ČUVENI SRPSKI KARDIOHIRURG RISTIĆ UPOZORAVA: Ako ovo osetite, odmah kod lekara!

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay

Prof. dr Miljko Ristić, najčuveniji srpski kardiohirurg svetskog glasa, u intervjuu za Alo.rs upozorava da bolest srčana slabost ili srčana insuficijencija uzima danak u Srbiji.

Profesor dr Ristić za naše čitaoce otkriva koliko stotina hiljada ljudi godišnje oboli od te bolesti, kako da se prepoznaju prvi simptomi, kao i da je nekima jedini spas transplantacija srca.

– Pretprošle noći izvedena je transplantacija srca čoveku kome je već bila ugrađena takozvana srčana pumpa. Bolovao je od srčane slabosti. Operacija je trajala osam sati, odnosno do ujutru. Dobro je podneo. Čini se da se menjaju stavovi porodica koje bi trebalo da potpišu da doniraju organe svog „izgubljenog“ člana. Tako je i ovaj naš pacijent dobio svoje novo srce – kaže dr Ristić.

Kakva je to bolest i koliko godišnje oboli ljudi?

– Srčanu slabost karakterišu četiri stadijuma. Početni je naravno najlakši, a poslednji izuzetno težak, kada je pacijentu neophodno novo srce. On odnosi veliki broj života zbog manjka donora organa. Mi smo, nažalost, godinama na drugom mestu u Evropi po broju umiranja od kardiovaskularnih oboljenja. Prva je Rusija, a posle nas Ukrajna. U Srbiji se godišnje registruje 170.000 novih pacijenata. Srećom, nisu svi u najgorem stadijumu.

Na koje simptome moramo odmah kod lekara?

– Simptomi na koje mora da se reaguje su slabost i malaksalost. Pacijent jednostavno primeti da neku distancu, koju je ranije mogao hodajući da pređe, više ne može je prvi znak. Isto je penjanje uz stepenice do trećeg, četvrtog sprata koje mu nije stvaralo tegobe, a sada shvata da to ne može da izgura. Simptomi drugog i trećeg stadijuma, takođe, su zamor, gušenje, malaksalost… Tada merimo da li se sve to javlja pri hodu po ravnoj površini nakon sto, dvesta metara ili kilometar ili dva. Takođe, utvrđujemo da li je taj zamor nastao pri penjanu uz blagu uzvišicu ili je nastao pri ozbiljnijim uzbrdicama. Na posletku se radi ultrazvučni pregled. To je aposlutno precizna metoda da se u procentima oceni kakva je snaga srčanog mišića. Sve što odstupa od normalnih vrednosti razlog je da klasifikujemo pacijente u četiri pomenuta stadijuma bolesti. U težim slučajevima, osim pomenutih simptoma, dolazi do nakupljanja vode u organizmu, oticanja nogu i ostalih delova tela. Pojavljuje se tečnost u stomaku. U toj fazi mogu da stradaju svi organi.

Šta izaziva srčanu slabost?

– Jedan od faktora je loša ishrana i teško je iskoreniti takve navike kod naših ljudi. Ostali su genetika, angina pektoris, infarkt miokarda, pušenje, nelečena hipertenzija. Mi smo poznati po tome da naši pacijenti uglavnom dolaze na lečenje u drugom i trećem stadijumu bolesti. Tada je lečenje teže i smrtnost veća.

Kako se leči?

– Terapija podrazumeva upotrebu takozvanih kardiotonika, koji pojačavaju snagu srčanog mišića, diuretika za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, betablokatora za poremećaj srčanog ritma. U poslednjoj fazi bolesti jedini način lečenja je transplnatacija srca. Pošto imamo manjak donora u Srbiji, svi oboleli pacijenti ne mogu da sačekaju svoje organe i jedan veliki broj, nažalost, umre. Oređenom broju njih ugrađujemo takozvane srčane pumpe koje im produžavaju život i omogućavaju da sačekaju donora. Kvalitet života tih pacijenata mnogo je bolji nego pre ugradnje pumpi. Neki od njih odustanu od prvobitnog stava da im se transplantira srce. Prve pumpe ugradili smo pre tri godine i imamo pacijente koji i dalje žive sa njima. Oni, takođe, neće novo srce. A da im nismo ugradili pumpe nažalost bi odavno umrli. Prognoze da će se broj pacijenata koji boluju od srčane slabosti smanjivati nisu realne.

Zbog čega je srpska kardiohirurgija poštovana u svetu?

– Srbija je mala zemlja. Pre tri godine smo počeli da ugrađujemo srčane pumpe. Ugradili smo, zajedno sa transplantacijama 100. To je velika cifra. Male zemlje, poput naše, imaju nekoliko takvih operacija godišnje. Stručni radovi iz Srbije prolaze na svakom velikom planetarnom kongresu baš zbog naše uspešnosti u toj vrsti kardiohirurgije.

(Alo.rs)

Share this post: