Obratite pažnju: Salmonela se krije u kupusu kao i u ostalom lisnatom povrću

Toplota i vlaga pogoduju širenju mikroorganizama. Poseban oprez preporučuje se sa lisnatim povrćem koje se jede sveže, a teško ga je temeljno oprati.

kupus02

Visoka letnja temperatura, poremećaji u vodosnabdevanju, način ishrane, godišnji odmori i migracija stanovništva uz povećanje populacije insekata i glodara najznačajniji su faktori koji dovode do povećanog rizika za obolevanje od crevnih zaraznih bolesti. Zbog toga su bolesti izazvane pokvarenom hranom leti dva puta češće, jer se bakterije koje ih izazivaju brže razvijaju u toplim i vlažnim vremenskim uslovima. 

Crevne zarazne bolesti prvenstveno se prenose zagađenom hranom i vodom, i prljavim rukama, a izazivači mogu da budu različite vrste mikroorganizama. Uzročnici crevnih infekcija su najčešće različite bakterije i njihovi toksini, zatim, virusi i paraziti. 

Doktorka Bojana Grgić, šef Odeljenja za epidemiološki nadzor u Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da u svetu raste broj ljudi kod kojih postoji povećan rizik od zaraze, često sa ozbiljnim posledicama. 

Pod povećanim rizikom od obolevanja su mala deca, zbog nedovoljno “zrelog” odbrambenog sistema i činjenice da srazmerno svojoj masi unose veću količinu hrane u odnosu na odrasle osobe. Deca su izložena većoj koncentraciji mikroorganizama i njihovih toksina u hrani. 

Trudnice, zbog promene nivoa hormona u trudnoći, takođe su podložnije ovim bolestima, zatim, osobe sa oslabljenim imunitetom, pacijenti koji se leče od malignih tumora, i stariji od 65 godina, i to iz dva razloga: Prvi je što imaju prirodno oslabljene odbrambene snage, a drugi što imaju oslabljen vid pa ne mogu jasno da vide da li je hrana dovoljno čista i oprana. I promena klime i hrane, što je karakteristično na putovanjima, mogu da utiču na razvoj crevne infekcije. 

Poslednjih godina, međutim, povećava se broj zaraženih salmonelama iz povrća i voća, naročito iz zelenog lisnatog povrća i kupusa. 

„Ove namirnice se jedu prevashodno sveže, a često se i navodnjavaju kontaminiranom vodom, pa otuda učestalost zaraze ovim putem. Poznato je da je kupus, salatu, kao i drugo lisnato povrće inače teško temeljno oprati. Kada se uzme u obzir i činjenica da se namirnice na pijacama redovno prskaju i vlaže, što pogoduje rastu i razmnožavanju bakterija, postaje jasno zašto leti imamo dodatni broj crevnih infekcija“, objašnjava dr Grgić. 

Naša sagovornica kaže da su među bakterijama najčešći uzročnici crevnih infekcija one iz roda salmonela, ešerihija koli i šigela, kao i kampilobakter: 

„Kod ovih oboljenja uzročnik se izoluje iz sumnjive namirnice i iz stolice obolelog. Klasično trovanje hranom, tzv. bakterijsku intoksikaciju, izazivaju bakterije koje izlučuju toksine u hrani u kojoj su prisutne, pri čemu se u uzorku inkriminisane hrane ili stolice obolele osobe obavezno nalazi toksin. Ali, bakterija može i ne mora da se izoluje. Najčešći uzročnici trovanja hranom su stafilokok, bacilus cereus i klostridijum botulinum“. 

Virusi uzrokuju od 30 do 40 odsto slučajeva zaraznog proliva. Gastroenteritis mogu uzrokovati mnoge vrste virusa, ali su najčešći vrlo zarazni rotavirus, virus norvalk i neki serotipovi adenovirusa. Rotavirus je vodeći uzročnik jakog proliva kod dece (najveća učestalost u dece u dobu od tri do 15 meseci), a može da se javi i kod odraslih koji su u bliskom kontaktu sa zaraženim detetom. Ovi virusi često mogu da se nađu u zagađenoj hrani ili u vodi za piće. Simptomi se pojavljuju od jednog do tri dana nakon uzimanja zagađene hrane ili vode. 

“ Crevne zarazne bolesti nije moguće iskoreniti bez obzira na podizanje nivoa opšte i zdravstvene kulture. Ali, uz određenu dozu opreza prilikom pripreme hrane može se mnogo doprineti smanjenju broja obolelih“, napominje dr Grgić. 

Sirće kao zaštita 

Doktorka Bojana Grgić savetuje da se voće ili povrće, ako se jede sirovo, temeljno pod mlazom vode opere: – Svaki list ili plod posebno oprati i dobro ga osušiti, kad god je to moguće oljuštiti i koristiti odmah. Dobro zakiselite salatu, jer kisela sredina ne prija salmonelama i one u tim uslovima ne mogu da se razmnožavaju.

(B92)

Share this post: