foto-ilustracija: pixabay.com
Prema najnovijem istraživanju, u narednih nekoliko decenija, gotovo 80 odsto gradova proći će kroz dramatične i potencijalno katastrofalne promene, piše „Gardijan“. Beograd i Novi Sad imaće porast najviših temperatura od 7,9 stepeni.
London će do 2050. imati klimu sličnu onoj u današnjoj Barseloni. Mada će se ta vest nekim stanovnicima Velike Britanije učiniti privlačnom, problem je u tome što će takvo povećanje temperatura pratiti i jake suše.
Madrid bi pak kroz tri decenije mogao, u klimatskom smislu, da izgleda kao današnji Marakeš, a Stokholm kao Budimpešta, prema izveštaju međunarodnog istraživačkog instituta Krauder lab.
Širom sveta, gradovi severne polulopte koji trenutno imaju umerenu ili hladnu klimu, u budućnosti će klimatski ličiti na gradove koji su 1.000 kilometara bliže ekvatoru.
Tako će Moskva 2050. godine najverovatnije imati klimu sličnu onoj u današnjoj Sofiji, a Sijetl sličnu onoj u San Francisku. Njujork će verovatno imati leta i zime kakve danas ima Virdžinija Bič.
Nažalost, prema interaktivnoj karti Krauder laba, područje Balkana i Mediterana doživeće jedno od najvećih povećanja temperatura. Beograd i Novi Sad imaće porast najviših temperatura od 7,9 stepeni.
Najviše temperature u Zagrebu, tokom letnjih meseci, biće čak 7,3 stepeni više od današnjih najviših temperatura. Sloveniji će biti još gore — za Ljubljanu se predviđa porast najviših letnjih temperatura za 8 stepeni Celzijusovih.
Svet pred nestašicama
Takva klima će prouzrokovati globalnu nestašicu zaliha pitke vode, a evropske letnje temperature, koje već sada umeju da budu vrlo visoke, biće prosečno više za još 3,5 stepeni.
Istraživači upozoravaju da će petina velikih gradova, uključujući Džakartu, Singapur i Kuala Lumpur, imati takve klimatske uslove kakvih danas nema ni u jednom gradu na svetu.
„To su uslovi života u gradu kakvih danas nema na celoj našoj planeti“, rekao je Tom Krauder, osnivač ove laboratorije.
„To znači da nas čekaju novi politički i infrastrukturni izazovi s kojima se nikada ranije nismo suočili“, dodao je on.
Klimatolog Friderike Oto, zamenica direktora Instituta za promene u okolini na Univerzitetu Oksford, koja nije bila uključena u ovo istraživanje, upozorila je da rezultate ove studije, zbog prevelikog broja uključenih varijabli, ne bi trebalo posmatrati kao predviđanje, već samo kao na ilustraciju.
S druge strane, Majk Čajlds, šef naučnog odeljenja organizacije Prijatelji Zemlje, smatra da bi političari ovaj izveštaj morali da prime veoma ozbiljno.
„Ovo istraživanje pokazuje kako će izgledati život u gradovima širom sveta ako političari nastave da budu inertni kada su u pitanju klimatske promene“, rekao je Čajlds.
(rs.sputniknews.com)
2 Komentari
koja priča za budale… pre dvadeset godina su pričali kako će efekat staklena bašte da nas sve sprži, pa su pričali kako će za 10 godina da se nivo mora digne nekoliko metara pa sad ova naučna fantastika… a sve vreme se plastika baca u more i hemikalije koje ubijaju pčele bacaju svuda nemilice…
Glupost, zašto se objavljuju ovakve dezinformacije.. Ništa se na planeti ne događa tako brzo. Geološko vreme je vrlo dugačko. Ako se ovo desi ovako brzo, može biti samo jedan razlog, da dođe do dizbalansa masa koje čine planetu i promene ugla obrtanja ose rotacije, To može da izazove jedino udar nekog povećeg meteorita. U suprotnom, ovako opisan proces traje desetinama hiljada i stotinama miliona godina.