Znate li zašto se kaže „košta kao svetog Petra kajgana”?

Zašto se kaže...

Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka „košta kao svetog Petra kajgana”, ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.

Verovatno ste se i vi, bar jednom, zapitali kakva je to morala biti kajgana kad se do dana današnjeg zadržala u izrazu kojim se označava velika, izuzetna skupoća. I zašto se ta skupa kajgana veže baš za ime svetog Petra?

Objasnićemo to sve po redu, ali se pre toga moramo malo zamisliti nad značenjem samog izraza istaknutog u naslovu. Šta, u stvari, znači to košta kao svetog Petra kajgana? Je li tu reč o kajgani svetog Petra koja je nekog skupo stajala, ili pak, o nekoj kajgani koja je skupo stajala samog svetog Petra?

Izraz je dvoznačan, pa je moguće i jedno i drugo tumačenje, utoliko pre što za oba postoji oslonac u pričama i literaturi.

Poći ćemo od onog prvog, koje nam se čini uverljivijim.

Veselin Čajkanović u knjizi Mit i religija u Srba, iznosi mišljenje da je izraz košta kao svetog Petr kajgana preuzet od Grka, uz zamenu imena (kod njih je umesto sv. Petra sv. Đorđe u istoj ulozi). Čajkanović o tome kaže: „U grčkom postoji poslovica ‘Skupa li je kajgana svetog Đorđa!’

Ova grčka poslovica postala je prema jednoj legendi o svetom Đorđu…Legenda priča o jednom čudu koje je sveti Đorđe učinio u Paflagoniji. Neki dečko načini svetom Đorđu kajganu…i odnese je u crkvu. Naiđu četiri stranca, trgovca, da se pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je.

Ali svetac učini čudo i trgovci ne mogaše da izađu iz hrama dok svaki od njih nije položio veliki zlatni novac. Kada su izašli iz crkve rekoše: ‘Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana, nikada je više od tebe nećemo kupovati‘. Istu ovakvu legendu pričaju Grci o Bogorodici.”

Ovaj autor je izričit u gramatičkom tumačenju: oblik svetog Petra je „genitiv posesivni, kao i odgovarajuće reči u grčkoj poslovici o svetom Đorđu”. To znači da se radi o kajgani svetog Petra, koja je nekoga skupo stajala.

Drugo tumačenje, kako je već rečeno, polazi od pretpostavke da se radi o nekoj kajgani koja je skupo stajala svetog Petra. O tome svedoči jedna narodna priča zabeležena u više verzija, od kojih je jednu obradio, pretočivši je u stihove, niko drugi do Zmaj Jova Jovanović.

U njegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana svetog Petra govore se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to, „Hristos kuša još i Petra svog”. Jedne večeri zanoćili su u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala nejake dece.

Ona ih lepo dočeka i ponusi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši svog Petra: „Ne založi večerice njene, večerice deci zgotovljene”. Petar kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.

Sledećeg jutra Isus izrekne Petru tešku pokoru: „Ja ću dalje, ti ostani ovdje. Okrst prosi, pa joj djecu hrani, dok se vratim da ih zdrave nađem.”

I tako je sveti Petar hodao od kuće do kuće proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i upita: „Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?”, Petar mu, satrven i izmožden, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.

Po drugoj verziji ove priče, sveti Petar je dobio velike batine od nekog domaćina, u čijoj je kući zanoćio zajedno s Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.

Ponegde se umesto Hrista javlja Bog, ali je u svim verzijama ipak glavna ličnost sveti Petar, koji ispašta zbog pojedene kajgane.

Bez obzira na to iz koje je od svih ovih anegdota potekao izraz košta kao svetog Petra kajgana, on se i danas često upotrebljava u našem jeziku u značenju: „veoma skupo stajati” ili „platiti za nešto visoku cenu”, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.

(Dnevno)

Share this post: