foto: fejsbuk
Videh ovu sliku, setih se svog detinjstva i kretoše emocije i sećanja sama da naviru…
Kad je Maradona u Beogradu pevao „Marširala kralja Petra garda“… – VIDEO
Gledam ovih dana, da li će se neko od ovih homoseksualnih moćnika setiti, da se bar posle njegove smrti, kao ljudi, dostojanstveno oproste od MAJSTORA, MUŠKARČINE, REVOLUCIONARA, IGRAČA, MAESTRA, VIRTUOZA, ZVEZDE, MONEY MAKERA, PLAYMAKERA, GOLGETERA, LJUBAVNIKA, OCA, POBEDNIKA, ŠAMPIONA, PRVAKA SVETA i još mnogo toga najboljeg što je ova civilizacija mogla izroditi, ali ne.
Osećam sve vreme, kao da je nešto ostalo nedorečeno, pa rekoh da ja ispričam neke moje utiske i sećanja, ovde…
Kako to da jedan skromni prelepi dečak pimpujući loptu i igrajući fudbal po mraku, koji je izašao iz „udžerice“ u faveli i koji je samo hteo da svoju majku izvede iz kandži siromaštva i kupi joj kuću, da može normalno da živi, postigne sve ovo!?
Neko je primetio čarobnjačke sposobnosti ovog vragolana i tada je saga počela…
Bio sam još uvek mršavi klinja kada sam čuo, za mene, jedno jako čudno ime, koje su stariji dečaci stalno ponavljali tokom fuce… Maradona, Maradona, ja sam Maradona, ne ja sam Maradona…
Tada su krenule i prve tuče na fudbalu ispred zgrade, oko toga, ko će se zvati Maradona. Naravno da je najjači i najstariji ostao sa nadimkom Maradona. Sada taj lik živi u Nemačkoj.
Osim što je i staro i mlado željno iščekivalo, da na tadašnja dva programa na televiziji, vidi bilo kakvu sliku tog misterioznog sportiste i fudbalera o kome ceo svet uveliko priča…
Imao sam već osam godina i ništa nisam znao o Argentini i Maradoni, kada je na red došlo Svetsko prvenstvo u Meksiku 1986.
Sećam se tog najboljeg i najlepšeg albuma sa sličicama ikada i žutih dresova Brazilaca, sa zelenim zvezdicama i moćnim imenima, kao što su Kareka, Ziko, Dunga, Oskar itd. koji su me odmah kupili.
Miris tih sličica iz kesice i albuma kada se otvori, je bio poseban doživjaj.
Posle takvog utiska nisam puno obraćao pažnju na ostale timove, osim jednog plavo belog tima, koji je imao slična i jaka imena kao što su Valdano, Buručaga, Hektor, Pumpido… Međutim jedna sličica je odmah svima zapala za oko.
Kako je prvenstvo odmicalo, u jednom trenutku, vredela je i deset sličica za jednu. Na njoj je bio jedan prelepi momak sa neobičnom, divljom frizurom i ispod koje je pisalo Diego Armando Maradona.
Samo izgovaranje celog tog imena i prezimena, odmah ti se ugrađivalo u podsvest i kako je prvenstvo odmicalo, postalo je svima jasno o kakvom se čudu od fudbalera radi! Pobeđivao je Brazil ali pobeđivala je i Argentina.
Kada su Mišel Platini i Francuska u četvrtfinalu na penale izbacili Brazil sa Svetskog prvenstva, svi smo bili u šoku i bilo je jasno da je onaj drugi egzotični tim iz Južne Amerike, ekipa za koju će ovaj klinac navijati…
Posle onog gola Englezima, kada uzme loptu i sam predribla više od pola terena i zakuca gol i meni i celom svetu je sinulo, da je to najlepši i najbolji igrač na svetu!
Potenciram ovo najlepši, jer je tada bilo jako važno da pored toga što si dobar fudbaler, bilo isto jako bitno i da si lep i fotogeničan.
Nije više bilo Brazilaca i niko nije hteo da navija, za već dosadne Evropljane… Svi su postali fanovi malog indijanca raskošnog stila i imena i Argentine.
Od tada, pa do dan danas traje ta ljubav celog sveta i El Pibea. Sve nas je kupio taj neobično običan tip, dečačkog izgleda od 165cm, koji podiže „Boginju“.
Postao je idol svih nas sirotana, koji smo mučili muku sa životom i kao simbol i znak, da je pobeda moguća, urezao se u našu dušu i postao deo svakog bića koje je imalo tu čast da živi u eri ovog Božjeg stvorenja.
Danas kada „vraćam film“ i kada zapravo vidim, ko je bio Maradona, shvatam, da iza tog imena, od kojeg su se mnogi obogatili, pa i sama Madona, zapravo stoji jedan ISTINSKI HEROJ, koji je „odrao dupe“ na svakoj utakmici, da bi to i postao!
Miloni ljudi plaču za ovim čovekom, jer nije lako kada izgubiš heroja svog detinjstva, mladosti i života uopšte… 
Živeće legenda dok je dobrih ljudi…
AD1OS AMIGO! AKO SI IMAO POSEBNO MESTO U SRCIMA SVIH NAS, IMAĆEŠ I KOD BOGA! POČIVAJ U MIRU, ZASLUŽIO SI!
(Kolumna – Vestinet.rs)