Šta da je Bog imao devojku?

Bog je stvorio Zemlju za 7 dana. Međutim, kako bi taj poduhvat izgledao da nije bio sam, da je pored sebe imao devojku? Autor magazina New Yorker, Sajmon Rič, pokušao je da odgovori na to pitanje.

Prvog dana, Bog stvori nebo i zemlju.

“Neka bude svetlost”, reče Bog. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra. I bi veče – prva noć.

Drugog dana, Bog razdvoji okeane od neba. “Neka bude horizont”, reče on. I bi horizont. I vide Bog da je horizont dobar. I bi veče – druga noć.

Trećeg dana, Božija devojka dođe i požali se kako se udaljio od nje.

“Žao mi je, ludnica mi je na poslu ove nedelje”, odgovori joj Bog.

Nasmejao joj se ali mu ona nije uzvratila. I Bog vide da to nije dobro.

“Više te ne viđam”, reče ona.

“Nije tačno, pa prošle nedelje smo zajedno gledali film”, branio se Bog.

“To je bilo prošlog meseca”, odbrusi mu ona.

I bi veče – napeta noć.

Četvrtog dana, Bog stvori zvezde da bi razdvojio svetlost od tame. Bio je skoro pri kraju kad je pogledao na telefon i shvatio da je već pola deset.

“U jebote, ubiće me Kejt”, pomisli Bog.

Završio je još jednu zvezdu i uputio se ka stanu.

“Izvini što kasnim”, reče on.

Kejt nije ni odgovorila.

“Jesi li gladna?”, upita je Bog. “Neka bude jogurt!” I bi taj čudni nisko-kalorični jogurt koji ona toliko voli.

“Neće ti upaliti ovog puta”, reče ona.

“Slušaj”, reče Bog, „znam da je ovo težak period za oboje, ali ovo mi je samo privremeni posao. Čim otplatim studentske kredite, preći ću na neki bolji posao i biću više sa tobom”.

“Ja radim puno radno vreme pa sam opet tu za tebe”, odgovori mu ona.

“Da, ali tvoj posao je drugačiji”, uzvrati joj Bog.

Shvatio je istog trenutka kakvu je grešku napravio.

“Misliš da je moj posao manje bitan od tvog, je li?”, upita ga ona.

“Ne!” reče Bog. “Naravno da ne! Znam koliko je teško raditi u radnji, oduševljen sam onim što radiš!”

“Danas sam morala da razgovaram sa 14 kupaca jer je u toku Nedelja mode. Nisam čak stigla ni da ručam.”

“Nije ti lako. Mnogo radiš”, reče Bog.

“Ma šta ti znaš! Nikad me ni ne pitaš kako mi je bilo na poslu! Samo pričaš o svom poslu satima i satima, kao da si ti centar sveta!”

“Neka bude češkanje po leđima!” reče Bog.

I poče da je češka po leđima.

“Možeš li, molim te, da uzmeš slobodan dan sutra?”, upita ga ona.

“Ali zar ti ne moraš da radiš sutra? Zar nije sutra Nedelja mode?”

“Reći ću da sam bolesna”.

Bog htede da joj kaže: “Ako je tvoj posao tako bitan, kako onda možeš da uzmeš slobodan dan kad ti se prohte?” Ali znao je da to nije pametno, pa reče: “Ne radim u nedelju, tad ćemo biti zajedno.”

Petog dana, Bog stvori ribe i ptice da plivaju u moru i lete nebom, svako na svoj način. Zatim, da bi prikupio poene kod Kejt, zatvori vrata kancelarije i pozva je.

“Drago mi je da te čujem. Baš mi je naporan dan”, reče ona.

“Pričaj mi šta nije u redu”, reče Bog.

“Ketlin pravi tu žurku za Dženi sledeće nedelje, ali Dženi nije u fazonu, sva je nešto čudna i ne verujem da će uopšte biti žurke.”

“Strašno”, reče Bog.

I tako je nastavila da priča o svojim prijateljicama, kako jedna drugoj govore strašne stvari, svaka na svoj način. I dok je ponavljala šta je Dženi rekla Ketlin, Bogu je palo na pamet nešto u vezi sa bićima koja tumaraju Zemljom. Međutim, nije mogao da prekine vezu jer je Kejt još uvek pričala. Zato, pokri slušalicu i prošaputa, “Neka budu slonovi”. I bejaše slonovi i Bog vide da su slonovi dobri.

Ali, Kejt ga ču kad je stvorio slonove.

“O, Bože, pa ti me ni ne slušaš!”

“Kejt…”

“Ne mogu da verujem! Stalo ti je više do tvoje glupe planete nego do mene!”

Bog je poželeo da je ispravi. On nije stvarao samo planetu – on je stvarao čitav svet. Ali, znao je da nije pametno da tako nešto kaže u ovom trenutku.

“Slušaj, stvarno mi je žao”; reče Bog.

Ali, ona beše već prekinula vezu.

Šestog dana, Bog je uzeo slobodan dan i došao kod Kejt u njenu radnju u Čelsiju da je iznenadi. Sedela je i čitala časopis.

“Šta ćeš ti ovde?” upita ga.

“Ostavio sam posao. Želim da provedem dan sa tobom”, reče Bog.

“Stvarno?”

“Stvarno,” reče on.

Ona mu se tako nasmejala da je odmah znao da je uradio pravu stvar.

Kupili su pivo i pili ga na klupici u Prospekt parku. Onda ga je Kejt naučila igrici “Šta bi pre uradio?” koju je čula od svoje prijateljice Dženi.

“Ne znam baš da li mi se igra ta igrica”, reče Bog. Ali, Kejt ga nagovori i nakon nekoliko krugova Bogu se svidela. Igrali su se toga celo popodne i smejali se jedno drugome. Kada je zahladnelo, Bog poče da je greje mazeći je po ramenima a ona da ga ljubi po vratu.

“Znaš šta mi se sad radi?” reče Kejt. Bog postade napet.

“Šta?”

“Gleda mi se film,” reče ona.

Bog se nasmeja jer je i on baš to hteo.

Odlučili su da pogledaju “Mapete”, jer su čuli da su dobri. Super su se proveli a kada se film završio, Bog plati taksi da ne bi čekali voz celo veče.

“Volim te,” reče mu Kejt na zadnjem sedištu. “Mnogo te volim”.

“I ja tebe”, reče Bog.

I oboje videše da je to dobro.

Sedmog dana, Bog je dao otkaz. Nikada nije završio planetu.

(New Yorker, B92)

Share this post: