Prste da poližeš: 5 insekata koje neki ljudi smatraju poslasticama – VIDEO

U mnogim zemljama jedenje insekata ne izaziva nikakvo čuđenje, a koliko ukusni se oni čine u najvećoj meri zavisi od kulture u kojoj je osoba odrasla. Analize tih jestivih insekata pokazale su da postoje velike varijacije u njihovom sastavu i hranjivim vrednostima, pa tako postoje razlike s obzirom na vrste insekata, stupanj njihovog razvoja, pa čak i s obzirom na njihovu prehranu.

U svetu postoji oko 2.000 različitih vrsta jestivih insekata, a u nastavku se nalaze neke od njihovih boljih primera.

Ishrana

Skakavci

Insekti su uglavnom poznati po tome što sadrže mnogo proteina, a skakavci i zrikavci (Orthoptera) po tome se ističu. Skakavci koji pružaju najveću količinu proteina su skakavci po imenu chapulines iz Meksika, u kojima udeo proteina može biti visok čak i do 77,13%.

Zanimljivo je kako je njihov udeo proteina mnogo veći od biljaka kojima se ti skakavci obično hrane, kao što su kukuruz, pasulj ili alfalfa, a obično se jedu uz gvakamole sos i tortilje. Skupljanje tih skakavaca s poljoprivrednih polja umesto korišćenja pesticida ne bi samo pomoglo u njihovom kontrolisanju kao uljeza i smanjilo kontaminaciju tla i vode, već bi moglo pružiti dodatni izvor hrane i prinosa.

Palmine larve

Ove larve insekta poznatog kao crvena palmina pipa uveliko se konzumiraju u zemljama Amerike (Rhinchophorus palmarum), jugoistočnim oblastima Azije (Rhinchophorus ferrugineus) te tropskim područjima Afrike (Rhinchophorus phoenicis). Larve afričke palmine pipe sadrže čak i do 69,78% masnoće. Kako se prže u vlastitoj masnoći, u njihovoj pripremi nije potrebno nikakvo dodatno ulje, a često se jedu i sveži. Masnoće su drugi glavni sastojak insekata, a u hrani predstavljaju najveći izvor energije.

Od svih vrsta hrane dobijenih od životinja kojima se hrane ljudi u istočnom Paragvaju, ove larve su najbolji izvor energije, čak bolji od meda, zbog čega se upoređuju sa prirodnim energetskim pločicama. Nezasićene masne kiseline su takođe veoma zastupljene u ovim jestivim insektima, a u njima se može naći više polinezasićenih masnih kiselina (omega-6 i omega-3) ​​nego u piletini ili ribi.

Rhinchophorus phoenicis je vrsta koja je posebno bogata navedenim polinezasićenim masnim kiselinama, a osim toga ona sadrži i linolenske i alfa-linolenske kiseline, odnosno dve esencijalne masne kiseline naročito važne za zdrav razvoj dece i odojčadi.

Neki domoroci u jugoistočnim oblastima Azije već su počeli uzgajati palmine larve, kao npr već spomenutu vrstu pod imenom Rhinchophorus ferrugineus koja raste na sago palmama. Na tim drvećima larve se puštaju da slobodno rastu umesto da ih uništavaju, a nakon 1-3 meseca na jednom deblu može se naći čak i do 100 larvi. U Tajlandu je već počeo lakši način uzgoja larvi u unutrašnjim prostorima. Što se tiče teksture i ukusa tih larvi, opisuju se kao kremaste kad se konzumiraju sveže, a slatke kad su pržene.

Gusenice

Većina jestivih insekata ima jednaku ili veću količinu gvožđa od govedine, koja ima udeo gvožđa od 6 mg na 100 g govedine, ali vrsta gusenica pod imenom Imbrasia belina sadrži udeo gvožđa od čak 31-77 mg na 100 g gusenica. Ova vrsta gusenica je jedna od najčešće konzumiranih i ekonomski isplativih jestivih insekata u južnoj Africi, a mogla bi imati veliku ulogu u rešavanju problema nedostatka gvožđa u ishrani.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, nedostatak gvožđa je najrašireniji i najčešći svetski poremećaj ishrane. U zemljama u razvoju, za čak otprilike polovinu žena u trudnoći i oko 40% predškolske dece veruje se da su anemična, što je stanje uzrokovano upravo nedostatkom gvožđa u ishrani.

Dosadašnji pokušaji uzgajanja navedenih gusenica u svrhu ishrane imali su pozitivne rezultate, ali pre nego što se one mogu početi šire koristiti, moraju biti rešeni još brojni problemi, kao što je podložnost virusnim i bakterijskim bolestima.

Crvi brašnara

Ovi crvi zapravo su larve insekta brašnara, a za zapadnu prehranu i masovnu proizvodnju zanimljivi su zbog toga što je njihova ukupna nutritivna vrednost usporediva s govedinom. Osim toga, ovo je endemska vrsta u umerenoj klimi kao što je klima u Evropi, a već je počeo njihov masovni uzgoj u industriji ljubimaca i za hranjenje ptica.

Nekoliko kompanija koje proizvode navedene crve u Holandiji već sad koriste svoja znanja i postrojenja kako bi počeli s masovnom proizvodnjom crva za prehranu ljudi.

Važno je navesti kako je ekološki otisak proizvodnje crva mnogo niži od onog za proizvodnju govedine, ali i od onih za proizvodnju mleka, piletine i svinjetine.

Iako proizvodnja crva zahteva otprilike iste količine energije, ispušta se manje gasova staklene bašte (npr. ispušta se manje metana nego kad se radi o uzgoju krave), a zahteva i znatno manju površinu zemlje te manju potrošnju vode.

Crvi se mogu bez teškoća prerađivati u hrani, pa tako preliminarni rezultati eksperimenata koji su provođeni na Sveučilištu Wageningen pokazuju da je tekstura i okus prerađene hrane koja je sadržavala crve bila veoma dobro prihvaćena od zapadnih potrošača.

Larve muva

Larve muva pod imenom Hermetia illucens odlične su za hranjenje životinja, ali i u prehrani ljudi. Osušene larve ovih muva sadrže 42% proteina i 35% masnoća, dok se žive larve sastoje od 44% suve materije, zbog čega bez teškoća mogu biti čuvane duže vreme.

Pronađeno je kako, kad se larve koriste kao komponenta u prehrani, podržavaju zdrav rast kod različitih životinja, npr. pilića, svinja, kalifornijskih pastrmki i somova.

Kad se ove larve koriste za hranjenje životinja, uzgajanje i korišćenje larvi može pomoći u smanjivanju količine životinjskog izmeta, neugodnih mirisa, kao i zagađujućeg potencijala za 50 do 60%, a osim toga, može se smanjiti broj štetnih bakterija, kao što su Escherichia coli i salmonela. Što se tiče mesta uzgoja ovih larvi, postoji mogućnost njihovog uzgajanja na spoljnim, ali i unutrašnjim prostorima.

(Znanost)

Share this post: