ISTINA O FEROMONIMA: Otkriveno kako mirisi utiču na to sa kime želimo da budemo intimni!

Ilustracija

Foto: Pixabay.com

Naučnici tvrde da mirisi u vazduhu šalju signale o našem raspoloženju, seksualnoj orijentaciji i genetskim predispozicijama

Nakon što su grupi žena prikazali scenu iz jednog tužnog filma, naučnici su prikupili njihove suze i dali muškarcima da pomirišu. Prizor nekoga ko plače može posmatrača zabrinuti, ali miris suza imao je drugačiji efekat.

„Pomislili biste da bi miris suza izazvao empatiju, ali to nije slučaj“, kaže Noam Sobel, neurobiolog sa naučnog instituta Vizman u Izraelu. Rezultat je bio smanjenje seksualnog uzbuđenja i nivoa testosterona kod muškaraca koji su mirisali suze. Očigledno one šalju poruku da romanse tu neće biti.

Ova studija je dokaz da ljudi kroz miris saznaju razne pojedinosti jedni o drugima. Molekuli koji se prenose vazduhom i podstiču reakcije u drugim pripadnicima iste vrste nazivaju se feromoni, a najpoznatiji su androstenon i androstenol, moćni afrodizijaci koji se nalaze u pljuvački divljih veprova. Ako plodna ženka nanjuši ove molekule, ona će mužjaku okrenuti zadnjicu što je gest koji među divljim svinjama znači želju za zajedničkim osnivanjem porodice.

Naučnici (a i proizvođači parfema) decenijama ulažu napore da pronađu ljudski feromon za seks ali bezuspešno, tvrdi Džordž Preti iz Monell Chemical Senses centra u Filadelfiji. „To ne znači da taj feromon ne postoji, samo nismo još uspeli da ga pronađemo“, dodaje on. Neki istraživači tvrde da ako postoji feromon koji gasi želju (kao onaj sa kojim se Sobelov tim susreo) onda sigurno postoji i onaj koji je podstiče.

Od kakvog značaja je miris na odabir partnera govore i ranija istraživanja. U studiji iz 2005. godine, grupa muškaraca, među kojima je bilo i homoseksualaca i heteroseksualaca, mirisala je uzorke znoja. Gej muškarcima se više svideo miris drugih gejeva, dok se heteroseksualnim muškarcima svideo miris žena.

Čulo mirisa takođe pronalazi genetski kompatibilnog para. Naučnici su ženama dali majice koje su nosili muškarci. Ženama su se, samo na osnovu mirisa, više svideli muškarci čiji DNK je bio dovoljno različit od njihovog da kombnovanjem može da nastane dete sa jakim imunim sistemom.

Takođe, i bebe se oslanjaju na svoje nosiće, pa tako hrle ka mirisu dojki. I odrasli putem mirisa mogu da utvrde da li se osoba oznojila zbog nervoze ili ne.

Potraga za ljudskim feromonom ima dve prepreke. Prva je što efekti nisu toliko drastični, već se naše reakcije na miris mešaju sa drugim utiscima poput vida i sluha, pređašnjih iskustava, znanja, određenih okolnosti, pa čak i zakona.

Drugi je to što nikome nije pošlo za rukom da pronađe hemikalije koje ljudima šalju signale o stresu, kompatibilnosti za parenje ili majčinom mleku. Razlog ovome može biti što su istraživači uvek analizirali mirise uzete ispod pazuha, a činjenica je da svaka telesna tečnost može nositi feromone (što je Sobelov tim i navelo da proučava suze). Možda suze radosnice šalju drugačije signale, ali to ostaje na naučnicima da provere.

(Newsweek.rs/Smithsonian)

Share this post: