Znate li da je u Srpskom jezeru živeo moravski KROKODIL?!

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Malo ko u Srbiji zna priču o fosilu moravskog krokodila koji je pre oko 16 miliona godina živeo u Srpskom jezeru.

Njegov fosil čuva se u Zavičajnom muzeju u Paraćinu,  a potiče iz pedesetih godina prošlog veka.

Pre oko 16 miliona godina u kotlini između Dinarida i Karpato-balkanoida, na prostoru današnjeg Pomoravlja, formirano je Srpsko jezero. Tropska i suptropska klima kao i izolovanost, stvorila je jedinstvene oblike života u jezeru, a među njima i “krokodilusa moraviensisa”, čiju lobanju Zavičajni muzej u Paraćinu smatra jednim od najvažnijih fosila pronađenih na tlu Srbije.

– Pedesetih godina prošlog veka prilikom iskopavanja laporca u Popovcu za potrebe cementare, pronađeni su do tada neviđeni fosili. Deo njih je srećom završio u zavičajnoj zbirci Osnovne škole “Radoje Domanović” koju je napravio učitelj Momir Jezdić. Kad je 1976. formiran Zavičajni muzej u Paraćinu, ta zbirka mu je predata, a naučnici su konstatovali da su fosili iz Popovca pripadali nepoznatoj vrsti preistorijskog krokodila – kaže Branislav Stojanović, direktor paraćinskog muzeja.

Zahvajujući njegovom angažovanju, Ministarstvo kulture je dalo sredstva za celu novu zgradu u kojoj će i moravski krokodil i drugi fosili, koji su propadali na tavanu stare muzejske zgrade koja je prokišnjavala, biti predstavljeni kako zaslužuju.

Kako dodaje Stojanović, osim starog moravskog krokodila, nađeni su i ostaci mnogo mlađih mamuta, runastog nosoroga, pećinskog medveda i mnogi drugi.

Paleontolog Boban Filipović, koji je posvećeni istraživač jezerske nemani je potvrdio da je moravski krokodil jedinstven i verovatno najvažniji fosil pronađen u Srbiji.

– Reč je o dalekom srodniku aligatora. Njegova lobanja bila je duga oko 35 centimetara. Pošto je kod ovih reptila ukupna dužina tela približno jednaka sedmostrukoj dužini lobanje, moravski krokodil je bio dug oko dva i po metra.

On je bio specijalizovan za slatku vodu, pa i fosil potvrđuje postojanje Srpskog jezera. Prema nekim informacijama, po nekim našim muzejima postoji još delova skeleta za kojima tragam. Oni su neophodni za kompletnu rekonstrukciju lobanje, što bi otkrilo čime se hranio i rasvetlilo još jedan deo priče o živom svetu Srpskog jezera – kaže Filipović.

Jezero su, kako navodi dr Gordana Jovanović, kustos Prirodnjačkog muzeja, “nastanjivale i retke visoko endemične vrste puževa, školjki i ostrakoda, a od kičmenjaka su nađeni ostaci riba i gmizavaca”.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)

Share this post: