Andrija MILOŠEVIĆ iskreno: Bio sam izrazito GLADAN!

Opklada

printskrin: Instagram/andrijamilosevic_official

Jednog od trenutno najtraženijih glumaca na našim prostorima Andriju Miloševića uvek možete videti s osmehom na licu, ali kaže da se dešava da često zna da zaplače.

Glumom je počeo da se bavi sa svega sedamnaest godina, a da pritom nikada pre toga nije pogledao nijednu predstavu. U intervjuu nam je otkrio koliko mu je zapravo bio težak život kada se iz rodnog Kolašina zaputio u Nikšić, a potom na studije glume na Cetinje, gde je u studentskom domu u, kako je znao da kaže, „najsmrdljivijoj sobi“ celog doma proveo najlepše dane svoje mladost, a nakon toga se zaputio u Beograd.

– To je bilo drugačije vreme, devedesetih nisam imao neku alternativu, tada si morao da ideš samo napred. To je dobar način zato što preko veze ili bilo koga nisam ništa radio u životu, pa čak ni pravio svoje ime.

Čak si prodavao novine?

– Tako je, i nije me bilo sramota da to radim. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli – Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu.

Kada te je Cvetković pozvao, tada ti je pozorište iznajmilo stan da bi mogao normalno da živiš u Beogradu?

– Tačno, divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada jer nisam mogao sebi da priuštim. Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas.

Koliko ti se puta desilo da u životu budeš gladan?

– Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari u životu. Hrana usporava mozak.

Koji trenuci su ti bili najteži tokom odrastanja?

– Jedan od najtežih trenutaka bila mi je mamina dijaliza i posle je imala transplantaciju bubrega. To je meni lično bio jedan od najtužnijih, najtežih trenutka u životu. Međutim, ona je to pobedila. Sada je u sve u najboljem redu. Otac mi je preminuo i to je isto jako težak period za mene, ali opet morao sam da idem dalje.

Plače li Andrija Milošević?

– Ih, toliko puta, često. Znam da zaplačem nad tužnom ljudskom sudbinom, ali najviše na romantičan film. Što da ne plačem? Toga se ne stidim. Pravo da vam kažem, u eri mačomanije, kada su ljudi toliko odrođeni jedan od drugog i gde se uopšte ne bave emocijom, već se isključivo bave nekom agresivnom golotinjom, onda imam potrebe da kažem da ja, naravno, plačem.

Je l‘ si uspeo da se obogatiš danas?

– Imam stan, nešto za normalan život. Da bi se neko obogatio kao glumac, pre svega srednja klasa mora da ima ozbiljne plate. Ne mogu da se obogatim, a da drugi ljudi žive loše, ako je tako, onda znači da sam radio nešto što nije uredu.

Da li te majka Vera tera da se ženiš?

– Hoće da se venčam i kao svaka majka želi unučiće. Videćemo kada ćemo, ima još vremena za te stvari.

Imaš 39 godina, hoćeš li se konačno venčati sa devojkom Aleksandrom?

– Ne znam, bio sam u opštini i gradonačelnik mi je rekao da mogu da sačekam. Pravo da vam kažem, nas dvoje na patimo oko toga, doći će to u jednom trenutku.

O Svetlani Bojković i Nenadu Jezdiću

Andrija Milošević sa Svetlanom Bojković i Nenadom Jezdićem igra u novoj seriji „Mamini sinovi“.

– Radim sa dvoje ljudi koji su mi dragi. Oduševljen sam što radim sa Cecom Bojković, ona je legenda. Genijalna je. Dugo nije radila u Srbiji, došla je i ponovo je na malim ekranima, to je bila prilika da se pojavi u fantastičnoj ulozi. Uloga je maestralno napisana. Nenad Jezdić je neko s kim sam oduvek hteo da radim, to je jedan od naših najboljih glumaca.

Ima neverovatnu glumačku energiju.

(Blic.rs/Ljubomir Tozev)

Share this post: