Neverovatno otkriće: Naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima!

Nauka

U poslednjih nekoliko godina, naučnici su proučavali činjenje dobrih dela i njihovih učinaka na ljudsko telo.

U brojnim istraživanjima je zaključeno kako altruizam, želja da nesebično pomažemo drugima utiče na naše zdravlje, pa čak i na dužinu života.

U ranim fazama studija, naučnici su uspeli da zaključe jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.

Skeniranjem mozga možemo lako uočiti kako razmišljanje o tuđim problemima aktivira iste delove mozga koji se aktiviraju kada razmišljamo i o svojim, dok saosećanje aktivira delove odgovorne za osećanje zadovoljstva.

U svakodnevnom životu, mnogi ljudi odriču se svog slobodnog vremena kako bi pomogli drugima, bilo da se radi o pomaganju starijima, spašavanju napuštenih životinja, ljudskih života ili pomaganju nekome da reši određeni problem.

Dobrim delima svedočimo svaki dan. Ali šta je to u nama što nas tera da nesebično pomažemo drugima, da činimo herojske poduhvate kako bi spasili nečiji život, ne razmišljajući o svom?

Istraživanja pokazuju da nam delovanje u ime drugih ljudi pomaže da se i sami osećamo prijatnije. Ali tu priča ne završava. Ovakvo ponašanje utiče na nas fizički, a sve veći broj naučnika veruje da činjenje dobrih dela pozitivno utiče na naše zdravlje, a neke studije su čak zaključile da nam altruizam pomaže da živimo duže.

Veza alturizma i stresa je otkrivena sasvim slučajno 1956. godine, kada je tim istraživača sproveo istraživanje sa 427 udatih žena sa decom. Oni su očekivali kako će žene sa više dece biti pod većim stresom i zbog toga imati kraći životni vek.

Iznenađujuće, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa i radni status nisu uticali na dugovečnost. U istoj studiji, koja je trajala 30 godina, sasvim slučajno je otkriveno da je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.

Redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik od prerane smrti za 44% što je bolji efekat od redovnog vežbanja.
Druga studija sprovedena 1990-ih, ispitala je biografije časnih sestara iz 1930-tih. Istraživači su otkrili kako su časne sestre koje su iskazale najviše pozitivnih emocija živele oko 10 godina duže od onih koje su izrazile manje takvih emocija.

Mnoge su studije pokazale kako alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti, a samim tim značajno menja našu fiziologiju.

(Pixelizam.com)

Share this post: