Holesterol prvo rešavajte promenom načina ishrane

Prvo dijeta - posle lekovi

U regulaciji povišenih masnoća u krvi promena ishrane je prvi korak. Ako posle tri do šest meseci nivo masnoća ne padne, trebalo bi uključiti medikamente.

Mada je ishrana najčešći „krivac“ za povišen holesterol, ispravljanje prehrambenih navika nije uvek dovoljno da se problem reši. Povišen nivo holesterola doprinosi nastanku ateroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, začepljenju arterija i opterećenju srca.

Pošto povišene vrednosti holesterola predstavljaju sve veći problem po zdravlje stanovništva, dozvoljene granice masnoća su smanjene.

- Evropsko društvo za aterosklerozu je pre nekoliko godina dalo smernice da ukupni dozvoljeni nivo holesterola bude ispod 5, a triglicerida 1,7 – kaže, za „Novosti“, dr Snežana Jovičić, lekar opšte medicine iz Doma zdravlja „Savski venac“. – Dobri ili HDL holesterol mora da ima vrednost iznad 1 milimola po litru za muškarce i 1,2 mm/l za žene, i to su vrednosti za osobe koje nemaju druge faktore rizika. Povišen holesterol je „nema“ bolest, najčešće ne daje nikakve simptome.

Ponekad se pacijenti žale na umor, bolove u nogama, ali najčešće problem sa holesterolom se otkriva na sistematskom pregledu, ili tek posle otkrivanja nekog od kardiovaskularnih problema. Zato je značajno što je dozvoljeni nivo holesterola smanjen, kako bi se na vreme počelo korigovanje.

Čak i ako vrednosti holesterola nisu značajnije povišene, a pacijenti imaju faktore rizika (infarkt srca ili mozga, dijabetes u porodici), počinje se lečenje. Uvek se najpre pokušava ishranom dovesti nivo masnoće u krvi u normalu.

Najčešće pacijenti dobijaju detaljna upustva o ishrani, pridržavaju se dijete tri do šest meseci. Uz to je obavezna i umerena svakodnevna fizička aktivnost, primerena godinama.

- Ako ni posle šest meseci dijeta ne da rezultate, preporučujemo prirodne preparate koji mogu da pomognu da se nivo holesterola normalizuje – dodaje dr Snežana Jovičić. – Kod tumačenja rezultata holesterola treba imati u vidu mnogo faktora, jer njegov nivo zavisi od pola, sezonskih varijacija, toga da li pacijent puši, ima dijabetes ili neku drugu hroničnu bolest, da li je već imao neki neželjeni kardiovaskularni događaj.

Tako da se za svakog pacijenta donosi indidvidualno odluka da li i kada uključiti lekove.

AKTIVNOST I ISHRANA

Koliko je loše kada je nivo „lošeg“ (LDL) holesterola povišen, toliko po organizam nije dobro kada je nivo „dobrog“ (HDL) holesterola ispod minimuma. Njegova uloga je da štiti telo od bolesti srca i da smanjuje pritisak. Za razliku od LDL holesterola, nivo HDL ne može da se promeni lekovima. Ključnu ulogu imaju fizička aktivnost i pravilna ishrana.

U ishranu treba uključiti više nezasićenih masti i omega 3 masne kiseline, a smanjiti unos transmasnih kiselina (delimično hidrogenizovana biljna ulja).

Pacijenti treba da ozbiljno shvate promene životnog stila i da se striktno pridržavaju preporuka lekara. Ako dijetetske mere ne daju rezultate, uvode se lekovi (najčešče statitini), koji onda postaju doživotna terapija. Ova terapija je skupa, i statini, kao i svi drugi lekovi, mogu da imaju neželjene efekte, pa je najbolje što duže odlagati uvođenje statina, dodaje dr Jovičić.

S druge strane, pacijenti ne bi smeli ništa od pomoćnih lekovitih sredstava da uzimaju na svoju ruku.

- Uvek je najbolje da pacijenti obaveste svog lekara o svim preparatima koje nameravaju da uzimaju i da se konsultuju oko izbora preparata – zaključuje dr Jovičić. – Bez obzira na to da li se uvodi terapija ili ne, pacijenti moraju značajno da promene način ishrane, uvedu vežbanje, izbace gazirana pića, cigarete, alkohol, mesne prerađevine.

Od velike pomoći je i ishrana bogata vlankastim materijama. S druge strane, tokom leta treba izbegavati veće količine slatkog voća, jer i taj višak šećera može negativno da utiče na vrednosti holesterola.

(Novosti)