Prvi zabeleženi ŠTRAJK radnika u istoriji ljudske vrste odigrao se pre 3.200 godina

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Prvi zabeleženi štrajk radnika u istoriji ljudske vrste odigrao se u Starom Egiptu u XII veku pre nove ere.

Zabeležen je na papirusu koji je otkriven u toj zemlji, i premda je oštećen i nepotpun, jedini je izvor o tim zbivanjima koji imamo.

Svi zapisi o ovom radničkom štrajku se odnose na vreme vladavine Ramzesa III, konkretno na 29. godinu njegovog faraonovanja, oko 1170. godine pre Hrista. Glavni akteri su bile zanatlije koje su gradile njegovu grobnicu, a štrajkovali su ne jednom nego više puta, tražeći isplatu nadnica u obećanom sledovanju žita.

Sa papirusa nije u potpunosti jasno zbog čega nisu dobijali normalna sledovanja koja su im bila obećana i koja su pre toga regularno primali, ali postoje neki posredni dokazi da je uzrok nestašici hrane bila korupcija vladajuće klase.

Dakle, zanatlijama je obećana mesečna isplata u žitu, ali sa ovog dokumenta saznajemo da je ona neprekidno kasnila u tom periodu.

Četvrtog meseca te godine sledovanje su dobili 23. dana, a zanatlija Amenaht (koji je verovatno i autor ovog čudesnog zapisa koji je preživeo preko tri hiljade godine) se zbog toga žalio mesnim vlastima. Petog meseca sledovanje je kasnilo četiri nedelje, dakle puni mesec, a u šestom mesecu su ga primili sa dve nedelje zakašnjenja.

Sedmog meseca 29. godine kraljevanja Ramzesa III, radnicima je prekipelo. Jednog dana su jednostavno spustili svoje alatke i napustili gradilište nekropole. Amenaht kaže da njihovi nadzornici pojma nisu imali gde su otišli, jer nikada ranije nisu videli ništa slično.

A radnici su otišli u mesno poglavarstvo i tražili ono što im pripada. Starešine su se složile da treba da budu plaćeni, ali nisu imali šta da im daju. Narednog dana su radnici otišli u hram Ramzesa II gde su razgovarali sa upravnikom koji je napokon uspeo da im sredi isplatu, doduše, ne u potpunosti, samo jedan njen deo. Ali, radnike je to zadovoljilo i vratili su se na posao.

Međutim, uspeh ovog štrajka (reč štrajk nije postojala, naravno, nije postojala nikakva reč za to što su oni radili jer nikome pre njih to ni na pamet nije palo) podstakao je radnike da se ovom taktikom koriste vrlo efikasno i nadalje.

Štrajkovi su postali regularni, svaki put kad bi se neki problem pojavio, a državni službenici su počeli da zapošljavaju više ljudi kako bi imao ko da graditeljima dostavlja hranu i druge potrepštine koje su tražili.

Iz ovoga je jasno da je ovo i ovakvo ponašanje zaposlenika bilo staroegipatskim vlastima potpuno strano i da su bili skroz nepripremljeni za njega, da nisu znali kako da se sa time nose niti šta tačno treba da rade osim da pokušaju da nezadovoljne radnike zadovolje.

Kad se to tako posmatra, jasno je koliko je sama ideja bila genijalna i briljantna. Takođe, pokazuje šta može sve da donese razmišljanje „izvan kutije“, kako to kažu Amerikanci.

(Telegraf.rs)

Share this post: