Uskoro bi mogli da ostanemo bez neke hrane i pića koje veoma volimo

Gubimo li čokoladu?

Ne prođe dan, a da ne pročitamo barem jednu priču o neodrživom pritisku koji vršimo na naše prirodne resurse. I dok mnogi uglavnom govore o nafti, pitkoj vodi i uglju, mogao bi vas iznenaditi podatak da bismo mogli ostati i bez još nekih stvari koje veoma volimo.

Naravno, sardine i tekila nisu nužne kao voda ili nafta, ali za neke od ovih proizvoda vremenom smo se poprilično vezali. Gizmodo je sastavio popis proizvoda kojima preti nestašica. Zato, uživajte dok još možete.

Čokolada

Većina svetskih zaliha kakaoa dolazi iz Zapadne Afrike gde veliki broj država tek treba da zakonom zabrani dečji rad, trgovinu ljudima i ropstvo, a u trenutku kada to učine, uzgoj i berba kakaoa postaće velik problem.

Svi volimo čokoladu, ali većina nas se slaže da izrabljivanje farmera čija dnevna plata iznosi manje od evra ipak nije praksa koju bismo smeli da tolerišemo.

Stručnjaci tvrde kako bi u roku od 20 godina, čokolada mogla da postane luksuz u cenovnom rangu kavijara i preskupa za masovnu proizvodnju.

Sardine

Ako niste ljubitelj konzervirane ribe, ova vas vest verovatno neće pogoditi, ali nestašica je odmah iza ugla, a sardinu mnogi itekako vole. Naime, samo prošlog meseca, ribari u zapadnoj Kanadi vratili su se bez ulova, a stručnjaci tvrde da bismo u sledećih nekoliko decenija mogli da imamo mora u kojima nema sardina.

Njihov broj ne pada samo zbog lova već i zbog nestabilne temperature mora koja postepeno pada još od ranih devedesetih godina prošlog veka. Isto tako, sardine u kojima danas uživamo nastale su od jajašaca riba starih više od deset godina.

Tekila

Još 2007. berba plave agave, od koje tekila nastaje, u Meksiku je već bila slabašna, a farmeri se danas sve ređe odlučuju za sadnju agave i okreću se kukuruzu.

Međutim, veliki proizvođači počeli su da skladište zalihe i jednom kad nestašica ozbiljno pogodi tržište, zlatni alkoholni napitak pretvoriće se u tečno zlato. Naravno, kad potražnja poraste i farmeri će se vratiti agavi, ali da bi biljka agave proizvela potrebnu fruktozu, potrebno je sačekati 12 godina.

Vino

Prošle godine, OIV, međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino obavestila je javnost da će proizvodnja vina dosegnuti najnižu tačku otkada se vodi evidencija (1975.). Najteže će biti pogođeni vinari u Argentine gde će jesenska proizvodnja pasti za 24%, a ovaj će se pad osetiti i u Francuskoj i Italiji.

Pad proizvodnje podići će cenu, a s obzirom da globalna žeđ za vinom iz godine u godinu raste (posebno u razvijenim zemljama), moraćemo da posegnemo u zalihe, predviđa vođa organizacije Federiko Kasteluči.

Kozji sir

S padom proizvodnje i rastom potražnje došlo je do straha da će u narednim mesecima doći do poskupljenja kozjeg sira.

Džordž Pol, jedan od direktora kompanije Bradbury & Son koja je vodeći uvoznik kozjeg sira u Britaniji, tvrdi da popularnost ovog proizvoda raste već godinama.

„Ovo će uticati na cenu, ali još više na raspoložive zalihe. Već imamo manjak u odnosu na trenutnu potražnju. Kina je iznenada postala zainteresovana za ovaj proizvod, a trgovci će, ili morati da plate više, ili im preti nestašica. U oba smo slučaja u teškoj situaciji“, objašnjava Pol.

Slanina

Britansko udruženje uzgajivača svinja objavilo je da postoji trend smanjivanja broja svinja u celoj Evropskoj uniji. Pad svinjogojstva je direktan rezultat visokih cena stočne hrane do kojih je došlo usled prošlogodišnje suše koja je uništila useve kukuruza i soje. Suše su najviše pogodile useve u Sjevernoj Americi i Rusiji koji su služili kao hrana za svinje širom sveta.

Udruženje uzgajivača predviđa pad ukupnog broja zaklanih grla za 10 posto što bi moglo rezultirati dvostruko višim cenama svinjetine na tržištu.

To ne znači da će slanine nestati, ali mogla bi da postane preskup zalogaj.

(Dnevnik)

Share this post: