Svemir: Otkriveni oblaci na dalekoj planeti

Otkriveni oblaci

Naša galaksija ispunjena je masivnim planetama poznatim kao superzemlje. Kakve su one, međutim, još nije poznato.

Sada su, po prvi put, astronomi zaključili da je jedna superzemlja, udaljena od nas 42 svetlosne godine, veoma oblačna, što bi moglo da utiče na našu potragu za životom na potencijanom nastanjivim svetovima, piše sajt “io9”.

Superzemlje su egzoplanete, veličine između Zemlje i Neptuna. Ono što ih čini zanimljivim, osim činjenice da su više nego uobičajene u Mlečnom putu, je što nemamo pojma kakvi su to svetovi. Da li su one stenovite poput Zemlje, ili gasovite, poput Jupitera, da li su to vodeni svetovi, sa atmosferom sličnoj Zemljinom?

Na osnovu zapažanja u našem Sunčevom sistemu, možemo da nagađamo kakve su egzoplanete veličine Zemlje ili Jupitera, ali u našem sistemu nema takvim svetova, pa bi saznanje takvih činjenica bilo ključno ne samo za razumevanje formiranja planeta i sistema, već i za potragu za životom van Zemlje.

Naučnici su pre nekoliko godina počeli da istražuju egzoplanetu GJ 1214b, koja je 2,7 puta veća od Zemlje. Ona orbitira oko crvenog patuljka svakih 38 sati i relativno je blizu Zemlje, ali mnoga pitanja su tu bez odgovora. Sada su, konačno, zahvaljujući novim podacima sa svemirskog teleskopa “Habl”, neki odgovori dobijeni.

Kada je GJ 1214b otkrivena 2009. godine, na “svega” 42 svetlosne godine od Zemlje, astronomi nisu mogli da odrede šta je ona tačno – mini-Neptun, sa gasovitom atmosferom, ili planeta sa vodom, sa atmosferom bogatom vodenom parom. Naučnici su to pokušali da definišu posmatranjem planete dok prolazi ispred svoje zvezde, piše “Tajm”.

Vodena para je neprozirna za određenje boje svetlosti – tako se ona na Zemlji magli i sprečava infracrvenu svetlost da pobegne u svemir. Dakle, atmosfera bogata vodenom parom trebalo bi da planetu učini fizički većom kroz neke filtere, dok para blokira svetlost zvezda.

To, međutim, nije ono što su astronomi videli. Nije bilo vidljive promene u veličini, bez obzira koje su filtere koristili, a to je moglo da znači jednu od dve stvari – ili je planeta delovala većom kroz određene filtere, ali je ta promena bila toliko mala da je prošla neprimećeno, ili je njena atmosfera prekrivena oblacima, usled čega nisu ni mogli da se vide efekti vodene pare.

Sada je situacija promenjena. Nove “Hablove” opservacije su toliko precizne da može da se vidi i najsitnija promena u veličini planete. Ali, čak je i sa takvim pooštravanjem i korišćenjem više filtera, planeta GJ 1214b i dalje izgledala iste veličine.

Naučnici su, stoga, zaključili da je ovaj svet definitivno prekriven oblacima, ali ne od vodene pare, već od kalijum hlorida, ili možda cink sulfida.

Osim GJ 1214b, astronomi su proučavali i egzoplanetu GJ 436b, koja je takođe, verovatno, prekrivena oblacima, ili ima atmosferu sačinjenu uglavnom od teških molekula poput vodene pare, ugljen monoksida i ugljen dioksida.

Temperature u atmosferi verovatno dosežu nekoliko stotina stepeni Farenhajta. Oba sveta su srednje veličine, veća od stenovitih planeta poput Zemlje i Marsa, ali manje od gasnih džinova kao što su Saturn i Jupiter. GJ 436b je udaljena od Zemlje 36 svetlosnih godina, a masa joj je između naše planete i Neptuna.

Život tamo dole

Koliko bilo neverovatno saznanje da GJ 1214b, a možda i druge “superzemlje”, ima oblake, tu je nova prepreka – ne znamo šta leži ispod njih.

Kako bi otkrili život, astronomi će se fokusirati na pronalaženje “biopotpisa”, poput kiseonika, ali bi oblaci visoko u atmosferi GJ 1214b mogli da “sakriju” niže atmosferske gasove. Ukoliko život postoji na toj ili takvim planetama, biće ga teško za naći, zahvaljujući oblacima, zaključuju naučnici.

(Blic)

Share this post: