvo, koje, međutim, ne bi smelo da bude izgovor.
– Bez obzira na finansijsku oskudicu, to produžavanje života u zajednici sa roditeljima (posebno ako osoba koja nema posao biva izdržavana od roditelja), donosi očuvanju takozvane patološke simbioze. Ljudi i bez stalnog posla ipak mogu da se bave nečim od čega bi mogli sami sebe da izdržavaju, ili bar učestvuju u kućnom budžetu – objasnila je psiholog Aleksandra Janković.

Kako je Jankovićeva objasnila, muškarci se najčešće zadržavaju kod mama jer tamo imaju sve što im je potrebno. Ono što takođe dovodi do „produženog boravka“ u roditeljskoj kući, prema njenim rečima, jeste i sam problem odvajanja, odnosno nespremnost da se ostvari neka duža, trajnija relacija i da se napravi sekundarna porodica.

Pare i slamarica

Ako se nepoverenje u banke stavi sa strane, drugi razlog zbog čega Srbi sve više novac čuvaju kod kuće jesu – mizerne kamate na štednju.

Iako živimo u eri interneta, „e-benkinga“, mnogi ljudi i dalje čuvaju svoju ušteđevinu „u slamarici“, bez obzira o kojoj količini novca se radilo. „Ne pada mi na pamet da držim pare u banci. Šta da radim ako se nešto desi i banka propadne a i moje pare sa njom?“.

Ova rečenica se gotovo svakodnevno može čuti u domaćinstvima širom Srbije.

Istraživanje portala „Kamatica“ pokazalo je da građani Srbije u „slamaricama“ čuvaju 3,5 milijarde evra. Razlog za to su, kako kažu ekonomisti, sve niže kamate na oročenu štednju, tako da čak 36 odsto građana u Srbiji novac čuva u kući.

Oko 29 odsto građana ipak više veruje bankama i štedi kod njih, iako kamate ne prelaze 0,6 odsto. Sa druge strane, 17 odsto građana svoj novac ulaže u nekretnine, pokazalo je ovo istraživanje.

Jugonostalgija

Iako smo je donekle sami uništili, jako često možemo čuti da neko kuka za bivšom Jugom. Jugonostalgija sa sobom nosi stalno podsećanje na sve pozitivne strane SFRJ u odnosu na trenutno stanje u državi. Pa tako nije retkost da negde čujemo „stariju družinu“ kako sa setom u glasu priča o većoj slobodi kretanja, socijalnim pravima, sigurnosti posla i plate, besplatnom zdravstvu…

Ipak, „jugonostalgičari“ osim što žale za nestalom državom, ne obraćaju pažnju na „goruće pitanje“: Ako je bila toliko dobra, zašto se raspala? Zašto je nešto za čime toliko žalite nestalo u neopisivoj mržnji, u ogromnim i do sada nerazjašnjenim zločinima?

Zašto su za „Jugom“ ostali smrt, proterivanja, i pusta polja? I na kraju krajeva, zbog čega žalimo za nečim što smo sami uništili?

(Blic.rs)

Share this post: