Svemir: Da li je prostor-vreme ustvari supertečnost?

Naučnici o Bogu

Šta je svemir? Da li je prazan, ili pun materije koja predstavlja „provodnik“ za fotone, elektromagnetne talase i sve ostalo?

To je pitanje na koje naučnici već dugo pokušavaju da pronađu odgovor, a nova teorija sugeriše da je prostor-vreme možda „superfluid„.

Ako se to ispostavi kao tačno, naučnici će verovatno morati da prepravljaju standardni model u fizici.

Ideja o prostor-vremenu kao „tečnosti“ poznata je kao „teorija superfluidnog vakuuma“ (SVT) i nije sasvim nova – zapravo, predložena je pre više od pola veka.

Međutim, istraživači Stefano Liberati, profesor Međunarodne škole naprednih studija (SISSA) i Luka Maćone, istraživač Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu, prvi su koji su postavili pitanje viskoznosti takvog fluida.

Zapravo, oni su razmišljali o tome koliko bi trebalo da je „gust“ takav fluid i otkrili da bi vrednost bila približna nuli.

Oni su do teorije došli stvarajući modele koji spajaju gravitaciju i kvantnu mehaniku u „kvantnu gravitaciju“.

Jedan od najvećih problema u razumevanju svemira je to kako se tela u njemu kreću. Ako, na primer, imamo ideju o tome kako se talasi kreću kroz vodu, na primer, jasno je da je voda medijum.

Za stvarnost koju poznajemo, prenošenje energije zahteva svojevrsne posrednike. Kako onda elektromagnetni talasi i fotoni mogu da se kreću kroz svemir za koji se veruje da ne sadrži ništa?

Pretpostavljeno je postojanje provodnika u svemiru, poznatog kao etar, ali dokazivanje ili opovrgavanje toga bilo je vrlo zahtevno.

U Liberatijevom i Maćonijevom radu sugeriše se da je etar zapravo superfluid.

Oni kažu da se prostor-vreme pojavljuje samo kao jedan „klasičan“ objekat, odnosno, kao celina.

Međutim, umesto toga, trebalo bi da ga smatramo samo „vidljivim“ aspektom fluida.

To se može uporediti s tim kako doživljavamo vodu – ona nam deluje kao tečnost, a zapravo je skup ogromnog broja molekula H2O.

Prostor-vreme, kažu istraživači, napravljen je od sopstvenih molekula „H2O“, samo što mi ne znamo šta su oni zapravo.

Ključna tačka u dokazivanju njihove teorije kruži oko četiri fundamentalne sile u svemiru – elektromagnetizam, slabu interakciju, snažnu interakciju i gravitaciju. Kvantna mehanika može da objasni sve osim gravitacije.

Istraživači kažu da je mogući model kvantne gravitacije upravo superfluidnost kosmosa.

Međutim, da bismo napravili model takvog kosmosa, moramo da razumemo viskoznost takvog fluida, koliko je gust.

„Ako je prostor-vreme neka vrsta fluida, onda moramo uzeti u obzir njegovu viskoznost i druge disipativne efekte koji nikad nisu detaljno analizirani“, objašnjava Liberati.

„Možemo da vidimo fotone koji putuju od astrofizičkih objekata koji se nalaze milionima svetlosnih godina od nas. Ako je prostor-vreme fluid, onda prema našim proračunima mora biti superfluid. To znači da je vrednost njegove viskoznosti veoma mala, blizu nule.

Predvideli smo i druge slabije disipativne efekte koje ćemo možda moći da opazimo u budućim astrofizičkim observacijama. Sa modernim tehnologijama, vreme je da dovedemo kvantnu gravitaciju od spekulativnog gledišta u fenomenološko“.

(Daily mail, B92)

Share this post: