Pogledajte po stavkama od čega se sastoji ljudsko telo!

Ilustracija

Da li ste znali da 70 odsto vašeg organizma čini voda, a da u sebi imate i srebro i zlato?

Od čega se sastoji ljudsko telo?

Dete bi možda odgovorilo od ruku, nogu, stomaka i glave, a znalo bi i da su na glavi oči, uši, nos, usta, kosa… Neko malo stariji sigurno zna da se u glavi nalazi mozak, koji možemo razdeliti na veliki, mali, srednji i tako dalje, da u ustima imamo zube, koje štiti zubna gleđ, a da se u zubima nalaze nervi. No, da li ste se nekad upitali koliko daleko zaista možemo otići u raščlanjivanju ljudskog tela?

Skoro 99 odsto ljudskog tela sačinjava šest elemenata: kiseonik, ugljenik, vodonik, azot, kalcijum i fosfor. Od preostalih jedan odsto oko 0,85 odsto čini samo pet elemenata – kalijum, sumpor, natrijum, hlor i magnezijum.

Međutim, preostaje još onih 0,15 odsto. I dalje se ne zna koja je uloga većine tih elemenata, pa se na primer za galijum, itrijum, talijum, niobijum i petnaestak drugih elemenata smatra da ne vrše nikakvu funkciju, a ipak ih imamo, iako samo u nezamislivo malim količinama.

Među tim „beskorisnim“ elementima nalaze se i zlato, koje čini 0,000014 odsto ljudskog tela, i srebro sa 0,000001 odsto. U našem telu se nalaze i toksični elementi poput litijuma i arsena, međutim u vezanom stanju u jedinjenjima, pa imaju druge osobine i nisu opasni.

Međutim, u tom malom procentu nalaze se i elementi koji su ključni za život. Jedan od njih je gvožđe, koje iako zauzima samo 0,006 odsto našeg organizma, izuzetno je važno za stvaranje hemoglobina. Kobalta ima još manje – 0,0000012 odsto, ali je važan za vitamin B12.

Ovi hemijski elementi grade molekule i tako stižemo do nama poznatijih činilaca ljudskog organizma: vode, masti ili lipida, proteina, DNK, RNK i drugih neorganskih i organskih jedinjenja.

Voda, dakle, zauzima najveći procenat, a odmah iza slede proteini i lipidi, koji čine 20, odnosno 12 odsto ljudskog tela. Voda je izuzetno važna za ljudski organizam jer pomaže sprovođenje hranljivih materija i kiseonika do ćelija i apsorbovanje tih materija, reguliše telesnu temperaturu i učestvuje u pretvaranju hrane u energiju, a u ljudskoj ćeliji zauzima između 65 i 90 odsto mase. No, sigurno se pitate – gde se nalazi sva ta voda?

Organi poput mišića, mozga, jetre, pluća, slezine, bubrega, gušterače i probavnog kanala u svom sastavu imaju čak preko sedamdeset odsto vode.

(menshealth.rs)

Share this post: