Zastrašujuća mapa koja predviđa kako će Srbija izgledati 2050. godine

Prema najnovijem istraživanju, u narednih nekoliko decenija, gotovo 80 odsto gradova proći će kroz dramatične i potencijalno katastrofalne promene, piše „Gardijan“. Beograd i Novi Sad imaće porast najviših temperatura od 7,9 stepeni.

London će do 2050. imati klimu sličnu onoj u današnjoj Barseloni. Mada će se ta vest nekim stanovnicima Velike Britanije učiniti privlačnom, problem je u tome što će takvo povećanje temperatura pratiti i jake suše.

Madrid bi pak kroz tri decenije mogao, u klimatskom smislu, da izgleda kao današnji Marakeš, a Stokholm kao Budimpešta, prema izveštaju međunarodnog istraživačkog instituta Krauder lab.

Širom sveta, gradovi severne polulopte koji trenutno imaju umerenu ili hladnu klimu, u budućnosti će klimatski ličiti na gradove koji su 1.000 kilometara bliže ekvatoru.

Tako će Moskva 2050. godine najverovatnije imati klimu sličnu onoj u današnjoj Sofiji, a Sijetl sličnu onoj u San Francisku. Njujork će verovatno imati leta i zime kakve danas ima Virdžinija Bič.

Nažalost, prema interaktivnoj karti Krauder laba, područje Balkana i Mediterana doživeće jedno od najvećih povećanja temperatura. Beograd i Novi Sad imaće porast najviših temperatura od 7,9 stepeni.

Najviše temperature u Zagrebu, tokom letnjih meseci, biće čak 7,3 stepeni više od današnjih najviših temperatura. Sloveniji će biti još gore — za Ljubljanu se predviđa porast najviših letnjih temperatura za 8 stepeni Celzijusovih.

Svet pred nestašicama

Takva klima će prouzrokovati globalnu nestašicu zaliha pitke vode, a evropske letnje temperature, koje već sada umeju da budu vrlo visoke, biće prosečno više za još 3,5 stepeni.

Istraživači upozoravaju da će petina velikih gradova, uključujući Džakartu, Singapur i Kuala Lumpur, imati takve klimatske uslove kakvih danas nema ni u jednom gradu na svetu.

„To su uslovi života u gradu kakvih danas nema na celoj našoj planeti“, rekao je Tom Krauder, osnivač ove laboratorije.

„To znači da nas čekaju novi politički i infrastrukturni izazovi s kojima se nikada ranije nismo suočili“, dodao je on.

Klimatolog Friderike Oto, zamenica direktora Instituta za promene u okolini na Univerzitetu Oksford, koja nije bila uključena u ovo istraživanje, upozorila je da rezultate ove studije, zbog prevelikog broja uključenih varijabli, ne bi trebalo posmatrati kao predviđanje, već samo kao na ilustraciju.

S druge strane, Majk Čajlds, šef naučnog odeljenja organizacije Prijatelji Zemlje, smatra da bi političari ovaj izveštaj morali da prime veoma ozbiljno.

„Ovo istraživanje pokazuje kako će izgledati život u gradovima širom sveta ako političari nastave da budu inertni kada su u pitanju klimatske promene“, rekao je Čajlds.

(rs.sputniknews.com)