Slike komete koja će zadiviti svet, sjajnije od Venere i punog Meseca – VIDEO

Kometa-ISON

Najjasniju fotografiju komete ISON pružio je teleskop Habl 10. aprila, kada se ovo nebesko telo nalazilo 630 miliona kilometara udaljeno od Zemlje, a za koju naučnici kažu da će nam do kraja godine pružiti spektakularan pogled na nebo.

Stručnjaci smatraju da će kometa postati značajno svetlija dok se bude kretala oko Sunca krajem novembra, a neki tvrde da bi mogla postati svetlija od Venere, pa čak i od punog Meseca.

Čak i pri trenutnoj udaljenosti, kometa je aktivna dok joj Sunce zagreva površinu i prouzrokuje isparavanje leda.

Komete, naime, postaju aktivne u blizini unutrašnjeg Sunčevog sistema, u kome zbog toplote Sunca led isparava u obliku jezičaka gasova i prašine. Detaljne analize sloja prašine koji okružuje čvrsto i ledeno jezgro, otkrivaju snažno izbacivanje čestica prašine sa suprotne strane od Sunca. Isonova orbita biće najbliže Suncu, na samo 1.120.000 kilometara, 28. novembra.

- Kometa će, budući da prvi put ulazi u unutrašnji Sunčev sistem, pružiti mogućnost da se ispita nova kometa, sačuvana od trenutka formacije Sunčevog sistema – kaže Đian-Jang li, sa Istraživačkog instituta za planetarnu nauku.

Komete su prašnjave ledene lopte, koje uglavnom potiču iz Kujperovog pojasa, regije u blizini Neptuna. Povremeno se dešava da kometa biva izbačena iz orbite i krene ka unutrašnjem Sunčevom sistemu.

Razlikuju se od asteroida, koje čine metal ili stene, i obično predstavljaju ostatke planeta ili njihovih meseca. Ne reflektuju svetlost, zapravo odbijaju samo četiri odsto Sunčevih zraka, što je otprilike isto kao i kod uglja. Iako izgledaju kao svetli objekti kad se posmatraju sa Zemlje, one su na površini crne.

Iduće nedelje, dok kometa i dalje bude u vidokrugu teleskopa Habl, tim naučnika iz Merilenda koristiće svemirske teleskope da sakupi inofmracije o gasovima Isona.

- Tražimo odnos tri dominantna zaleđena elementa: vode, zamrznutog ugljen-monoksida i zamrznutog ugljen-dioksida, to jest suvog leda. Na taj način možemo saznati na kojoj temperaturi je kometa oformljena, i kad otkrijemo tu temperaturu, možemo reći gde u Sunčevom sistemu je formirana – kaže prof. Majk Hern, sa Astronmskog univerziteta u Merilendu.

Preliminarna merenja na osnovu Hablovih fotografija govore da jezgro Isona nije veće širine od 4,8 do 6,4 kilometra, što je neverovatno malo u odnosu na visoki nivo aktivnosti koji se beleži na kometi.

Takozvana “koma” ili glava komete, široka je približno 4.960 kilometara, ili 1,2 širine Australije. Rep komete dugačak je više o 91.200 kilometara, što je daleko van Hablovog dometa posmatranja.

http://www.youtube.com/watch?v=a50tvudcDGQ&feature=player_embedded