Posle moždanog udara postao gej – VIDEO

Jedan mladić iz Južnog Velsa tvrdi da je postao gej nakon što je preživeo moždani udar, iako nikad ranije nije bio zainteresovan za muškarce.

U ovu priču teško je poverovati, budući da je 26-godišnji Kris Birč u vreme kada je imao šlog imao višegodišnju vezu sa devojkom.

Međutim, nakon napornog oporavka od bolesti, zainteresovao se za muškarce, postao frizer i počeo da živi sa novim dečkom.

„Promena se desila postepeno: prvo sam počeo da primećujem lepe muškarce u mom okruženju, a onda i da menjam stil oblačenja. Kada sam prvi put bio sa dečkom, bilo je potpuno nestvarno. Zaista sam postao druga osoba“, kaže Birč.

On kaže da mu je trebalo dve godine da shvati da ga žene više ne interesuju.

„U početku sam strahovao da drugima kažem za svoju promenu, jer nisam znao kako da je objasnim. Ipak, rešio sam da budem srećan i iselio se iz roditeljske kuće“, kaže ovaj mladić.

Iako nekima njegova priča deluje čudno, neurohirurg dr Nil Martin smatra da je takva promena posle šloga sasvim moguća.

„Kada govorimo o promenama posle šloga, većina ljudi misli na fizičke. Obično je reč o paralizi jedne strane tela, teškoćama u govoru i kretanju.

Međutim, može doći i do značajnih promena u ličnosti pacijenata. Promene ponašanja su u potpunosti pod uticajem strukture i funkcionisanja mozga. Tu nije reč o izboru načina života.

U nekim situacijama ljudi postaju hiperseksualni, odnosno gube kontrolu nad svojim ponašanjem, ali u retkim slučajevima može doći do promene seksualne orijentacije“, objašnjava on.

Svoje stanovište dr Martin objašnjava time da moždani udar može da promeni način na koji su pojedini delovi mozga povezani.

On kaže da se mozgovi heteroseksualnih muškarca i žene razlikuju u povezanosti amigdale sa hemisferama. Tako je ženska amigdala mnogo bolje umrežena sa ostalim regijama, što kod muškaraca nije slučaj.

Mozak homoseksualnog muškarca, tvrdi dr Martin, povezan je na način koji je sličniji ženskom, nego muškom mozgu.

„To je samo jedan od dokaza da seksualna orijentacija nije pitanje izbora, nego biologije i s njom se rađate“, kaže dr Martin.

U Birčovom slučaju šlog je, veruje dr Martin, doveo do sasvim drugačije povezanosti između delova u mozgu.

(B92)

 

Share this post: