foto: ilustracija
Bio je vojnik koji ne želi da ratuje, ali koji će u tome biti najbolji i najhrabriji ako zatreba, a zatrebalo je samo kada je trebalo da brani ono što je svoje i nikada više.
Ono što svaki svetski istoričar pa čak i običan čovek koji poznaje i malo istorije zna, to je da je srpski vojnik pre svega bio častan vojnik.
Bio je vojnik koji ne želi da ratuje, ali koji će u tome biti najbolji i najhrabriji ako zatreba, a zatrebalo je samo kada je trebalo da brani ono što je svoje i nikada više.
Upravo je to ono što mnogima smeta. Smeta im jer je to ono što oni nikada nisu imali i što verovatno nikada neće ni imati.
Nisu imali jer nikada nisu mogli da razumeju šta je to srce koje pre svega čezne za duhovnim, a ne materijalnim bogatstvom.
Takvo srce je imao srpski vojnik.
Primera koji ovo pokazuju srešćemo mnogo u našoj istoriji, možda i mnogo više nego što nam je potrebno. Jedan od brojnih takvih je onaj iz 1913. godine.
Nakon što je Srbija, na molbu bugarske vlade, poslala preko 50.000 vojnika sa teškom artiljerijom na maričko bojište, iako to po ugovoru nije bilo predviđeno i sama nakon povlačenja bugarske vojske sa vardarskog bojišta podnela sve žrtve i uspela da oslobodi taj deo teritorije.
Zatim se i povukla sa već osvojenog jadranskog primorja i na taj način žrtvovala svoju neospornu teritoriju da bi sačuvala sebe i Bugarsku, dolazi do sukoba.
Zbog nezadovoljstva oko podele Makedonije, smatrajući da zaslužuju veću teritoriju od pirinskog dela, Bugari bez kompromisa napadaju Srbe.
Za svega par nedelja gube na svim frontovima uz više desetina hiljada žrtava.
I pored silnog razočarenja, umora i boli nanetim od strane doskorašnjeg saveznika nastupa časno srce srpskog vojnika.
Naime, u celoj toj rastrojenosti bugarske vojske, grupa njihovih vojnika i oficira je zarobljena i dovedena je u zarobljeništvo na Kalemegdanu.
Nakon završetka rata i apsolutnog poraza Bugara, oni bivaju pušteni na slobodu od strane Srba i verovali ili ne i plaćeni!
Država Srbija im je platila dnevnice za svaki dan proveden u zarobljeništvu jer su bili u uniformi. E to je srpski vojnik, oličenje časti i poštenja.
(Šajkača)